Kako da ne budete neznalica o svetu

Koliko znate o svetu? Hans Rosling sa svojim čuvenim grafikonima o globalnoj populaciji, zdravlju i prihodu (i jednim XXL pokazivačem), pokazuje nam da postoje statistički visoke šanse da grešimo kod stvari koje mislimo da znamo. Pridružite se kvizu upućenom njegovoj publici, a onda od Hansovog sina Ole, naučite četiri načina da brzo postanete manja neznalica.

Hans Rosling: Postaviću vam

tri pitanja s ponuđenim odgovorima.

Koristite ovu spravu.
Koristite ovu spravu za odgovore.

Prvo pitanje glasi: koliko se broj

smrti na godišnjem nivou

od prirodnih katastrofa,

koliko se promenio tokom poslednjeg veka?

Da li se udvostručio,

da li je ostao više-manje isti
na svetskom nivou

ili se smanjio za pola?

Molim vas odgovorite pod A, B ili C.

Vidim mnogo odgovora. Ovo ide mnogo brže
nego kad to radim na univerzitetima.

Oni su veoma spori.
Samo misle, misle i misle.

Ah, dobro, veoma dobro.

Prelazimo na sledeće pitanje.

Koliko je vremena tridesetogodišnja žena

provela u školi, na svetskom nivou:

sedam godina, pet godina ili tri godine?

A, B ili C? Molim vas odgovorite.

Prelazimo na sledeće pitanje.

U poslednjih 20 godina, koliko se procenat

ljudi na svetu

koji žive u ekstremnom siromaštvu,
promenio?

Ekstremno siromaštvo - nemanje
dovoljno hrane za dan.

Da li se skoro udvostručio,

da li je ostao više-manje isti

ili se prepolovio?

A, B ili C?

Sad, odgovori.

Vidite,

smrti od prirodnih katastrofa,

možete ih videti na ovom grafikonu,

od 1900. do 2000.

Godine 1900, oko pola miliona ljudi

je umiralo godišnje od prirodnih nepogoda:

poplava, zemljotresa,
vulkanskih erupcija, suše, čega god.

A onda, kako se to promenilo?

Gepmajnder je pitao švedsku javnost.

Evo kako su odgovorili.

Švedska javnost je odgovorila ovako:

50% je mislilo da je udvostručen,

38% je reklo da je više-manje isti,

12% je reklo da je prepolovljen.

Ovo su najtačniji podaci
od proučavalaca katastrofa,

i kriva ide gore-dole,

raste do Drugog svetskog rata

a onda počinje da pada i nastavlja da pada

i spušta se daleko ispod polovine.

Svet je postajao sve sposobniji,

kako su decenije prolazile,

da zaštiti ljude od ovoga, znate.

Dakle, samo 12% Šveđana je znalo za ovo.

Pa sam otišao u zoološki vrt
i pitao šimpanze.

(Smeh) (Aplauz)

Šimpanze ne gledaju večernji dnevnik,

zato su šimpanze

odgovarale nasumično, pa su odgovori
Šveđana ispali gori od nasumičnih.

Kako ste vi prošli?

Ovo ste vi.

Pobedile su vas šimpanze.

(Smeh)

Ali bilo je blizu.

Bili ste tri puta bolji od Šveđana,

ali to nije dovoljno.

Nemojte se porediti sa Šveđanima.

Morate da budete ambiciozniji u životu.

Pogledajmo sledeći odgovor: žene u školi.

Ovde vidite da muškarci idu osam godina.

Koliko su žene išle u školu?

Pitali smo Šveđane isto to

i evo vam nagoveštaja, zar ne?

Tačan odgovor je verovatno onaj

koji je izabralo najmanje Šveđana, zar ne?

(Smeh)

Da vidimo, da vidimo. Evo nas.

Da, da, da, žene
samo što nisu sustigle muškarce.

Ovo je američka javnost.

A ovo ste vi. Evo vas.

