Return to Video

Kako merimo udaljenosti u svemiru? - Juan-Sen Ting (Yuan-Sen Ting)

  • 0:07 - 0:10
    Svetlost je najbrža stvar koju poznajemo.
  • 0:10 - 0:13
    Toliko je brza,
    da ogromne razdaljine merimo
  • 0:13 - 0:16
    time koliko je svetlosti
    potrebno da ih pređe.
  • 0:16 - 0:20
    Za godinu dana, svetlost pređe
    oko 9,6 biliona kilometara,
  • 0:20 - 0:23
    razdaljinu koju nazivamo
    jednom svetlosnom godinom.
  • 0:23 - 0:25
    Da bi ste imali ideju
    koliko je to otprilike,
  • 0:25 - 0:29
    Mesec, do koga je astronautima Apola
    trebalo 4 dana da stignu,
  • 0:29 - 0:32
    je udaljen samo jednu
    svetlosnu sekundu od Zemlje.
  • 0:32 - 0:37
    Sledeća najbliža zvezda
    posle Sunca, Proksima Kentaura,
  • 0:37 - 0:40
    je udaljena 4,24 svetlosne godine.
  • 0:40 - 0:44
    Naš Mlečni put je reda veličine
    100.000 svetlosnih godina u prečniku.
  • 0:44 - 0:47
    Najbliža galaksija našoj, Andromeda,
  • 0:47 - 0:50
    je udaljena oko 2,5 miliona
    svetlosnih godina.
  • 0:50 - 0:53
    Svemir je zapanjujuće ogroman.
  • 0:53 - 0:57
    Ali čekajte, kako znamo
    koliko su udaljene zvezde i galaksije?
  • 0:57 - 1:01
    Kad pogledamo u nebo, imamo
    ravan, dvodimenzionalni pogled.
  • 1:01 - 1:05
    Ako izaberete jednu zvezdu,
    ne možete odrediti koliko je udaljena,
  • 1:05 - 1:09
    pa kako to onda astrofizičari utvrde?
  • 1:09 - 1:11
    Za objekte koji su veoma blizu
  • 1:11 - 1:15
    možemo koristiti koncept zvani
    trigonometrijska paralaksa.
  • 1:15 - 1:17
    Ideja je prilično jednostavna.
  • 1:17 - 1:18
    Hajde da napravimo eksperiment.
  • 1:18 - 1:21
    Ispružite palac i zatvorite levo oko.
  • 1:21 - 1:25
    Sada otvorite levo oko i zatvorite desno.
  • 1:25 - 1:27
    Izgledaće vam kao
    da se palac pomerio,
  • 1:27 - 1:31
    dok su udaljeniji objekti ostali na mestu.
  • 1:31 - 1:34
    Isto važi i kad gledamo u zvezde,
  • 1:34 - 1:38
    ali udaljene zvezde su mnogo dalje
    od dužine vaše ruke,
  • 1:38 - 1:40
    a Zemlja nije mnogo velika,
  • 1:40 - 1:43
    tako da čak i kad biste imali
    različite teleskope duž ekvatora,
  • 1:43 - 1:46
    ne biste videli veliko
    pomeranje u poziciji.
  • 1:46 - 1:51
    Umesto toga, posmatramo promenu
    vidljivog položaja zvezde tokom 6 meseci,
  • 1:51 - 1:56
    polovinu Zemljine godišnje
    orbite oko Sunca.
  • 1:56 - 1:59
    Kada izmerimo relativne
    položaje zvezda u leto
  • 1:59 - 2:03
    i onda ponovo u zimu,
    je kao da gledamo drugim okom.
  • 2:03 - 2:06
    Susedne zvezde kao da su se pomerile
    u odnosu na pozadinu
  • 2:06 - 2:08
    udaljenijih zvezda i galaksija.
  • 2:08 - 2:11
    Ali ovaj metod funkcioniše samo za objekte
  • 2:11 - 2:13
    ne dalje od nekoliko stotina
    svetlosnih godina.
  • 2:13 - 2:16
    Izvan naše galaksije,
    razdaljine su toliko velike
  • 2:16 - 2:18
    da je paralaksa premala
    da bi se detektovala
  • 2:18 - 2:21
    čak i našim najosetljivijim instrumentima.
  • 2:21 - 2:24
    Tako da na ovoj tački moramo
    da se oslonimo na drugi metod:
  • 2:24 - 2:27
    koristeći indikatore
    koje zovemo standardne "sveće".
  • 2:27 - 2:32
    Standardne "sveće" su objekti
    čiju inherentnu sjajnost, ili luminoznost,
  • 2:32 - 2:34
    znamo vrlo dobro.
  • 2:34 - 2:37
    Na primer, ako znate
    koliko je vaša sijalica sjajna,
  • 2:37 - 2:41
    i zamolite prijatelja da je drži
    i odmiče se od vas,
  • 2:41 - 2:44
    znate da će se količina svetlosti
    koju primate od prijatelja
