Choiceless Awareness - Jiddu Krishnamurti - US97EBM5 V ENG

Prevazilazeci mit i tradiciju

Svest koja ne bira

EB: Sta znaci biti svestan,

biti potpuno, duboko vitalan iz trenutka u trenutak?

Vecina nas ima posebnu svest o tome sta voli a sta ne voli,

postoji duboka podela.

Ali da li je moguce samo biti svestan?

Da li je moguce ostaviti ono sto volimo i ne volimo iza sebe

i jednostavno videti stvari onakvim kakve jesu?

To vreme u kome svest

daleko prevazilazi puki fokus i koncentraciju,

Krishnamurti naziva svest koja ne bira.

Kao sto je rekao, kad vam je potpuno jasno

nema potrebe za izborom.

Toj temi se on vracao uvek iznova godinama.

Krishamurti o svesti koja ne bira.

K: Kako posmatrate ovaj prekrasni prizor,

lepotu ovog mesta?

Sta vam ta lepota znaci?

Da li je posmatrate, da li ste je svesni bez da birate,

onako bez i jedne zelje,

samo posmatrate tu izuzetnu lepotu zemlje?

Ili uvek postoji izbor kad smo svesni?

"Ja vise volim ovaj nego onaj prizor,

ovu nego onu dolinu",

dakle tu su uvek prisutni secanje i izbor.

Moze li covek bit svestan bez da ista bira,

samo biti svestan tog neverovatnog osecaja plavog neba

-samo plavo nebo kroz lisce,

i samo se kretati sa tim oblacima?

Razumete li o cemu pricam?

Tako da nema podele izmedju spoljnog i unutrasnjeg,

nego je to kao talas koji zapljuskuje i povlaci se.

To je svest sveta, koji je izvan nas

i to je svest sveta, duboko u nama,

svesnog i nesvesnog.

Kad je covek, zaista duboko svestan i prisutan

onda ne postoji zaostali, skriveni nesvestan pokret.

Ne znam da li ste prosli kroz sve to,

zapravo to uradili,

a ne samo slusali brdo reci.

Dakle svest je taj pokret unutrasnjeg i spoljnog,

svest znaci sam otkriti ima li granice

Izmedju spoljnog i unutrasnjeg.

Sta je concentracija?

Koncentrisati se na stranu ili sliku,

koncentrisati se sa svom svojom energijom na odredjenu tacku.

U koncentraciji

postoji uvek onaj ko pokusava da se koncentrise,

i u toj koncentraciji postoji napor i kontrola.

Dakle u koncentraciji postoji onaj ko kontrolise i ono sta se kontrolise.

Postoji podela izmedju kontrolora i kontrolisanog,

znaci postoji napor i razdor.

Gde god da postoji podela tu mora da postoji konflikt,

borba onog ko kontrolise sa tim sto kontrolise.

To je u opsteno, ono sto nazivamo koncentracijom.

A sada, da li takva ista podela postoji i kad smo svesni, kad obracamo paznju?

Da li pazljivo slusate sada?

Slusate govornika, sta to on govori o obracanju paznje,

da li zapravo slusate?

Kad zaista slusate, ne postojim "ja" kao centar

koji slusa. Pratite li me?

Da bi se lepota pojavila,

um mora biti svestan koliko je sitnicav, um ne sme da bira:

mora postojati svest

potpuno lisena poredjenje.

K: Mi generalno podrazumevamo pod strahom, nesto sto je van nas.

Znaci postoji onaj ko posmatra i objekt tog posmatranja.

Sad, da li je moguce bez posmatraca posmatrati taj strah,

tako da ste vi i strah jedno, tako da je kontakt uvek potpun?

Svesni straha, bez izbora - znaci,

izbor podrazumeva postojanje posmatraca,

koji bira sta mu se svidja ili ne svidja,

stoga kad nema posmatraca,

postoji svest o strahu, bez potrebe za izborom.

HS: Dobro. K. Istina.

Dakle rec sprecava

da budemo u stalnom kontaktu sa strahom.

HS: Da. Reci mogu biti ekrani koji nas projektuju.

K: Da to ono sto kazemo.

HS: Dobro. K: Znaci rec ne sme da se mesa.

HS: Istina. Moramo je prevazici.

K: Prevazici rec.

Ali da li je moguce, prevazici rec?

Teoretski kazemo da je moguce, ali mi smo robovi recima.

HS: i previse, to je istina.

K: Mislim, jasno je da smo mi robovi recima.

Znaci um treba da postane svestan svog sopstvenog robovanja recima,

um treba da shvati da rec nikad nije stvar koju predstavlja.

HS: Istina.

K: Dakle um oslobodjen reci je slobodan da gleda.

Sve se to podrazumeva.

Na nivou svesti postoji strah,

sto prilicno brzo moze da se razume.

Ali postoje i dublji slojevi straha,

i u tako-zvanim skrivenim delovima svesti.

Biti svestan toga.