Ooo.

Čestitam, duplo ste bolji od Šveđana,

ali ne treba ja da vam to kažem -

Pa kako to? Mislim da je to zato

što su svi svesni da postoje zemlje

i područja

u kojima je devojkama veoma teško.

Sprečene su da idu u školu

i to je odvratno.

Ali u većem delu sveta,

gde najviše ljudi živi,

u većini država, devojke sada idu u školu

podjednako dugo kao dečaci, više-manje.

To ne znači da je
postignuta rodna ravnopravnost,

nikako.

One su i dalje osuđene
na užasna, užasna ograničenja,

ali obrazovanje je tu u današnjem svetu.

E sad, gubimo iz vida većinu.

Kada odgovarate, odgovarate
imajući u vidu najgora mesta

i za njih ste u pravu,
ali gubite iz vida većinu.

Šta je sa siromaštvom?

Pa, jasno je da je siromaštvo

skoro prepolovljeno,

a kada smo pitali javnost SAD-a,

samo pet procenata je pogodilo.

A vi?

Ah, umalo da dosegnete šimpanze.

(Smeh) (Aplauz)

Tako je malo falilo, samo nekolicina!

Mora da imate formirane predrasude, znate.

Mnogi u bogatim zemljama

misle kako, oh, nikada nećemo
iskoreniti ekstremno siromaštvo.

Naravno da tako razmišljaju

jer oni ni ne znaju šta se dogodilo.

Prvo, da biste razmišljali o budućnosti

morate da poznajete sadašnjost.

Ovo je nekoliko prvih pitanja

iz pilot faze projekta Neznalica

koji vodimo u fondaciji Gepmajnder.

Ovaj projekat je pokrenuo prošle godine

moj šef, koji je takođe moj sin,
Ola Rosling. (Smeh)

On je suosnivač i direktor

i želeo je, Ola mi je rekao

moramo da budemo sistematičniji

u borbi sa razarajućim neznanjem.

Dakle, već u startu smo otkrili

da većina javnosti ima gore rezultate
od nasumičnog pogađanja,

zato moramo da razmislimo o predrasudama

a jedna od glavnih predrasuda

je ona o raspodeli prihoda u svetu.

Pogledajte. Ovako je to bilo 1975.

Vidimo ljude raspoređene po zaradama,

od jednog dolara na dan -

(Aplauz)

Vidite, imali smo jednu grbu ovde,

oko dolara na dan,

a potom smo imali grbu ovde,

negde između 10 i 100 dolara.

Svet su činile dve grupe.

Bio je to kamila svet,
poput dvogrbe kamile,

siromašni i bogati,

a nekolicina je bila između.

Ali pogledajte kako se to promenilo:

kako idem napred, šta se promenilo,

svetska populacija je porasla

i grbe su počele da se stapaju.

Donje grbe su se stopile s gornjom,

i kamila je umrla, te sad imamo
svet nalik na dromedara

sa samo jednom grbom.

Procenat siromašnih se smanjio.

I dalje je užasavajuće

da toliko ljudi i dalje živi
u ekstremnom siromaštvu.

I dalje imamo grupu,
skoro milijardu ljudi je tu,

ali to može da bude okončano odmah.

Pred nama je izazov

da pobegnemo od toga,
da shvatimo gde je većina,

a to je jasno pokazano u sledećem pitanju.

Pitali smo: koji je procenat u svetu

jednogodišnjaka koji su dobili

osnovne vakcine
protiv malih boginja i drugih stvari,

koje postoje već mnogo godina.

20, 50 ili 80 posto?

Evo kako je javnost SAD-a
i Švedske odgovorila.

Pogledajte Šveđane,

odmah znate koji je tačan odgovor.

(Smeh)

Ko je dovraga profesor
globalnog zdravlja u toj državi?

Pa, to sam ja. Ja sam.

(Smeh)

Teško je sve ovo. Veoma je teško.

