Možemo reprogramirati život - kako da to učinimo na mudar način

Tokom četiri milijarde godina, ono što je živelo i umiralo na zemlji, zavisilo je od dva principa: prirodna selekcija i nasumična mutacija. Onda su došli ljudi i sve promenili: hibridizacija biljaka, ukrštanje životinja, promena životne sredine i čak ciljana evolucija ljudskih bića. Enrikez iznosi pet smernica za budućnost gde će se ova mogućnost programiranja života naglo ubrzati. "Ovo je najuzbudljivija avantura u kojoj ljudska bića učestvuju", kaže Enrikez. "To je najveća supermoć koju su ljudi ikada imali".

Ima jedan glumac
koji se zove Dastin Hofman.

Pre mnogo godina, snimio je film
za koji su neki od vas možda čuli,

a zove se Diplomac.

Dve su ključne scene u tom filmu.

Prva je scena zavođenja.

Neću govoriti o tome večeras.

(Smeh)

U drugoj sceni,
stariji tip ga izvodi do bazena

i kao mladi diplomac fakulteta,
stariji tip izgovara jednu reč,

samo jednu reč.

I naravno, svi vi znate koja je to reč.

To je "plastika"

(Smeh)

Jedini problem ovde je to
što je to bio potpuno pogrešan savet.

(Smeh)

Reći ću vam zašto je bio pogrešan.

Reč je trebala biti "silicijum".

A trebala je biti silicijum

jer su osnovni patenti za poluprovodnike
tada već bili izrađeni,

već su bili podneti,

i tada su ih već počeli praviti.

Izgradnja Silicijumske doline
je bila u toku 1967. godine

kad je ovaj film izašao.

Godinu dana nakon što je film izašao,

osnovan je Intel.

Da je diplomac čuo pravu reč,

možda bi bio na sceni sa - pa, ne znam -

možda sa ovom dvojicom.

(Smeh)

Dok razmišljate o tome,

hajde da vidimo kakav bismo savet dali,

a da naš sledeći diplomac
ne postane putujući trgovac.

(Smeh)

Dakle u 2015. kakav biste vi savet dali

kada biste odveli nekog diplomca do bazena

i rekli jednu stvar, samo jednu stvar?

MIslim da bi odgovor bio "životni kod".

Šta je "životni kod"?

To su razni načini
na koje možemo da programiramo život.

Dakle, umesto programiranja kompjutera

koristimo stvari za programiranje virusa

ili retrovirusa ili proteina

ili DNK ili RNK

ili biljaka ili životinja
ili čitavog niza raznih bića.

I dok razmišljate
o ovoj neverovatnoj moći

da naterate život
da radi ono što vi hoćete,

ono što je isprogramiran da uradi,

ovim mi, u stvari,

uzimamo ono što radimo hiljadama godina,

a to je uzgoj, promena,

mešanje, sparivanje

različitih oblika života,

i ubrzavamo sve to.

I to nije ništa novo.

Ova obična gorušica je tako modifikovana

da ako je promenite na jedan način,
dobijete brokoli.

A ako je promenite na drugi način,
dobijate kelj.

A ako je promenite na treći način,

dobijate karfiol.

Kad odete na te prirodne, organske pijace,

vi, u stvari, odlazite na mesto

gde ljudi već dugo vremena
menjaju životni kod biljaka.

Razlika danas,

uzmimo u potpunosti
politički neutralan termin -

[Inteligentni dizajn]

(Smeh)

Počinjemo da primenjujemo
inteligentni dizajn.

To znači
da umesto da ovo radimo nasumično,

i pratimo šta se događa
kroz više generacija

mi umećemo određene gene,
mi umećemo određene proteine,

i menjamo životni kod
sa jasno određenim ciljem.

I to nam omogućava da ubrzamo
odvijanje ovih procesa.

Daću vam jedan primer.

Neki od vas možda povremeno
pomisle na seks.

U neku ruku, uzimamo zdravo za gotovo
to kako smo promenili seks.

Dakle, mislimo da je potpuno
normalno i prirodno menjati ga.

