Kako umetnici (konačno) mogu da zarađuju u digitalnom dobu

Bilo je ovo čudnih 100 godina za umetnike i stvaraoce, kaže muzičar i preduzetnik, Džek Konte. Tradicionalni vidovi pretvaranja umetnosti u novac (poput prodaje ploča) više ne funkcionišu zbog interneta, ostavljajući muzičare, pisce i umetnike da se pitaju kako da zarade za život. S Patreonom, Konte je stvorio način da umetnike na internetu plaćaju njihovi fanovi. Mogu li ovakve platforme da promene to šta znači biti umetnik u digitalnom dobu?

Zdravo svima.

Dakle, vratiću nas u 2007.

Tad sam baš proveo šest meseci
radeći na albumu

u koji sam pretočio svoje srce i dušu

i tada je imao oko tri puštanja
dnevno na Majspejsu,

i postajao sam sve više depresivan
primetivši druge ljude

koji su svirali gitaru i pevali

i postavljali snimke
na novi sajt po imenu Jutjub,

a imali su 300.000 pregleda.

Pa sam odlučio da ću da počnem
da pravim Jutjub snimke.

I jednog dana sam postavio
snimak mog benda na glavnu stranu,

bilo je divno -
dobili smo gomilu novih fanova.

Dobili smo i gomilu ljudi,

koji, valjda, prosto nisu voleli
našu muziku, i tako to -

(Smeh)

U redu je jer su ljudi
počeli da nam dolaze na svirke

i krenuli smo na turneju,

i iz toga je proizašla ploča.

A kada sam proverio naš račun u banci,

nakon prve mesečne isplate sa Ajtjunsa,

imali smo 22.000 dolara,

to je bilo sjajno jer sam tada
živeo u očevoj kući,

pokušavajući da zarađujem kao muzičar
postavljajući snimke na internet

što je 2009. poštovalo nula ljudi -

čak ni ljudi koji su postavljali
snimke na internet.

Pa sam u naredne četiri godine

postavljao sve više snimaka na internet,

i postali su sve bolji,

i zaradili smo dovoljno novca
kroz ugovore s bendom

i reklame i prodaje na Ajtjunsu

da kupimo kuću.

Sagradili smo i studio.

Međutim, imali smo veliki problem:

zarađivanje novca kao kreativac
u 2013. je bilo izuzetno čudno.

Pre svega, obrasci poslovanja
su se sve vreme menjali.

Pa je naših 58.000 dolara
godišnjeg prihoda sa Ajtjunsa

trebalo da zameni oko 6000 dolara
prihoda od strimovanja.

Strimovi su naplaćivani manje od skidanja.

A onda se sve više i više stvaralaca
počelo da pojavljuje onlajn,

prosto je bila veća konkurencija
za petocifrene ugovore za bend

koji su godinama
održavali bend solventnim.

A povrh svega, sami naši spotovi -

kreativni materijal koji smo pravili,
koji su naši fanovi voleli i cenili -

koji su zapravo doprinosili
nešto vredno svetu,

ti spotovi su nam donosili
skoro nula dolara u prihodu.

Ovo je stvarni prikaz moje Jutjub stranice

u periodu od 28 dana,

koja prikazuje milion pregleda

i 166 dolara zarade od reklama
za te preglede.

Čitav mehanizam iz 2013.

koji je preneo umetnost na internet
i proizvodio novac

je bio potpuno nefunkcionalan.

Nebitno je da li ste novina,

institucija

ili nezavisan stvaralac.

Mesečni veb strip
sa 20.000 čitalaca mesečno -

20.000 čitalaca mesečno -

naplaćuje nekoliko stotina dolara
prihoda od reklama.

Radi se o 20.000 ljudi.

Mislim, u kom svetu to nije dovoljno?

Ne razumem.

Kakav smo to sistem napravili
gde ovo nije dovoljno

da osoba zaradi za život?

Dakle, imam teoriju o ovome.

Mislim da je ovo bilo čudnih 100 godina.

(Smeh)

(Aplauz)

Pre oko 100 godina,

ljudi su shvatili kako da zabeleže
zvuk na voštani cilindar.

To je bio početak fonografa.