(Aplauz)

Međutim, Olin pristup

kako da zaista izmerimo
koliko znamo je stigao u glavne vesti.

Si-En-En je objavio
ove rezultate na svom sajtu,

postavili su i pitanja,
milioni su odgovarali,

i mislim da je bilo oko 2000 komentara.

Ovo je bio jedan od komentara.

"Kladim se da niko iz medija
ne bi položio ovaj test", rekao je.

Pa mi je Ola rekao: "Uzmi ove sprave.

Tebe pozivaju na konferencije.

Postavi im pitanja i izmeri
koliko mediji znaju."

I, dame i gospodo,

prvi put, nezvanični rezultati

sa konferencije američkih medija.

A kasnije i od medija iz Evropske unije.

(Smeh)

Vidite, nije problem u tome da ljudi

ne čitaju i ne slušaju medije.

Problem je da ni mediji nemaju pojma.

Šta ćemo da uradimo s tim, Ola?

Imamo li neke ideje?

(Aplauz)

Ola Rosling: Da, imam ideju, ali prvo,

žao mi je što su vas pobedile šimpanze.

Srećom, mogu da vas utešim

tako što ću da vam pokažem
kako to nije uistinu vaša krivica.

Potom ću da vam pokažem neke trikove

uz koje ćete u buduće pobeđivati šimpanze.

To je u suštini ono što ću da uradim.

Ali prvo, pogledajmo
zašto smo takve neznalice,

a sve počinje na ovom mestu.

Ovo je Hudiksval.
Grad u severnoj Švedskoj.

To je komšiluk u kom sam odrastao

i to je komšiluk s ogromnim problemom.

Zapravo, ima potpuno isti problem

kao i svi komšiluci

u kojima ste vi odrasli.

Nije bio reprezentativan primerak. U redu?

Dao mi je veoma jednostran pogled

na to kakav je život na ovoj planeti.

Dakle, ovo je prvo mesto
u slagalici neznanja.

Imamo lična ograničenja.

Svi imamo različita iskustva

od zajednica i ljudi koje srećemo,

i povrh svega, pođemo u školu,

te se tome pridoda sledeći problem.

Ja volim škole,

ali nastavnici nas često podučavaju
zastarelim pogledima na svet,

jer su oni nešto naučili
kad su išli u školu

i sada taj svet opisuju đacima,

bez ikakvih zadnjih namera,

i te knjige, naravno, koje su štampane

su zastarele u svetu koji se menja.

I zaista ne postoji praksa

u održavanju nastavnog plana aktuelnim.

Dakle, na to smo se usredsredili.

Dakle, imamo ove zastarele podatke

povrh naših ličnih predrasuda.

Sledeće na redu su vesti, u redu?

Odličan novinar zna kako da odabere

priču koja će da postane glavna vest,

a ljudi će je čitati jer je senzacija.

Neobični događaji su zanimljiviji, zar ne?

Oni su preuveličani,

naročito stvari koje nas plaše.

Napad ajkule na Šveđanina

će da bude glavna vest
nedeljama u Švedskoj.

Od ova tri naopaka izvora informacija

zaista je teško pobeći.

Nekako nas bombarduju,

snabdevaju naš um gomilom čudnih ideja,

a povrh svega toga dolazi baš ono

što nas čini ljudima,
naša ljudska intuicija.

Bila je korisna tokom evolucije.

Doprinela je uopštavanju

i ishitrenom zaključivanju,
veoma, veoma brzo.

Pomogla nam je da uveličamo
ono čega se plašimo

i da tražimo posledičnost
tamo gde je nema,

te smo tako dobili iluzorno samopouzdanje

gde verujemo da smo najbolji vozači,

iznad proseka.

Svi su tako odgovorili:

"Da, ja vozim bolje."

U redu, ovo je bilo dobro tokom evolucije,

ali sad kad se radi o pogledu na svet,

baš to je razlog što je on naopak.