HS: Sada pricate o tome da li je moguce biti eksplicitno svestan

kompletnog dometa misli.

K: Da, celog sastava, dometa uma,

koji predstavlja i ono svesno i ono dublje - nesvesno,

celokupne svesti.

HS: Mozemo li eksplicitno biti svesni svega toga.

Nisam siguran. K: Ja kazem da je moguce.

Jedino je moguce kad si tokom dana svestan,

sta kazes, reci koje koristitis, svestan svojih gestikulacija,

nacina na koji pricas, nacina na koji hodas, sta mislis,

kad si kompletno i totalno toga svestan.

HS: Mislite da sve to mozete da sagledate kad ste potpuno svesni?

K: Naravno.

Kad nema osudjivanja i opravdavanja,

kad ste u direktnom kontaktu sa tim.

Tokom dana ako ste svesni svojih misli, osecanja,

svesni svojih motiva,

sto zahteva izuzetno osetljiv um.

HS: Sve mi se cini da kazete - da bi sve to postigli, potrebna je

radikalna promena naseg stava.

Kao da smo mi bili zatvorenici priljubljeni uz resetke,

u potrazi za trackom svetlosti napolju,

pitajuci se kako doci do te svetlosti,

a zapravo za sve to vreme vrata celije su bila otvorena iza nas.

Da smo se samo okrenuli mogli smo izaci na slobodu.

K: Naravno, gosodine,

u to je ukljucena vecna borba, konflikt

- covek je uhvacen u okove sopstvenog uslovljavanja,

naprezanja, mucenja, i lupanje glavom u zid ne bi li se oslobodio.

HS: Da.

K: I opet, smo prihvatili, uz pomoc religije

i svih ostalih grupa,

da je napor neophodan,

da je napor sastavni deo zivota.

Sto se mene tice to je najgori oblik slepila,

ogranicavanja coveka izjavom: moras vecno ziveti

sa naporom.

HS: Vi mislite da ne moramo.

K: Ne da mislim gospodine, nije to pitanje misljenja.

Ajde da samo kazemo "ne moramo".

K: Ali da bi ziveli bez napora moramo imati neverovatan senzibilitet

i vrhunsku inteligenciju.

Vi ne kazete , "Dakle necu se truditi" i ponasate se kao tele.

HS: Da. K: Ali covek mora da razume

kako dolazi do konflikta, mora da shvati podvojenost u nama.

Secam se jednom sam putovao kolima u Indiji, sa grupom ljudi.

Ja sam sedeo napred pored vozaca.

Iza mene su sedela trojica, pricali su o svesti

zeleli su da diskutuju na temu svesti sa mnom.

Kola su isla jako brzo.

Koza je bila na putu i vozac nije obracao

mnogo paznje i pregazio je jadnju zivotinju.

Gospoda na zadnjem sedistu koja je pricala o "svesti",

"nisu bili svesni" sta se zapravo desilo.

Vi se smejete, ali to je upravo sto svi radimo.

Nas intelektualno interesuje tema svesti

interesuje nas verbalno, dijalekticko istrazivanje misljenja,

ali smo zapravo realno nesvesni sta se desava.

K: Dakle moze li covek da promatra

mirno, bez da bira,

samo da posmatra sta se to desava u nama.

Ogledalo u kome vidimo svoja lica,

kako se cesljamo, kako peremo zube,

kako se brijemo, ili se sminkamo, i tako dalje,

mozemo li da promatramo sto je blize i pazljivije

moguce, bez ikakvog izoblicenja?

To znaci

moramo da razumemo pokret izbora.

Molim vas, zapitajte se:

Zasto biramo, psiholoski, iznutra,

zasto kazemo ovo cu uraditi a ovo necu, ovo je dobro a ovo nije,

nasilan sam ali moram da postanem ne nasilan,

Ja sam ponosan, ali cu postati skroman - razumete li sta kazem?-

taj unutrasnji izbor je uvek u nama.

Postoji li uopste izbor tamo gde je sve jasno?

Pitamo: Zasto postoji taj izbor u nama,

sem kad biramo stvari?

Mozemo li na kratko to da razmotrimo?

U celom svetu su ljudi, verovano nasledno jos

od majmuna pa nadalje,

bili nasilni,

svagde na svetu su ljudi nasilni.

Covek shvata sta se desava kroz nasilje,

-ne samo sa njim samim, vec sa svima ostalima, kolektivno-

i kaze, ajde da budemo ne-nasilni, ajde da praktikujemo "ne nasilje"

ajde da pricamo o ne nasilju,

ajde da ne-nasilje bude nas politicki instrument, itd.

To je jedna od stvari koju je indija stvorila,

ne-nasilje

ne samo Indija, mnogi su davno, pre toga o tome govorili.

Dakle vi, ja sam nasilan - ako sam ja uopste nasilan.

Mi smo nasilni, i onda kazemo, "postacu ne nasilan",

sto znaci to je izbor, zar ne?

