Kako funkcionišu bubrezi? - Ema Brajs (Emma Bryce)

Pogledajte celu lekciju: http://ed.ted.com/lessons/how-do-your-kidneys-work-emma-bryce

Nakon što popijete nekoliko čaša vode tokom vrelog dana, možda vas spopadne iznenadni... nagon. Iza tog osećaja nalaze se dva organa u obliku zrna pasulja koji funkcionišu kao fino podešeni unutrašnji senzori. Ema Brajs objašnjava kako neverovatni bubrezi održavaju ravnotežu tečnosti u vašem telu, otkrivaju otpadne materije u krvi i znaju kada da luče vitamine, minerale i hormone koji su vam potrebni da ostanete živi.

Lekcija: Ema Brajs; animacija: Tremendousness.

Dan je vreo

i upravo ste ispili
nekoliko čaša vode naiskap,

jednu za drugom.

Iza naglog nagona koji se javlja
stoje dva organa u obliku zrna pasulja

koja funkcionišu
kao fino podešeni unutrašnji senzori.

Oni drže u ravnoteži količinu tečnosti
u vašem telu,

otkrivaju otpadne materije u krvi

i znaju kada da luče vitamine, minerale

i hormone koji su vam potrebni
da biste preživeli.

Pozdravite svoje bubrege.

Glavna uloga ovih organa je
da se otarase otpadnih proizvoda

i pretvore ih u mokraću.

Osam litara krvi u telu
prolazi kroz bubrege

između 20 i 25 puta dnevno,

što znači da ovi organi ukupno filtriraju
oko 180 litara svakih 24 časa.

Sastojci u vašoj krvi stalno se menjaju

dok unosite hranu i piće,

što objašnjava zašto bubrezi moraju
stalno da budu u pripravnosti.

Krv ulazi u svaki bubreg kroz arterije
koje se granaju i granaju dok ne postanu

sićušni sudovi koji se prepliću
sa posebnim unutrašnjim modulima

koji se nazivaju nefronima.

U svakom bubregu,

milion ovih nefrona čini
moćnu mrežu filtera i senzora

koja pažljivo filtrira krv.

Ovde možemo videti koliko je prefinjen

i precizan ovaj unutrašnji sistem.

Kako bi filtrirao krv, svaki nefron
koristi dve moćne alatke:

strukturu nalik grudvici, zvanu glomerulus
i dugačku vrpčastu cevčicu poput slamke.

Glomerulus funkcioniše kao sito
i kroz cevčicu propušta

samo neke sastojke,
poput vitamina i minerala.

Posao ovog suda je onda da otkrije

da li je bilo koji od tih sastojaka
potreban telu.

Ukoliko jeste, ponovo se apsorbuje
u količini koja je telu potrebna,

tako da ponovo može
da cirkuliše kroz krv.

Ali krv ne nosi samo korisne sastojke.

Ona sadrži i otpadni materijal.

A nefroni moraju da smisle
šta sa njime da urade.

Cevčice osete sastojke
koji nisu potrebni telu,

poput uree, koji ostaju
nakon razbijanja proteina,

i prusmeravaju ih u obliku mokraće
van bubrega

i kroz dva duga kanala
koji se nazivaju uretrima.

Cevčice prazne svoj sadržaj u bešiku

i zauvek vas oslobađaju tog otpada.

U toj mokraći ima i vode.

Ukoliko buberzi otkriju
da je ima previše u vašoj krvi,

kao na primer kada naiskap popijete
nekoliko čaša odjednom,

oni šalju višak tečnosti ka bešici
kako bi se ona izbacila.

Sa druge strane,
kada je nivo vode u krvi nizak,

bubrezi vraćaju jedan njen deo
nazad u krvni sistem,

što znači da u mokraću dospe manje vode.

Zbog ovoga je mokraća žuća
kada ne unosite dovoljno vode.

Kontrolisanjem vode, vaši bubrezi
dovode nivoe tečnosti u telu u ravnotežu.

Ali ovaj čin finog balansiranja
nije jedina veština bubrega.

Ovi organi imaju moć
da aktiviraju vitamin D

kako bi se lučio hormon renin
koji podiže krvni pritisak

i drugi hormon zvani eritropoietin

koji povećava proizvodnju
crvenih krvnih zrnaca.

Bez bubrega, naše telesne tečnosti
bi se otele kontroli.

Svaki put kada bismo jeli, naša krv
dobila bi dozu nepročišćenih sastojaka.

Ubrzo bi gomilanje otpada preopteretilo
naše sisteme i skončali bismo.

Pored toga što čini da stvari teku glatko,

svaki bubreg nas i drži u životu.

Srećom po nas, posedujemo
dva ovakva magična zrna pasulja.