Baš u to vreme,

shvatili smo kako da zabeležimo
svetlost na parče fotografskog papira,

celuloid - početak filma i televizije.

Prvi put ste mogli
da sačuvate umetnost na nečemu,

to je bilo sjajno.

Umetnost je nekad bila skroz prolazna,

pa ako ste propustili simfoniju,
prosto niste stigli da čujete orkestar.

Međutim, sad, prvi put,

mogli ste da sačuvate
orkestarsku izvedbu na predmetu

i da to poslušate kasnije,

što je bilo sjajno.

Bilo je toliko sjajno, pak,

da su u narednih 100 godina,
između 1900 i 2000,

ljudi napravili milijarde i milijarde
dolara vrednu infrastrukturu

kako bi pomogli umetnicima
kod ove dve stvari.

Prvo da stave svoju umetnost na nešto,

a potom da to stigne širom sveta,

do ljudi koji žele tu umetnost.

Te je veliki deo industrije
posvećen ovim dvama problemima.

Gospode, imamo kamionske firme,

tradicionalne firme, marketinške firme
i proizvođače kutija za CD,

sve posvećeno ovim dvama problemima.

A znamo šta se desilo posle.

Pre deset godina, internet je sazreo

i dobili smo Spotifaj, Fejsbuk, Jutjub,

Ajtjuns i Gugl pretragu,

i sto godina infrastrukture

i lanaca nabavke i sistema distribucije

i monetarnih shema

su potpuno prevaziđeni -

u jednoj deceniji.

Nakon sto godina dizajniranja ovoga,

ne čudi što je trenutno
prosto skroz pokvareno za kreativce.

Ne čudi što monetarni deo
lanca ne funkcioniše,

imajući u vidu novi kontekst.

Ali nešto zbog čega sam trenutno
krajnje uzbuđen što sam stvaralac,

što sam živ danas
i što sam danas kreativac

je saznanje da smo tek 10 godina
u procesu razumevanja novog mehanizma -

razumevanja narednih 100 godina
infrastrukture za naše stvaraoce.

I jasno je da smo svega 10 godina tu.

Mnogo pokušaja i grešaka,
nekih veoma dobrih ideja koje se oblikuju,

mnogo eksperimentisanja.

Razumevamo šta deluje, a šta ne.

Poput Tvičovih strimera.
Ko je čuo za Tvič?

Tvičovi strimeri zarađuju
tri do pet hiljada dolara mesečno,

strimujući gejming sadržaj.

Veliki zarađuju preko 100.000 godišnje.

Postoji sajt po imenu YouNow,

to je aplikacija.

Omogućuje muzičarima i vlogerima da od
fanova zarađuju u digitalnim dobrima.

Dakle, i ja radim na problemu.

Pre četiri godine
sam osnovao firmu Patreon

sa mojim prijateljem.

Trenutno nas ima 80
koji radimo na ovom problemu.

To je u suštini platforma sa članarinom

koja omogućuje stvaraocima
da zaista lako budu plaćeni -

svakog meseca od fanova
kako bi zaradili za život.

Za stvaraoca je to poput plate
za to što je kreativac.

Ovo je jedan od naših stvaralaca.

Nazivaju se "Kinda Funny".

Imaju oko 220.000 pretplatnika na Jutjubu.

A kada postave snimak,

dobije negde oko 15.000
do 100.000 pregleda.

Želim da se odmah preslušate.

Mislim da kad čujemo slične cifre,
kada čujemo "15.000 pregleda",

i vidimo sličan sadržaj,

odmah ga ishitreno kategorišemo
kao nešto što nije legitimno

koliko jutarnji program
koji slušate na radiju

ili tok šou koji gledate na TV-u i slično.

No kada je "Kinda Funny"
startovao na Patreonu,

za nekoliko nedelja su zarađivali
31.000 dolara mesečno

za ovu emisiju.

Toliko je brzo zaživeo da su odlučili
da prošire program

i dodaju nove emisije,

i sada su pokrenuli
drugu Patreon stranicu -

zarađuju dodatnih 21.000 dolara mesečno.

I pretvaraju se u nešto
što u suštini postaje medijska firma,

finansirajući sve to preko članarina.

U redu, evo još jednog primera.