Ono što se vremenom dogodilo
sa seksom jeste -

normalno, seks jednako beba, na kraju.

Ali ne u današnjem svetu.

seks plus pilule jenako je nema bebe.

(Smeh)

I opet, mislimo da je to
potpuno normalno i prirodno,

ali nije bilo tako
većim delom istorije čovečanstva.

I nije tako kod životinja.

Ovo nam daje kontrolu,

pa seks postaje odvojen od začeća.

I dok razmišljate o posledicama toga,

igrali smo se i ovim stvarima

koje su nešto naprednije, poput umetnosti.

Ne u smislu slikarstva i vajarstva,

već u smislu
novih reproduktivnih tehnologija.

Pa, šta su nove reproduktivne tehnologije?

Nove reproduktivne tehnologije
su stvari poput veštačke oplodnje.

A kad se radi veštačka oplodnja,
postoje dobri razlozi za to.

Ponekad je jednostavno nemoguće
začeti na drugi način.

Ali kada se to radi,

razdvajaju se seks, začeće, beba.

Ne samo da ste preuzeli kontrolu
nad tim kad ćete imati bebu,

već ste razdvojili i kada
i gde će beba biti oplođena.

Dakle, razdvojili ste bebu

od tela, od čina.

I dok razmišljate
o drugim stvarima koje radimo,

razmislite o blizancima.

Možete zamrnuti spermu,
i jajne ćelije,

zamrznutu oplođenu jajnu ćeliju.

A šta to znači?

To je dobro ako imate rak.

Ako treba da idete
na hemoterapiju ili zračenje,

i tako čuvate ove stvari.

Ne ozračite ih.

Ali ako ih možete sačuvati,
i možete zamrznuti,

i možete imati surogat majku,

to znači da ste razdvojili seks i vreme.

To znači da možete imati blizance
kroz pedeset godina?

(Smeh)

Kroz sto godina?

Dvesto godina?

Ovo su tri zaista temeljne promene

koje nisu stvar budućnsti.

Sve ovo danas uzimamo zdravo za gotovo.

Dakle, ispada da je promena životnog koda
supermoć.

To postaje izuzetno moćan način
da menjamo viruse,

menjamo biljke, menjamo životinje,

možda čak i da evoluiramo same sebe.

To je nešto o čemu Stiv Galans i ja
razmišljamo već neko vreme.

Hajde da rizikujemo.

Kao i svaka moćna tehnologija,
kao struja, kao auto,

kao kompjuteri, ove stvari
se potencijalno mogu zloupotrebiti.

A to plaši mnoge ljude.

Primenom ovih tehnologija,

možete pretvoriti ljude u čudovišta.

Sećate se grčkog mita
u kom su izmešane životinje?

U nekim od ovih tretmana

vam zapravo promene krvnu grupu.

Ili stavljaju muške ćelije
u žensko telo i obrnuto,

što zvuči potpuno zastrašujuće

dok ne shvatite,
razlog zbog kog se to radi

jeste zamena koštane srži
prilikom lečenja raka.

Dakle, uzimanjem tuđe koštane srži,

možda menjate neke izvorne aspekte sebe,

ali takođe spasavate i svoj život.

I dok razmišljate o ovome,

evo nešto što se desilo
pre dvadeset godina.

Ovo je Ema Ot.

Nedavno je upisala fakultet.

Studira računovodstvo.

Bavila se s dva univerzitetska sporta.
Bila je student generacije.

I to nije naročito neobično,

osim što je ona
prvo ljudsko biće sa tri roditelja.

Zašto?

Imala je smrtonosnu
mitohondrijalnu bolest

koju je možda nasledila.

Pa, kad uzmete DNK treće osobe

i stavite je tamo,

vi spasavate ljudske živote.

Ali takođe sprovodite
genetički inženjering,

što znači da će njena deca,
ako ih bude imala, biti spasena

i neće prolaziti kroz to.

I njihova deca će biti spasena,

i njihovi unuci će biti spaseni,

i to se prenosi dalje.

