5 qualités qui font échouer à l'école mais réussir dans la vie - Faysal Hafidi - TEDxCasablanca

Comment se fait-il que les leaders et les personnes qui nous inspirent ne sont pas forcément celles et ceux qui ont réussi à l'école ?

Dans un talk plein d'énergie, Faysal Hafidi nous présente les 5 qualités qui font échouer à l'école mais réussir dans la vie.

Imam jedno pitanje za vas.

Ko je medju vama bio najbolji u skoli
celog svog zivota?

Celog svog zivota najbolji u skoli?

Dobro.

Lazljivce. (Smeh)

Za tacno 9 minuta i 30 sekundi, ucinicu vas ponosnim

sto niste bili sve vreme najbolji u razredu.

(Aplauz)

Veceras cete se vratiti kucama, reci cete vasim supruznicima, zeni, deci

roditeljima i prijateljima:

hamdula, hvala Bogu sto nisam uvek
bio najbolji u razredu!

2007. kada sam zapoceo moj blog, poceo sam da proucavam zivote nekoliko ljudi

koji su uspeli u zivotu.

Svako od njih je uspeo u svom domenu, svako od njih
je postigao nesto na svoj nacin.

Ali svi oni su delili nesto

sto me je zaintriggiralo i sto se sastoji

iz cinjenice da su ove osobe, zapravo da niko
od njih nije uspeo uspeo u skoli.

Neki od njih su cak prekinuli studiranje.

Neki od njih nisu cak ni bili primljeni u skolu

jako dugo.

Ovo me je zabrinulo, frustriralo kada
sam se setio

godina u toku kojih su nam roditelji,
profesori, edukatori

govorili da treba mnogo uciti, treba imati najbolje ocene,

treba biti medju najboljima da bismo bili
primljeni u najbolje skole

i na kraju dolazim do zakljucka
da je realnost sledeca:

svi oni koji su postigli nesto u skoli zivota

nisu uvek bili prvi u razredu.

Bilo je potrebno odgovoriti na sledece pitanje:

Zasto nije potrebno postici odlican uspeh u skoli
da bise postiglo nesto u zivotu?

Ili: zasto nema direktne veze
izmedju uspeha u skoli

i uspeha u zivotu.

Da biste uzeli ljude koje odlicno
poznajete kao Stiv Dzobsa

ili Bil Gejtsa koji imaju firme, oni zaposljavaju
najbolje iz generacije

Kada su oni napustili skolu?

obojica su napustili skolu

na prvoj godini fakulteta.

Kako to da mi koji zelimo da
budemo najbolji u razredu

zavrsimo radeci u firmama
koje vode ljudi koji

mozda ne znaju cak ni da citaju ni pisu?

Tada sam poceo da istrazujem i na srecu

imao sam dobar pristup od pocetka i odjednom nisam mogao ili nisam morao mnogo da trazim

Poceo sam da istrazujem otkrivanjem
kvaliteta koje su imali ovi ljudi,

a koji su ovim ljudima dozvolili
da uspeju u zivotu.

Otkrio sam 5 kvaliteta.

Pokusao sam da vidim ove kvalitete
u skolskom sistemu,

u celom svetu, kako se ovi kvaliteti razvijaju?

Sokirao sam se, sokirao sam se jer
sam otkrio da ti kavliteti

ne samo da se ne razvijaju u skolskom sistemu

vec su i potisnuti u skolskom sistemu.

Drugim recima, ako ste te nesrece da imate
jedan ili vise ovih kvaliteta

budite sigurni da necete uspeti
u skolskom sistemu.

A kada stignete u profesionalni zivot,
bice vam potrebni ovi kvaliteti.

Prvi kvalitet je strast.

Da li biste mogli da zamislite
razgovor sa Ajnstajnom:

sretnete Ajnstajna i kazete mu:

Dakle Ajnstajne, izgleda da obozavas fiziku, zar ne?

A on vam kaze: Ali ne, ja mrzim fiziku.
Ucio sam fiziku samo zato

sto su me roditelji naterali da je ucim.

Mrzim je... Ali dobro, Abdula,
imao sam srece,

otkrio sam nekoliko teorija, Nobelovu nagradu,
sve to.. Ali dobro, imao sam srece.

Ili da li biste mogli da razgovarate sa
Bil Gejtsom i da mu kazete:

Bil Gejtsu, vasa strast je informatika?

On vam kaze: Sudbina me je gurnula
u pravcu informatike.

Abdula, uspelo je!

Da li mozete da zamislite ovakav razgovor?

Nemoguce je jer znamo da su
ove osobe strastvene.

Sta je to strast?

Strast je nacin da se ima emotivni i
sentimentalni ´pristup

poslu.

Ako ste dovoljno nesrecni da posedujete
ovaj kvalitet, u skoli cete se zaljubiti

u odredjene predmete koje
cete mnogo da ucite.

I mrzecete druge predmete koje
cete manje da ucite.