Trendovi koji su u porastu,
zapravo padaju

i obratno.

U ovom slučaju šimpanze
koriste našu intuiciju protiv nas,

te ona postaje naša slabost, a ne snaga.

Trebalo bi da bude naša snaga, zar ne?

Pa kako da rešimo takve probleme?

Prvo, moramo da ih izmerimo,

a onda da ih lečimo.

Mereći ih možemo da razumemo

koji je šablon neznanja.

Pokrenuli smo pilot prošle godine

i sada smo prilično sigurni
da ćemo naići

na mnogo neznanja širom sveta,

a zamisao je da ga

razvrstamo u sve domene

ili dimenzije globalnog razvoja,

poput klime, ugroženih vrsta,
ljudskih prava,

rodne ravnopravnosti, energije, finansija.

Svi ti različiti sektori
poseduju činjenice

a postoje organizacije koje pokušavaju

da šire svest o ovim činjenicama.

Ja sam zapravo pokušao
da kontaktiram neke od njih,

poput Svetske organizacije za prirodu,
Amnesti internešnela i UNICEF-a,

i pitao sam ih,
koje su vam omiljene činjenice

koje smatrate da nisu poznate javnosti?

U redu, sakupio sam te činjenice.

Zamislite dugačku listu,
recimo, od 250 činjenica.

Zatim smo anketirali javnost

i videli gde su najgori rezultati.

Tako smo dobili kraću listu

s očajnim rezultatima,

poput nekoliko Hansovih primera,

i nije nam bio problem da nađemo slične

očajne rezultate.

U redu, ova malena kratka lista,
šta ćemo s njom?

Pa, pretvorićemo je u sertifikat znanja,

sertifikat globalnog znanja,

koji možete da koristite,
ako ste velika organizacija,

škola, univerzitet
ili možda novinska agencija,

kako biste bili
sertifikovani poznavalac sveta.

To u suštini znači, ne zapošljavamo ljude

koji imaju rezultate poput šimpanzi.

Naravno da ne bi trebalo.

Možda za deset godina,

ako ovaj projekat uspe,

bićete na razgovoru za posao,

moraćete da ispunite
ovaj ludi test globalnog znanja.

Sada stižemo do praktičnih trikova.

Kako da budete uspešni?

Postoji, naravno, jedan način,

a to je da sedite do kasno uveče

i da učite sve činjenice napamet,

čitajući sve ove izveštaje.

To se zapravo, nikada neće desiti.

Čak ni Hans ne veruje u to.

Ljudi nemaju toliko vremena.

Ljudi vole prečice, a evo ih i prečice.

Moramo da pretvorimo intuiciju u snagu.

Moramo znati da uopštavamo.

Sad ću vam pokazati neke trikove

gde se zablude mogu preokrenuti

u pravila.

Počećemo s prvom zabludom.

Ovo je rasprostranjena zabluda.

Sve je gore i gore.

Čuli ste to. I sami ste to pomislili.

Drugi način da mislite je da se
većina stvari popravlja.

Sedite s pitanjem ispred vas,

niste sigurni. Pretpostvite "napredak".

U redu? Ne odgovarajte "pogoršanje".

To će vam pomoći da budete
uspešniji na testovima.

(Aplauz)

To je bilo prvo pitanje.

Postoje bogati i siromašni,

a jaz među njima raste.

Nejednakost je užasna.

Da, ovo je svet nejednakosti,

ali ako pogledate podatke,
samo jedna je grba.

U redu? Ako niste sigurni,

pokušajte sa "većina ljudi je u sredini".

To će vam pomoći
da pogodite tačan odgovor.

Sad, sledeća predrasuda je

da države i ljudi moraju
da postanu veoma, veoma bogati

kako bi došlo do društvenog napretka,

poput obrazovanja devojaka
i spremnosti na prirodne katastrofe.

Ne, ne, ne. To je pogrešno.

Pogledajte: ta ogromna grba u sredini

već ima obrazovane devojke.

