Зашто имамо музеје? - Џ. В. Маранто (J. V. Maranto)

Погледајте целу лекцију: http://ed.ted.com/lessons/why-do-we-have-museums-j-v-maranto

Музеји су били део људске историје више од 2 000 година, али нису одувек били налик онима које данас посећујемо. Џ. В. Маранто открива развој музеја, почевши од првих музеја из 530. године п. н. е. (које је водила принцеза) до циркуса наказа П.Т. Барнама и шире.

Лекцију припремио: Џ. В. Маранто, анимација: Zedem Media

Здраво свима.
Хајде да започнемо наш обилазак.

Добродошли у Музеј музеја.

Музеји су били део људске историје
дуже од 2 000 година,

али нису одувек били налик овима
које посећујемо данас.

Историја музеја је много старија и чуднија
него што можете замислити.

Започећемо овде, у грчком крилу.

Наша реч „музеј“
потиче од грчке речи „мусио“ -

храмови изграђени за Музе,
богиње уметности и науке.

Верници су молили Музе да наставе
да бдију над ученим људима,

и да доделе генијалност
онима које су сматрале достојнима.

Храмови су били препуни
дарова у виду скулптура,

мозаика,

сложених научних апаратура,

поетских и књижевних натписа

и свакојаких дарова који су показивали
да су смртници достојни

божанске инспирације.

Стигли смо у месопотамско крило.

Први музеј је створен
530. године п. н. е. у данашњем Ираку,

а први кустос је заправо била принцеза.

Енигалди-Нана је почела да прикупља
и смешта месопотамске антиквитете

у Е-Гиг-Пару, у својој кући.

Када су археолози извршили
ископавања подручја,

открили су на десетине артефаката
уредно поређаних по редовима,

са глиненим ознакама
написаним на три језика.

Њене прославе мора да су биле занимљиве.

Традиција прикупљања и излагања
интригантних предмета се почела имитирати,

као што видите овде,
у крилу Римског царства.

Ризнице политичара и генерала

биле су препуне ратног плена,

а краљевске менажерије
приказивале су егзотичне животиње

јавности у посебним приликама,
као што су гладијаторски турнири.

Као што можете видети,
овде имамо лава и гладијатора

и, па, јасно је да домар
треба да сврати до овог крила.

Хајде, идемо, пожурите даље.

Следећи корак у развоју музеја
десио се током ренесансе,

када је проучавање природног света
опет добило на замаху

после скоро читавог миленијума
западњачког незнања.

Кабинети чуда, који су се такође
називали и вундеркамери,

били су колекције предмета које су служиле
као нека врста физичке енциклопедије,

приказујући артефакте.

Само закорачите у гардеробер овде -
тако, пазите на капуте -

и обићи ћемо кабинет Олеа Ворма,

један од најпознатијих вундеркамера

који је припадао богатом натуралисти,
антиквару и физичару

из 17. века, Олеу Ворму.

Оле Ворм је сакупљао узорке из природе,

људске скелете,

древне рунске текстове

и артефакте из Новог света.

У другим кабинетима чуда,

могли сте наћи генетске аномалије,

драго камење,

уметничке радове,

као и религијске и историјске реликвије.

Ох, не бисте хтели да то дирате.

Ови кабинети су били приватно власништво,
поново, често у резиденцијама,

а водили су их њихови власници,
владари и аристократе,

као и трговци и рани научници.

А сад, ко чује циркуске оргуље?

У четрдесетим годинама 19. века,

предузимљиви млади забављач
под именом Финиас Т. Барнам,

купио је неке од најпознатијих
кабинета чуда из Европе и покренуо

Барнамов амерички музеј у Њујорку,

спектакуларну папазјанију
са зоолошким вртом,

салом за предавања,

музејом воштаних фигура,

позориштем

и циркусом наказа који је био познат
по својим еклектичним становницима,

као што су медведи,

слонови,

акробате,

џинови,

сијамски близанци,

сирена са Фиџија

и брадата дама,

поред мноштва модерне машинерије
и научних инструмената.

Музеји који су отворени за јавност
су релативно нова појава.

Пре Барнама, први јавни музеји

били су једино доступни
вишој и средњој класи,

и то само одређеним данима.

Посетиоци би морали
да се пријаве да посете музеј

писменим путем пре уласка,

а само су мале групе
могле да посете музеј сваког дана.

Лувр је познат по томе што је дозвољавао
свим припадницима јавности да уђу у музеј,

али само током три дана у току недеље.

У 19. веку,

музеј какав данас познајемо
је почео да се обликује.

Институције као што је „Смитсонијан“

су основане да би се предмети
разгледали и проучавали,

а не само да буду закључани.

Амерички музеји су посебно

одобравали експерименте

и запошљавали истраживаче
да траже и донесу природне узорке.

Музеји су постали центри за ученост,
као и уметничка и научна открића.

Ово се често назива „доба музеја“.

Данас су музеји отворени за све,

центри су учења и истраживања

и претварају се у практичније институције.

Међутим, питање ко може да уђе у њих
је и даље важно

јер цене улазница некада могу
да забране улаз

будућим научницима, уметницима
и метама божанске инспирације

који не могу да приуште
задовољење сопствене радозналости.

Хвала вам што сте дошли и молим вас

да се осећате слободно да свратите

у продавницу продавница сувенира
када будете излазили.