Ovo čini ljude nervoznim.

Pre dvadeset godina,
razne institucije su rekle,

zašto ovo ne bismo izučavali neko vreme?

Postoje rizici kad se rade određene stvari
i postoje rizici kad se one ne rade,

jer ima nekoliko desetina ljudi
koji su spaseni ovom tehnologijom,

i onda smo razmišljali o tome
narednih dvadeset godina.

Dok razmišljamo o tome,

dok zastajemo da kažemo:
"Hej, možda bi trebalo duže da izučavamo,

možda treba da uradimo ovo,
a možda da uradimo ono",

Delovanje ima svoje posledice,
a i nedelovanje ima posledice.

Kao lečenje smrtonosnih bolesti,

što je potpuno neprirodno.

Normalno je i prirodno
da ljudi budu gnevni

zbog masovnih epidemija dečje paralize,
malih boginja, tuberkuloze.

Kada ubrizgavamo vakcine u ljude,
mi stavljamo neprirodne stvari

u njihova tela

jer mislimo
da prednosti pretežu nad rizicima.

Zato što smo napravili neprirodne biljke,
neprirodne životinje

možemo da nahranimo
sedam milijardi ljudi.

Možemo da radimo stvari
poput stvaranja novih oblika života.

I stvaranje novih oblika života,
opet, zvuči užasno zastrašujuće

i strašno uznemirujuće,

dok ne shvatite da ti životni oblici
žive na vašem trpezarijskom stolu.

Ono cveće što imate
na trpezarijskom stolu -

nema mnogo toga prirodnog u njima,

jer ljudi uzgajaju cveće
kako bi napravili ovu boju,

ovu veličinu, da traje nedelju dana.

Svojim bližnjim
obično ne poklanjate poljsko cveće

jer ne traje baš dugo.

Svim ovim se

Darvin okreće naglavačke.

Tokom četiri milijarde godina

sve što je živelo i umiralo
zavisilo je od dva principa:

na prirodnoj selekciji
i nasumičnoj mutaciji

Sve što je živelo i umiralo,
što je bilo ustrojeno,

sada je okrenuto naglavačke.

I tako smo

stvorili paralelni evolutivni sistem

gde primenjujemo neprirodnu
selekciju i nenasumičnu mutaciju.

Da objasnim ove stvari.

Ovo je prirodna selekcija.

Ovo je neprirodna selekcija.

(Smeh)

Ono što se događa sa ovim stvarima jeste,

počeli smo da gajimo vukove
pre više hiljada godina,

u centralnoj Aziji, da bismo stvorili pse.

A onda smo počeli da ih pretvaramo
u velike pse,

pa u male pse.

Ako uzmete jednu od čivava

koje viđate na kesama Hermesa
na Petoj aveniji,

i pustite je u afričku ravnicu,

videćete prirodnu selekciju na delu.

(Smeh)

Malo je stvari koje su neprirodnije
od polja kukuruza.

Nikad, ni po jednom scenariju,
nećete proći kroz prašumu

i videti istu biljku kako raste
u pravilnim redovima,

u isto vreme,

gde ništa drugo ne živi.

Radom na polju kukuruza

birate šta će živeti, a šta umreti.

I to radite kroz neprirodnu selekciju.

Isto je sa poljem pšenice,
isto je s pirinčanim poljem.

Isto je s gradovima.
Isto je s predgrađima.

U stvari, polovina zemljine površine

je uređena na neprirodan način

tako da ono što tu živi i što umire
je ono što mi želimo,

i zato nemamo grizlije

koji se šetaju centrom Menhetna.

Šta kažete na ovu nasumičnu mutaciju?

Ovo je nasumična mutacija.

Ovo je Antonio Alfonseka.

Inaće je poznat kao Hobotnica,
njegov nadimak.

On je bio Bacač godine, 2000.

Imao je nasumičnu mutaciju
koja mu je dala šest prstiju

na obe ruke,

što je veoma korisno ako ste bacač.

(Smeh)

A nenasumična mutacija?

