Džesika Grin (Jessica Green): Prekriveni smo bakterijama. Dizajnirajmo s tim na umu.

Naša tela i domovi su prekriveni mikrobima - neki su dobri za nas, a neki loši. Dok učimo više o bakterijama i mikrobima sa kojima delimo životni prostor, TED Fellow Džesika Grin pita: možemo li dizajnirati zgrade koje podržavaju srećna i zdrava okruženja mikroba?

Sve je pokriveno
nevidljivim ekosistemima

sačinjenim od sićušnih oblika života:
bakterija, virusa i gljivica.

Naši stolovi, kompjuteri,
olovke, zgrade

svi imaju lokalne
mikrobijalne pejzaže.

Dok dizajniramo ove stvari,
možemo razmišljati

o dizajniranju ovih
nevidljivih svetova

i o tome kako
uzajamno deluju

sa našim
ličnim ekosistemima.

Naša tela su dom
bilionima mikroba

i ova stvorenja određuju
ko smo.

Mikrobi u vašim crevima mogu da utiču
na vašu težinu i raspoloženje.

Mikrobi na vašoj koži mogu da pomognu
u poboljšanju vašeg imunog sistema.

Mikrobi u vašim ustima mogu
da vam osveže dah,

ili ne,

i ključno je to da
naši lični ekosistemi

međusobno deluju sa ekosistemima
svega što dodirnemo.

Tako kada na primer
dodirnete olovku,

desi se
razmena mikroba.

Ako možemo da dizajniramo
nevidljive ekosisteme naše okoline

ovo otvara put uticaju

na naše zdravlje
na jedinstven način.

Ljudi me stalno pitaju:

"Da li je zaista moguće
dizajnirati mikrobne ekosisteme?"

Verujem da jeste.

Mislim da to radimo sada,

ali da je to nesvesno.

Podeliću s vama podatke

iz jednog aspekta mog istraživanja
koje je usmereno na arhitekturu

i koji pokazuju
kako kroz svestan

i nesvestan dizajn,

utičemo na ove
nevidljive svetove.

Ovo je poslovni kompleks Lilis
na Univerzitetu Oregona

i radila sam s timom
arhitekata i biologa

kako bi uzeli uzorke
iz 300 prostorija u ovoj zgradi.

Hteli smo da dobijemo nešto
poput fosilnog zapisa zgrade

i kako bismo ovo dobili,
uzimali smo uzorke prašine.

Iz prašine smo uzeli
ćelije bakterija,

rasporili ih
i uporedili sekvence gena.

Ovo znači da su ljudi
iz moje grupe

tokom ovog projekta
puno usisavali.

Ovo na slici je Tim,

koji me je pre ove slike
podsetio i rekao:

"Džesika, u poslednjoj laboratorijskoj grupi
u kojoj sam radio

bio sam na terenskom radu
u kišnim šumama Kostarike

i stvari su se za mene
ozbiljno promenile."

Prvo ću vam pokazati
šta smo našli u kancelarijama

i pogledaćemo podatke
kroz alat za vizualizaciju

na kojem radim
u saradnji sa Autodeskom.

Na ove podatke
gledate ovako -

prvo gledate
spoljašnjost kruga.

Vidite široke
grupe bakterija

i ako pogledate oblik
ove roze školjke,

on vam govori nešto
o relativnom izobilju svake grupe.

Na 12 sati vidite
da kancelarije imaju dosta

alfa-proteobakterija,
a na 1 sat

vidite da ima
relativno malo bacila.

Hajde da pogledamo šta se dešava
u različitim tipovima prostora u ovoj zgradi.

Ako pogledate u toalete,

svi imaju
slične ekosisteme,

a ako pogledate
unutar učionica

i one imaju
lične ekosisteme.

Ali ako pogledate
kroz te tipove prostora,

videćete
da se bitno razlikuju

jedan od drugog.

O kupatilima razmišljam
kao o tropskim kišnim šumama.

Rekla sam Timu:
"Ako gledaš samo mikrobe,

to je otprilike kao
da si u Kostariki. Kao."

O kancelarijama razmišljam
kao o mirnim pašnjacima.

Ovo je za dizajnere
moćna perspektiva

jer možete primeniti
principe ekologije,

a veoma važan princip ekologije
je osipanje,

način na koji se
organizmi kreću.

Znamo da mikrobe
rasejavaju ljudi

i vazduh.

