Kako da izaberete vesti - Dejmon Braun (Damon Brown)

Pogledajte celu lekciju: http://ed.ted.com/lessons/how-to-choose-your-news-damon-brown

S pojavom interneta i društvenih mreža, vesti su počele da se šire neverovatnom brzinom, zahvaljujući nezapamćenom broju različitih medijskih izvora. Kako biramo koju vest ćemo da prihvatimo? Dejmon Braun nam pruža ekskluzivan unutrašnji pogled na to kako se mišljenja i činjenice (a ponekad i neistine) probijaju do vesti i kako ih pametan čitalac može razlikovati.

Lekcija: Dejmon Braun; animacija: Augenblick Studios

Kako da znate šta se dešava
u vašem svetu?

Količina informacija,
samo na klik od nas,

možda jeste beskonačna,

ali vreme i energija koje imamo

za njihovu apsorpciju i vrednovanje, nije.

Sve informacije ovog sveta
nisu od velike koristi,

ukoliko ne znate kako da čitate vesti.

Vašim baki i deki, roditeljima,

pa čak i starijim rođacima,

ova misao bi zvučala čudno.

Pre samo nekoliko decenija,
vesti su bile namenjene širokim masama.

Izbor je bio ograničen

na nekoliko časopisa opšteg interesovanja

i zvaničnih novina

i tri-četiri TV stanice

na kojima su pouzdani spikeri
iznosili dnevne novosti,

u isto pouzdano vreme svake večeri.

No problemi s ovim sistemom
su ubrzo postali očigledni

kad su masovni mediji počeli da se šire.

Iako se znalo da autoritarne države

kontrolišu i cenzurišu informacije,

niz skandala je pokazao

da i demokratske vlade obmanjuju javnost,

često uz pomoć medija.

Otkriće prikrivenih ratova,
tajnih ubistava

i političke korupcije,

potkopalo je poverenje javnosti
u zvanični narativ

koji su nudili matični izvori.

Slom poverenja u čuvare medijskih kapija

doveo je do pojave alternativnih novina,
radio emisija i kablovskih vesti,

koji su se takmičili na glavnom tržištu,
pokrivajući događaje

iz različitih perspektiva.

U skorije vreme,
internet je umnožio količinu

informacija i tačaka gledišta,

uz pomoć društvenih mreža,
blogova i onlajn videa,

pretvorio je svakog građanina
u potencijalnog izveštača.

Ali ako je svako izveštač, onda niko nije,

a različiti izvori mogu da se ne slažu,

ne samo u mišljenjima,
već i u samim činjenicama.

Kako onda saznati istinu
ili nešto slično njoj?

Najbolji način je
da do izvorne vesti dođete

bez učešća posrednika.

Umesto članaka
koji tumače naučno istraživanje

ili politički govor,

često možete naći izvorni materijal
i proceniti za sebe.

Za aktuelne vesti, pratite izveštače
na društvenim mrežama.

U toku velikih događaja,
poput Arapskog proleća

ili ukrajinskih protesta,

spikeri i blogeri
su slali i beležili novosti

iz središta haosa.

Iako se većina ovoga kasnije pojavila
u člancima i izveštajima,

imajte na umu da ove doterane verzije

često kombinuju glas osobe
koja je bila tamo,

s umecima urednika, koji nije bio tamo.

Istovremeno, što je priča haotičnija,

manje bi trebalo
da je pratite u realnom vremenu.

Za vreme događaja, poput napada terorista
i prirodnih katastrofa,

težnja današnjih medija
za stalnom pokrivenošću,

čak i kada nema
novih pouzdanih informacija,

ponekad vodi do netačnih informacija

ili do optuživanja nevinih ljudi.

Lako je biti nestrpljiv
za vreme ovakvih događaja,

ali pokušajte da proveravate
poslednje informacije

nekoliko puta na dan,

umesto na svakih nekoliko minuta,

ostavljajući tako vremena
da se pojave kompletni detalji

i da se lažni izveštaji opovrgnu.

Iako dobro novinarstvo teži objektivnosti,

medijska pristrasnost je često neizbežna.

Ako ne možete direktno doći do priče,

čitajte izveštaje iz višestrukih izvora,

koji koriste različite izveštače
i intervjuišu različite stručnjake.

Uključivanje na različite izvore
i primećivanje razlika

omogućuje vam da sklopite delove

u potpuniju sliku.

Takođe je krucijalno
da razdvojite činjenice od mišljenja.

Reči, poput "mislim",
"po svoj prilici" ili "verovatno"

znače da je izvor oprezan

ili, što je još gore, da nagađa.

I pazite se izveštaja
koji se oslanjaju na anonimne izvore.

Ovo bi mogli da budu ljudi
koji nemaju mnogo veze s pričom,

ili je u njihovom interesu
da utiču na pokrivanje priče,

njihova anonimnost ih
oslobađa odgovornosti

za informaciju koju obezbeđuju.

Na kraju i najvažnije,

pokušajte da proverite vesti
pre nego što ih raširite.

Iako su društvene mreže omogućile istini

da brže stigne do nas,

takođe su omogućile tračevima da se šire

pre nego što stignu da se provere

i da neistine prežive

dugo nakon što su opovrgnute.

Zato, pre nego što
podelite tu neverovatnu

ili nečuvenu vest,

pretražite internet,
da nađete neku dodatnu

informaciju ili kontekst,
koji su vam možda promakli

i vidite šta drugi govore o tome.

Danas smo nezavisniji nego ikad

od starih čuvara medijskih kapija,

koji su nekad
kontrolisali tok informacija.

Ali sa slobodom dolazi i odgovornost:

odgovornost da
organizujemo sopstveno iskustvo

i da se pobrinemo da
tok ne postane poplava

i da nas ne ostavi manje informisanim
nego što smo bili pre zaranjanja.