Nenasumična mutacija je pivo.

Vino. Jogurt.

Koliko ste puta hodali kroz šumu

i našli potpuno prirodan sir?

Ili potpuno prirodan jogurt?

Dakle, ovakve stvari pravimo.

Zanimljivo je da

sve više saznajemo o svemu ovom.

Pronašli smo jedan od najmoćnijih
instrumenata za izmenu gena,

CRISPR, u jogurtu.

I kako menjamo ćelije,

proizvodimo osam od deset
glavnih farmaceutskih proizvoda,

uključujući i ono
što koristite za artritis,

najprodavaniji lek, Humira.

Dakle, ovaj životni kod

je stvarno supermoćan.

To je način programiranja stvari

i ne postoji ništa što će nas promeniti

više od ovog životnog koda.

I dok razmišljate o životnom kodu,

hajde da razmislimo o pet principa,

kojima treba da se rukovodimo

i voleo bih da mi date još.

Princip broj jedan:

moramo preuzeti odgovornost za sve ovo.

Razlog zbog kog moramo
preuzeti odgovornost

je to što je to naša briga.

Ovo nisu nasumične mutacije.

To je ono što radimo,
što biramo.

To nije: "Eto, desilo se".

Nije se nasumično desilo.

Nije nam se desilo tuđom odlukom.

Mi modifikujemo ove stvari.

to je pravilo koje glasi:
ako pokvariš nešto, ti si odgovoran.

Princip broj dva:

moramo prepoznati i veličati raznolikost
u ovim stvarima.

Postojale su najmanje 33 verzije hominida

koje su hodale po zemlji.

Većina njih je izumrla, osim nas.

Normalno i prirodno stanje na planeti

podrazumeva različite verzije ljudi
koje žive u isto vreme,

zato mnogi od nas imaju
ponešto od Neandertalca u sebi

Neki od nas imaju
ponešto od Denisova u sebi.

A neki u Vašingtonu ga imaju mnogo više.

(Smeh)

Princip broj tri:

moramo poštovati izbore drugih ljudi.

Neki ljudi će odlučiti
da se nikad ne izmene.

Neki će odlučiti da izmene sve.

Neki će odlučiti da izmene biljke,
ali ne životinje.

Neki će odlučiti da izmene sebe.

Neki će odlučiti da evoluiraju sebe.

Različitost nije loša stvar.

jer, iako ljude smatramo veoma različitim,

toliko smo se približili izumiranju

da svi mi potičemo od
iste afričke majke,

a posledica toga

je da kod 55 afričkih šimpanzi ima
više genetske različitosti,

nego kod sedam milijardi ljudi.

Princip broj četiri:

treba da uzmemo otprilike četvrtinu zemlje

i dozvolimo Darvinu da vlada tamo.

Teritorija se ne mora graničiti,

ne mora sva biti povezana.

Treba da se nalazi i u okeanima,
i na kopnu.

Ne treba mi da donosimo
svaku evolutivnu odluku na ovoj planeti.

Želimo da se naš
evolutivni sistem razvija.

Želimo da se
Darvinov evolutivni sistem razvija.

I stvarno je izuzetno važno
da se ova dva sistema razvijaju pararelno

a ne da nadvladaju evoluciju.

(Aplauz)

Poslednja stvar koju ću reći.

Ovo je najuzbudljivija avantura
u kojoj ljudska bića učestvuju

Ovo je najveća super moć
koju su ljudi ikad imali.

Bio bi zločin da ne učestvujete u tome

zato što je se plašite,

zato što se skrivate od nje.

Možete učestvovati u etici.
Možete učestvovati u politici.

Možete učestvovati u biznisu.

Možete razmišljati
o tome kuda ide medicina.

kuda ide industrija,

kuda ćemo odvesti svet.

Za sve nas bi bio zločin

da ne budemo svesni
da kada nam neko pokaže bazen

i kaže jednu stvar, samo jednu stvar

da ne slušamo
ako je ta stvar "životni kod".

Mnogo vam hvala.

(Aplauz)