Zato ako niste sigurni, pokušajte sa

"većini je ovo već dostupno",

poput struje, obrazovanja za devojke
i sličnih stvari.

To su sve samo pravila,

naravno da nisu primenjiva na sve,

ali ovako možete da uopštavate.

Pogledajmo poslednje pitanje.

Ako je nešto tačno, da, ovo je dobro,

to je da su ajkule opasne.

Ne - dobro, jesu, ali to nije tako važno

u globalnoj statistici, na to mislim.

Ja se zapravo veoma plašim ajkula.

Zato čim vidim pitanje
o stvarima kojih se plašim,

to mogu da budu zemljotresi,
druge religije,

možda me je strah terorista ili ajkula,

sve što izaziva emocije

utiče na to da preuveličate problem.

To je pravilo.

Naravno da ima opasnih, a sjajnih stvari.

Ajkule ubijaju veoma, veoma retko.
Tako bi trebalo da razmišljate.

Sa ova četiri pravila,

verovatno ćete odgovarati
bolje od šimpanzi,

jer šimpanze ne mogu da izvedu ovo.

Ne mogu da uopštavaju pravila poput ovih.

I nadam se da možemo
da preokrenemo vaš svet

i da pobedimo šimpanze. U redu?

(Aplauz)

To je sistematski pristup.

A sad pitanje: da li je ovo važno?

Da, važno je razumeti siromaštvo,

ekstremno siromaštvo,
i znati kako se boriti protiv njega

i kako dovesti devojke u školu.

Kada shvatimo da tu zapravo
postižemo uspeh, možemo to da shvatimo.

Ali da li je važno i za druge,

koga je briga za bogate
na kraju ove lestvice?

Rekao bih da jeste, izuzetno je važno,

iz istog razloga.

Ako trenutno imate pogled na svet
zasnovan na činjenicama,

možda ćete imati šansu da razumete

šta nam donosi budućnost.

Vraćamo se na ove dve grbe iz 1975.

Ja sam tad rođen

i izabrao sam Zapad.

To su trenutno članice EU
i Severna Amerika.

Pogledajmo kako se ostali drže
u poređenju sa zapadnim zemljama

prema bogatstvu.

Ovo su ljudi koji mogu da priušte

putovanje avionom
u inostranstvo, na odmor.

Godine 1975, samo 30 procenata
njih je živelo

van EU i Severne Amerike.

Ali došlo je do promene, u redu?

Prvo, pogledajmo
dosadašnje promene, do 2014.

Danas je to 50/50.

Dominacija Zapada je završena, za sad.

To je lepo. Pa šta će sledeće da se desi?

Da li vidite veliku grbu?
Jeste li videli kako se pomerala?

Napravio sam mali eksperiment. Otišao sam
na sajt Međunarodnog monetarnog fonda.

Oni imaju prognozu
za BDP u narednih pet godina.

Mogu to da koristim
i da odem pet godina u budućnost,

pretpostavljajući da je nejednakost
u prihodu ista za sve zemlje.

To sam uradio, ali sam otišao i dalje.

Koristio sam ovih pet godina
kao odraz za narednih 20 godina,

istom brzinom, samo kao eksperiment
šta bi se zaista moglo desiti.

Krenimo u budućnost.

Godine 2020, 57 procenata ostatka sveta.

Godine 2025, 63 procenta.

Godine 2030, 68. A 2035, Zapad
je prevaziđen na tržištu po bogatstvu.

Ovo su samo projekcije
BDP-a po stanovniku u budućnosti.

73 procenta bogatih potrošača

će da žive van Severne Amerike i Evrope.

Zato, da, mislim da je dobra ideja
da kompanije koriste ove sertifikate

kako bi bile sigurne da u buduće
donose odluke zasnovane na činjenicama.

Mnogo vam hvala.

(Aplauz)

Bruno Đusani: Hans i Ola Rosling!