Prva stvar koju smo hteli
da uradimo u ovoj zgradi

je da pogledamo
ventilaciju.

Mašinski inženjeri smišljaju
jedinice za vazduh

kako bi ljudima
bilo prijatno,

kako bi vazduh cirkulisao
i temperatura bila savršena.

Ovo rade pomoću principa
fizike i hemije,

ali takođe mogu
koristiti biologiju.

Ako pogledate mikrobe

u jednoj od jedinica za vazduh
u ovoj zgradi,

videćete da su svi slični
jedni drugima.

Ako ovo uporedite
sa mikrobima

iz druge jedinice
za vazduh,

videćete da su
potpuno različiti.

Prostorije u ovoj zgradi
su poput ostrva u arhipelagu,

a to znači da su
mehanički inženjeri

poput eko-inženjera
i imaju mogućnost

da po želji prave strukture bioma
u ovoj zgradi.

Drugi način na koji se mikrobi kreću
je preko ljudi

i dizajneri često
zbiju prostorije

kako bi olašali kontakt
među ljudima

ili deljenje ideja,
kao u laboratorijama i kancelarijama.

S obzirom da mikrobi
putuju okolo s ljudima,

možete očekivati
da susedne prostorije

imaju jako slične biome.

Upravo to
smo i pronašli.

Ako pogledate
susedne učionice,

imaju veoma slične
ekosisteme,

ali ako odete
u kancelariju

do koje se mora
duže hodati,

ekosistem je
potpuno drugačiji.

Kada vidim moć osipanja

na ove biogeografske šablone,

pomislim da je moguće

uhvatiti se u koštac
sa stvarno izazovnim problemima,

poput infekcija
koje se dobijaju u bolnici.

Mislim da ovo mora da bude,
delimično

problem ekologije zgrade.

Ispričaću vam još nešto
u vezi s ovom zgradom.

Sarađujem s
Čarlijem Braunom.

On je arhitekta,

i Čarli je veoma zabrinut
zbog globalne promene klime.

Posvetio je život
održivom dizajnu.

Kada me je upoznao
i shvatio da je moguće

da na kvantitativan način
proučava

kako njegove
odluke u dizajnu utiču

na ekologiju
i biologiju ove zgrade,

veoma se uzbudio jer je to dodalo
novu dimenziju njegovom poslu.

Od razmišljanja
isključivo o energiji

prešao je na razmišljanje
o zdravlju ljudi.

Pomogao je sa dizajnom
sistema za vazduh

u ovoj zgradi
i sa načinom ventilacije.

Prvo ću vam pokazati

uzorke vazduha
izvan zgrade.

Trenutno gledate
u potpis bakterijskih zajednica

u spoljašnjem vazduhu
i kako se vremenom menjaju.

Onda ću vam pokazati
šta se desilo

kada smo u eksperimentu
manipulisali učionicama.

Noću smo ih blokirali

kako ne bi bilo
ventilacije.

Puno zgrada funkcioniše
na ovaj način,

verovatno na vašem poslu,

i kompanije ovako
štede na računima.

Otkrili smo da su prostorije
bile u relativnoj stagnaciji,

do subote, kada smo ponovo
uključili ventilaciju.

Kada biste ušli
u ove prostorije,

jako su zaudarale

i podaci sugerišu
da to ima veze

sa ostavljanjem vazdušne
bakterijske supe

ljudi od prethodnog dana.

Ovo uporedite
sa prostorijama

koje su dizajnirane
održivom strategijom pasivnog dizajna

gde vazduh dolazi
spolja kroz otvore.

U ovim prostorijama, vazduh je
relativno dobro pratio spoljašnji,

i kada je Čarli ovo video,
zaista se uzbudio.

Imao je osećaj
da je dobro odabrao

u procesu dizajna

jer je bio
energetski efikasan

i sprao je lokalni
mikrobski pejzaž.

Primeri koje sam vam dala
vezani su za arhitekturu,

ali bitni su
za bilo koju vrstu dizajna.

Zamislite dizajn sa mikrobima
koje mi želimo

u avionu

ili na telefonu.

Postoji novi mikrob
koji sam tek otkrila.

Zove se BLIS,
i dokazano je

da odbija patogene

i pruža svež dah.

Zar ne bi bilo sjajno
da svi imamo BLIS na telefonu?

Svestan pristup dizajnu,

koji ja nazivam
bioinformisanim dizajnom,

i mislim da je to moguće.

Hvala vam.

(Aplauz)