WEBVTT

00:00:11.047 --> 00:00:14.367
Здраво свима.
Хајде да започнемо наш обилазак.


00:00:14.367 --> 00:00:17.021
Добродошли у Музеј музеја.

00:00:17.021 --> 00:00:21.782
Музеји су били део људске историје
дуже од 2 000 година,


00:00:21.782 --> 00:00:24.984
али нису одувек били налик овима
које посећујемо данас.


00:00:24.984 --> 00:00:31.533
Историја музеја је много старија и чуднија
него што можете замислити.


00:00:31.533 --> 00:00:34.058
Започећемо овде, у грчком крилу.

00:00:34.058 --> 00:00:38.360
Наша реч „музеј“
потиче од грчке речи „мусио“ -


00:00:38.360 --> 00:00:43.514
храмови изграђени за Музе,
богиње уметности и науке.

00:00:43.514 --> 00:00:47.287
Верници су молили Музе да наставе
да бдију над ученим људима,

00:00:47.287 --> 00:00:51.234
и да доделе генијалност
онима које су сматрале достојнима.

00:00:51.234 --> 00:00:54.420
Храмови су били препуни
дарова у виду скулптура,


00:00:54.420 --> 00:00:55.450
мозаика,

00:00:55.450 --> 00:00:57.777
сложених научних апаратура,

00:00:57.777 --> 00:01:00.276
поетских и књижевних натписа

00:01:00.276 --> 00:01:04.530
и свакојаких дарова који су показивали
да су смртници достојни

00:01:04.530 --> 00:01:07.088
божанске инспирације.

00:01:07.088 --> 00:01:09.971
Стигли смо у месопотамско крило.

00:01:09.971 --> 00:01:16.384
Први музеј је створен
530. године п. н. е. у данашњем Ираку,

00:01:16.384 --> 00:01:20.526
а први кустос је заправо била принцеза.

00:01:20.526 --> 00:01:26.274
Енигалди-Нана је почела да прикупља
и смешта месопотамске антиквитете

00:01:26.274 --> 00:01:28.803
у Е-Гиг-Пару, у својој кући.

00:01:28.803 --> 00:01:31.271
Када су археолози извршили
ископавања подручја,

00:01:31.271 --> 00:01:35.839
открили су на десетине артефаката
уредно поређаних по редовима,

00:01:35.839 --> 00:01:39.518
са глиненим ознакама
написаним на три језика.

00:01:39.518 --> 00:01:42.263
Њене прославе мора да су биле занимљиве.

00:01:42.263 --> 00:01:47.549
Традиција прикупљања и излагања
интригантних предмета се почела имитирати,

00:01:47.549 --> 00:01:51.008
као што видите овде,
у крилу Римског царства.

00:01:51.008 --> 00:01:53.801
Ризнице политичара и генерала

00:01:53.801 --> 00:01:56.482
биле су препуне ратног плена,

00:01:56.482 --> 00:01:59.545
а краљевске менажерије
приказивале су егзотичне животиње

00:01:59.545 --> 00:02:03.832
јавности у посебним приликама,
као што су гладијаторски турнири.

00:02:03.832 --> 00:02:07.044
Као што можете видети,
овде имамо лава и гладијатора

00:02:07.044 --> 00:02:11.810
и, па, јасно је да домар
треба да сврати до овог крила.

00:02:11.810 --> 00:02:13.464
Хајде, идемо, пожурите даље.

00:02:13.464 --> 00:02:17.479
Следећи корак у развоју музеја
десио се током ренесансе,

00:02:17.479 --> 00:02:21.019
када је проучавање природног света
опет добило на замаху

00:02:21.019 --> 00:02:24.293
после скоро читавог миленијума
западњачког незнања.

00:02:24.293 --> 00:02:28.540
Кабинети чуда, који су се такође
називали и вундеркамери,

00:02:28.540 --> 00:02:33.044
били су колекције предмета које су служиле
као нека врста физичке енциклопедије,

00:02:33.044 --> 00:02:35.117
приказујући артефакте.

00:02:35.117 --> 00:02:38.783
Само закорачите у гардеробер овде -
тако, пазите на капуте -

00:02:38.783 --> 00:02:41.472
и обићи ћемо кабинет Олеа Ворма,

00:02:41.472 --> 00:02:43.659
један од најпознатијих вундеркамера

00:02:43.659 --> 00:02:46.904
који је припадао богатом натуралисти,
антиквару и физичару

00:02:46.904 --> 00:02:50.429
из 17. века, Олеу Ворму.

00:02:50.429 --> 00:02:53.034
Оле Ворм је сакупљао узорке из природе,

00:02:53.034 --> 00:02:54.523
људске скелете,

00:02:54.523 --> 00:02:56.226
древне рунске текстове

00:02:56.226 --> 00:02:58.821
и артефакте из Новог света.