Gde postoji razdvojenost u mojim mislima,

mogu da razdvojim misao od akcije.

Mislim jedno a kazem drugo,

mislim jedno a radim drugo.

To je podela. To onda izaziva konflikt i licemerje.

Znaci covek moze vrlo duboko da razmatra konflikt,

i da proniknete u njegovu prirodu, strukturu,

subtilnost i delikatnost,

i dok promatrate, to samo posmatranje bez izbora,

u takvom posmatranju videcete konflikt se gubi.

To zahteva ogromnu paznju usmerenu na svaku misao,

svaku radnju, svako unutrasnje osecanje.

I ako covek zeli da okonca taj konflikt,

mora da obrati neverovatnu paznju na konflikt

- ne povrsnu pazlju,

ne dan ili nedelju dana kasnije,

nego odrzavati paznju u zivotu sve vreme.

Svesnost je nema, necujna, ona je posmatranje bez biranja. Ona je svest, posmatranje onog "sto jeste".

U toj svesti problem pokazuje svoje

pravo lice i tako ga potpuno shvatamo.

K: Da gospodine, vi mi kazete "Budi svestan toga".

Ja sam slep, mislim da je to slon.

Kako cu...? Pratite li moje pitanje?

Slep sam!

Zelim da vidim svetlo.

A vi kazete, "Budi svestan slepila".

Ja kazem "Da. Sta to znaci?"

WR: Ta tri pojma: svesnost, svest i paznja.

kako objasnjavate ta tri pojma?

K: Rekao bih, gospodine....

WR: Ta tri pojma: svesnost, svest i paznja.

K: Rekao bih svest,

u kojoj nema izbora,

vec samo biti svestan.

U trenutku kad se javi izbor u svest u tom trenutku prestajete da postoji svest.

WR: Upravo tako.

K: Izbor je merenje, podela i td.

Svest ne bira - samo biti svestan-

"ne svidja mi se, svidja mi se ova soba" - sve je to okoncano.

WR: Da, ispravno.

K: paznja,

obracati paznju,

u toj paznji nema podele.

WR: To znaci isto nema izbora.

K: Pustite to na trenutak.

Paznja podrazumeva da podele nema: ne postojim ja koji obracam paznju.

Ne postoji podela,

stoga ni merenje ni granica,

Neko moze biti svestan kakvu haljinu nosite.

Mozete reci, svidja mi se to, ili ne.

Dakle izbor ne postoji - ti si to obukao, i to je to.

Ali paznja,

u njoj ne postoji "onaj ko obraca paznju"

i dakle ne postoji podela.

WR: Budino ucenje je da

u meditaciji

nema ocenjivanja, ni vrednovanja,

nema voljenja ili ne voljenja, nego postoji samo vidjenje.

K: Ako ste totalno pazljivi,

svojim ocima, usima,

svojim telom, nervina, umom, srcem

sa ljubavlju i brigom, ako je to totalna paznje, sta se tada desava?

WR: Naravno, sta se desava je apsolutna revolucija, unutrasnja

kompletna revolucija

K: Ne kakvo je stanje takvog uma

koji je potpuno pazljiv?

Vidite ne postoji ni kvalitet ni centar,

i posto nema centar onda nema ni granica.

To je realnost, ne mozete to samo zamisliti.

Kad je covek duboko svestan, prisutan,

onda nema skrivene ni zaostale nesvesne kretnje.

Nema podele izmedju spoljnog i unutrasnjeg.

K: Ako ste svesni - svesni, ne ako samo kazete "svestan sam,

ali mi se ne svidja ta kosulja, suvise je plava".

Kao sto mi je receno jutros!

Dakle, jesmo li svesni na taj nacin,

bez da biramo - svest bez izbora?

Onda ako ste tako svesni bez da birate,

onda ste pazljivi.

Svest koja ne bira znaci paznju,

ne iz kurtuazije "moram da pazim",

nego postati svestan drveca, pitica, balona koji se dize u vazduh,

svestan planina, svetla na oblacima, svestan veceri,

svestan mesecevog sjaja - promatrati, svestan svega toga,

i vasa reakcija na sve to,

i ne odgovoriti na to, ne reagovati, ne birati

- volim ovo, ne volim ono, moje je, tvoje je -

nego samo biti svestan

Iz svesti koja ne bira javlja se svest, paznja

- zar ne? - obracanje paznje, ocima, usima

nervima, celim bicem,

Znaci kvalitet paznje, i kvalitet ne paznje,

ne obracati paznju su potpuno dve razlicite stvari.

Kad ne obracamo paznju postoji

izbor, nesvesnost,

nepaznja,

onda se traka vrti, onda je zacaran krug,

stara navika pusta korene.

Ali kad postoji svest, onda ste se oterasili stare navike.

Da li ste shvatili? Ocete li to uraditi?

To je prava stvar, ne samo slusati reci.

Nego ako neko zapravo to uradi, znate,

sagledajte, shvatite istinu toga!