Cim zapocnete studije, otkricete, ono sto
nazivamo koeficijent predmeta.

Koeficijent predmeta. Direktor nikada nece da
dodje na pocetku godine da vam kaze:

Sta volis? Volis matematiku? A! Pa onda cemo
da povecamo koeficijent.

Svidja ti se fizika? Smanjicemo casove fizike.

Nikada se to nece dogoditi.

Koeficiejent je odredjen.

Ako ste dobri iz matematike, fizike i jezika
uzima se najveci koeficijent.

Ako volite geografiju i istoriju i ucite
ih mnogo, ali mrzite matematiku

nikada necete imati dobru ocenu ili
najbolju ocenu na isitu.

Sve vreme cete slisati ove komentare:

Puno uci, iz nekih predmeta
je zaista dobar

Ali iz drugih bi mogao da se vise potrudi.

Strast u skoli je osoba koja bi uvek
mogla vise da se potrudi.

Upravo zato najbolji u razredu
nemaju osecanja.

Nemaju strast. Uce sve!

Uce sve predmete!

I dobri su iz svih predmeta!

To izaziva jedan ogroman problem za
najbolje u razredu.

Kasnije mogu da idu na medicinu,
pravo, racunovodstvo.

Sve mogu da rade.

Na pocetku su impresionirani
svojim mogucnostima.

Ali kada stignete u profesionalni
zivot, reci ce vam:

Ne, ne, ne. Stanite!

Ako zelite da budete primljeni, prvo dve
vrlo znajcajne stvari u zivotu

Ako zelite da pristupite sreci i izvanrednosti
stvari koje radite moraju da vas uzbudjuju.

Ali bez strasti, ne mozete da uspete u profesionalnom
zivotu, pa cak ni u licnom zivotu

Ali u skoli su nas uvek terali da pratimo
obavezu, a ne strast-

drugi kvalitet: radoznalost.

Radoznalost je u osnovi svih otkrica.
Radoznalost nam dozvoljava

da otkrijemo resenja za
svakodnevne probleme.

Kako se pokazuje radoznalost u skoli?

Radoznao ucenik ili student hoce da
se informise unapred.

Citace cesce od onoga sto se trazi
na casu, istrazivace,

naci ce nove nacine da resi
matematicke probleme.

On je zaista ponosan kao ucenik,
ponosan je na ono sto radi,

srecan je sto je naucio mnogo, pokusace
da razradi svoje ideje na kopiji ispita.

Ako profesor ne razume o cemu pricate

ucite mnogo, ulazete vise energije od svih,

napravite genijalnu kopiju koju
vas profesor ne razume,

da vam ocenu koja vas sokira cesto
pracenu komentarom van teme.

Zbog toga u skolskom sistemu, cinjenica
da ste najbolji ne znaci da ste pametni.

U skolskom sistemu, biti najbolji

se sastoji samo u tome da imate kapacitet da informaciju
i da je zamenite

kao da ona nije pracena razvojem.

I kada stignete do profesionalnog zivota
reci ce vam da ne,

da biste imali treci sastojak uspeha koji je
profesionalni uspeh

morate stalno da ucite, da se oformljujete,
vise da trazite, da znate vise,

da nikada ne bude zadovoljni informacijama
koje vam daju u skoli.

Znate koja je razlika izmedju osoba koje
nisu dobile prolaznu ocenu

ili koji nisu zavrsili skolu i onih koji
imaju diplomu?

Jedna mala razlika koja
menja zivot.

Zapravo oni koji nisu zavrsili skolovanje,
a koji postanu sefovi, drzavnici,

ili koji predvode vazne projekte cesto brinu
oko toga da nisu dovoljno naucili.

I zbog toga sve vreme istrazuju,
prave su autodidakte.

Suprotno prvima u generaciji, kada imaju
diplomu, imaju poklone

i zatim kazu sebi Zavrsio sam studije.

U tome se krije katastrofa.

Treci kvalitet: biti objektivno orijentisan.

Piter Druker, otac menadzmenta
nas je naucio da u firmama

treba imati godisnji plan . Ne treba biti
efikasan i

sto postotno, ali treba biti efikasan i
da bi se ti ciljevi postigli.

Ono sto je vrlo inteligentno i ono sto
cela planeta prati u ovom trenutku

je menadzerski stil

Zamislite ucenika koji ima isti
isto tako pametan.

Razmislja o onome cime zeli da se bavi.

Razmislja o karijeri koju zeli da postigne.

Vraca se skolstvu, odlucuje koje
ocene zeli da ima

i posao koji zeli da dobije,

da bi postigao da bi postigao svoj cilj.

Kazete mu: Zasto ne ucis dovoljno? Zasto ne
pokusas da budes najbolji u razdredu?

Kaze vam: Nije potrebno. Biti prvi u razredu mi nece
pomoci da dostignem svoje ciljeve.

reci ce o njemu u skoli

ucenici koji imaju viziju

Ucenici koji image v