00:02:58.821 --> 00:03:00.545
У другим кабинетима чуда,

00:03:00.545 --> 00:03:02.653
могли сте наћи генетске аномалије,

00:03:02.653 --> 00:03:03.843
драго камење,

00:03:03.843 --> 00:03:05.012
уметничке радове,

00:03:05.012 --> 00:03:07.523
као и религијске и историјске реликвије.

00:03:07.523 --> 00:03:10.518
Ох, не бисте хтели да то дирате.

00:03:10.518 --> 00:03:14.184
Ови кабинети су били приватно власништво,
поново, често у резиденцијама,

00:03:14.184 --> 00:03:17.869
а водили су их њихови власници,
владари и аристократе,

00:03:17.869 --> 00:03:21.046
као и трговци и рани научници.

00:03:21.046 --> 00:03:23.510
А сад, ко чује циркуске оргуље?

00:03:23.510 --> 00:03:25.206
У четрдесетим годинама 19. века,

00:03:25.206 --> 00:03:29.051
предузимљиви млади забављач
под именом Финиас Т. Барнам,

00:03:29.051 --> 00:03:33.870
купио је неке од најпознатијих 
кабинета чуда из Европе и покренуо

00:03:33.870 --> 00:03:36.942
Барнамов амерички музеј у Њујорку,

00:03:36.942 --> 00:03:39.670
спектакуларну папазјанију
са зоолошким вртом,

00:03:39.670 --> 00:03:40.809
салом за предавања,

00:03:40.809 --> 00:03:42.012
музејом воштаних фигура,

00:03:42.012 --> 00:03:42.857
позориштем

00:03:42.857 --> 00:03:46.524
и циркусом наказа који је био познат
по својим еклектичним становницима,

00:03:46.524 --> 00:03:47.761
као што су медведи,

00:03:47.761 --> 00:03:48.656
слонови,

00:03:48.656 --> 00:03:49.549
акробате,

00:03:49.549 --> 00:03:50.784
џинови,

00:03:50.784 --> 00:03:52.292
сијамски близанци,

00:03:52.292 --> 00:03:53.811
сирена са Фиџија

00:03:53.811 --> 00:03:55.763
и брадата дама,

00:03:55.763 --> 00:04:00.274
поред мноштва модерне машинерије
и научних инструмената.

00:04:00.274 --> 00:04:04.348
Музеји који су отворени за јавност
су релативно нова појава.

00:04:04.348 --> 00:04:07.059
Пре Барнама, први јавни музеји

00:04:07.059 --> 00:04:10.191
били су једино доступни
вишој и средњој класи,

00:04:10.191 --> 00:04:12.530
и то само одређеним данима.

00:04:12.530 --> 00:04:15.300
Посетиоци би морали
да се пријаве да посете музеј

00:04:15.300 --> 00:04:17.292
писменим путем пре уласка,

00:04:17.292 --> 00:04:21.110
а само су мале групе
могле да посете музеј сваког дана.

00:04:21.110 --> 00:04:25.316
Лувр је познат по томе што је дозвољавао
свим припадницима јавности да уђу у музеј,

00:04:25.316 --> 00:04:27.812
али само током три дана у току недеље.

00:04:27.812 --> 00:04:29.029
У 19. веку,

00:04:29.029 --> 00:04:31.984
музеј какав данас познајемо
је почео да се обликује.

00:04:31.984 --> 00:04:33.801
Институције као што је „Смитсонијан“

00:04:33.801 --> 00:04:37.333
су основане да би се предмети
разгледали и проучавали,

00:04:37.333 --> 00:04:39.543
а не само да буду закључани.

00:04:39.543 --> 00:04:41.678
Амерички музеји су посебно

00:04:41.678 --> 00:04:43.342
одобравали експерименте

00:04:43.342 --> 00:04:48.319
и запошљавали истраживаче
да траже и донесу природне узорке.

00:04:48.319 --> 00:04:54.249
Музеји су постали центри за ученост,
као и уметничка и научна открића.

00:04:54.249 --> 00:04:58.246
Ово се често назива „доба музеја“.

00:04:58.246 --> 00:05:01.027
Данас су музеји отворени за све,

00:05:01.027 --> 00:05:02.886
центри су учења и истраживања

00:05:02.886 --> 00:05:07.272
и претварају се у практичније институције.

00:05:07.272 --> 00:05:10.655
Међутим, питање ко може да уђе у њих
је и даље важно

00:05:10.655 --> 00:05:13.860
јер цене улазница некада могу
да забране улаз

00:05:13.860 --> 00:05:18.762
будућим научницима, уметницима
и метама божанске инспирације

00:05:18.762 --> 00:05:22.048
који не могу да приуште
задовољење сопствене радозналости.

00:05:22.048 --> 00:05:23.898
Хвала вам што сте дошли и молим вас

00:05:23.898 --> 00:05:25.548
да се осећате слободно да свратите

00:05:25.548 --> 00:05:28.148
у продавницу продавница сувенира
када будете излазили.