Ovo je Derek Bodner,

sportski novinar koji je nekad
pisao za časopis "Filadelfija"

do pre nekoliko meseci kada je časopis
izbacio sportsko izveštavanje.

Trenutno on piše članke
i objavljuje ih na sopstvenom vebsajtu -

i dalje izveštava o sportu, ali za sebe.

Zarađuje 4.800 dolara mesečno
od 1.700 pokrovitelja,

sve to naplaćuje kroz članarine.

Ovo je "Crash Course" -

besplatan obrazovni sadržaj za svet.

Ova emisija je zapravo
na digitalnoj mreži PBS -

29.000 dolara mesečno.

Ovaj dvojac plovi širom sveta,

dokumentujući svoja putovanja,
zarađuju svakog meseca

od 1.400 pokrovitelja.

Ovo je podkast:
"Chapo Trap House", zarađuju -

zapravo, otkad sam ovo slikao,

zarađuju dodatnih 2.000 dolara mesečno,

dakle, trenutno zarađuju
56.000 dolara za svoj podkast.

A ne radi samo Patreon na problemu.

Čak i Gugl počinje da radi na ovome.

Pre nekoliko godina,
pokrenuli su Fan Funding;

nedavno su pokrenuli Super Chat

kao vid naplaćivanja
živih strimovanja za stvaraoce.

Novine počinju da eksperimentišu
sa članarinama.

"Njujork Tajms" ima program članstva;

"Gardijan" ima preko 200.000 pretplatnika

u svom programu članstva.

Imamo bujicu ideja, eksperimenata

i napretka trenutno,

a sve ide u smeru
da stvaraoci budu plaćeni.

I deluje.

Još uvek nije savršeno,

ali zaista deluje.

Dakle, Patreon ima preko 50.000
stvaralaca na platformi koji zarađuju -

svakog meseca zarađuju
za to što postavljaju umetnost onlajn,

za to što su kreativci.

Sledećih 100 godina infrastrukture sledi

i biće drugačije ovaj put zbog ovoga -

zbog direktne veze
između osobe koja nešto stvara

i osobe kojoj se to sviđa.

Pre oko sedam ili osam godina,

bio sam na koktelu.

To je bilo kad je bend
imao svoj prvi uspeh,

dakle, stvari su se pokretale.

Upravo smo bili zaradili
oko 400.000 dolara za godinu

preko prodaja na Ajtjunsu
i ugovora s bendom i slično.

Prišao mi je lik i upitao:

"Hej, Džek, čime se baviš?"

Rekao sam: "Ja sam muzičar."

A on se istog trena snuždio,

ispružio ruku,

stavio je na moje rame,

i iskrenim, blagim glasom rekao:

"Nadam se da ćeš uspeti jednog dana."

(Smeh)

I...

Imam toliko sličnih trenutaka
nagomilanih u sećanju.

Prosto se naježim kad pomislim na to.

Tako je sramotno kada te prosto
ne cene kao kreativca.

Međutim, kao vrsta,

napuštamo tu koktelsku zabavu.

Napuštamo tu kulturu,

izlazimo napolje.

Toliko ćemo postati dobri
u plaćanju stvaralaca,

u deset godina,

klinci koji završe srednju školu
i fakultet će pomišljati da je umetnost

prosto opcija -

mogao bih da budem doktor, advokat,

mogao bih da pudem podkaster,
da imam veb strip.

Prosto će to da bude nešto isplativo.

Radimo na tome.

Biće to izvodljiva,
održiva i cenjena profesija.

Stvaraoci će da izađu
s drugog kraja ovih čudnih 100 godina,

ovog putovanja dugog jedan vek,

sa sjajnim novim mehanizmom.

I biće plaćeni, i biće cenjeni.

Hvala vam svima.

(Aplauz)

Mislim da je prilično dobro prošlo.

Želim da umetnici,
koji su to videli, da ne odustanu -

da znaju da ćemo to postići.

Nismo još uvek,

ali za nekoliko godina

će da postoji toliko sistema
i oruđa za njih

da prosto zarađuju na internetu,

a ako imaju podkast
koji počinje da zaživljava,

ali još uvek nisu u stanju
da na tome zarađuju,

to se ostvaruje

i biće plaćeni.

Ostvaruje se.