  • 2:44 - 2:47
    smanjivati sa udaljenošću na kvadrat.
  • 2:47 - 2:50
    Tako da, upoređujući
    količinu svetlosti koju primate
  • 2:50 - 2:52
    sa inherentnom svetlošću sijalice,
  • 2:52 - 2:55
    možete odrediti
    koliko je udaljen vaš prijatelj.
  • 2:55 - 2:58
    U astronomiji, našu sijalicu predstavlja
    posebna vrsta zvezde
  • 2:58 - 3:01
    zvana cefeida.
  • 3:01 - 3:03
    Te zvezde su nestabilne,
  • 3:03 - 3:07
    kao balon koji se neprestano
    naduvava i izduvava.
  • 3:07 - 3:11
    A pošto zbog širenja i skupljanja
    njihova sjajnost varira,
  • 3:11 - 3:15
    možemo izračunati njihov sjaj
    merenjem perioda ovog ciklusa,
  • 3:15 - 3:19
    sa sjajnijim zvezdama
    koje variraju sporije.
  • 3:19 - 3:22
    Poređenjem svetlosti
    koju vidimo od ovih zvezda
  • 3:22 - 3:24
    sa inherentnom sjajnošću
    koju smo izračunali na ovaj način,
  • 3:24 - 3:27
    možemo odrediti koliko su udaljene.
  • 3:27 - 3:30
    Nažalost, ovo još uvek nije kraj priče.
  • 3:30 - 3:33
    Možemo samo posmatrati pojedinačne zvezde
  • 3:33 - 3:35
    do udaljenosti od
    oko 40 miliona svetlosnih godina,
  • 3:35 - 3:38
    posle čega postaju suviše mutne
    da bi se razlučile.
  • 3:38 - 3:41
    Ali, srećom, imamo drugu vrstu
    standardne "sveće":
  • 3:41 - 3:44
    čuvenu vrstu 1a supernova.
  • 3:44 - 3:50
    Supernove, džinovske zvezdane eksplozije,
    su jedan od načina umiranja zvezda.
  • 3:50 - 3:52
    Te eksplozije su tako sjajne
  • 3:52 - 3:55
    da nadmašuju sjaj galaksija
    u kojima se javljaju.
  • 3:55 - 3:58
    Tako da, čak i kad ne možemo da vidimo
    pojedinačne zvezde u galaksiji,
  • 3:58 - 4:01
    možemo da vidimo supernove kada se dogode.
  • 4:01 - 4:05
    I 1a supernove mogu da se koriste
    kao standardne "sveće",
  • 4:05 - 4:09
    jer inherentno sjajnije blede sporije
    nego one bleđe.
  • 4:09 - 4:11
    Razumevanjem ove veze
  • 4:11 - 4:13
    između sjajnosti i stope smanjenja
  • 4:13 - 4:16
    možemo koristiti te supernove
    da ispitamo udaljenosti
  • 4:16 - 4:19
    i do nekoliko milijardi svetlosnih godina.
  • 4:19 - 4:24
    Ali zašto je uopšte važno videti
    tako udaljene objekte?
  • 4:24 - 4:27
    Setite se koliko brzo svetlost putuje.
  • 4:27 - 4:31
    Na primer, svetlosti koju emituje Sunce
    treba 8 minuta da stigne do nas,
  • 4:31 - 4:36
    što znači da je svetlost koju vidimo
    slika Sunca od pre 8 minuta.
  • 4:37 - 4:38
    Kada pogledate Velika kola,
  • 4:38 - 4:42
    vidite kako su izgledala pre 80 godina.
  • 4:42 - 4:43
    A one zamrljane galaksije?
  • 4:43 - 4:46
    One su milionima svetlosnih godina daleko.
  • 4:46 - 4:49
    Toj svetlosti je trebalo na milione
    svetlosnih godina da dođe do nas.
  • 4:49 - 4:55
    Tako da je svemir, u neku ruku,
    prirodni vremeplov.
  • 4:55 - 4:59
    Što dalje gledamo unazad,
    to mlađi svemir ispitujemo.
  • 4:59 - 5:02
    Astrofizičari pokušavaju da pročitaju
    istoriju svemira
  • 5:02 - 5:06
    i da shvate kako, i odakle smo postali.
  • 5:06 - 5:11
    Svemir nam konstantno šalje
    informacije u vidu svetlosti.
  • 5:11 - 5:14
    Nama samo ostaje da ih dešifrujemo.
Title:
Kako merimo udaljenosti u svemiru? - Juan-Sen Ting (Yuan-Sen Ting)
Description:

Pogledajte celu lekciju na: http://ed.ted.com/lessons/how-do-we-measure-distances-in-space-yuan-sen-ting

Kada pogledamo u nebo, imamo ravan, dvodimenzionalan pogled. Kako onda astronomi procenjuju udaljenosti zvezda i galaksija od Zemlje? Juan-Sen Ting nam pokazuje kako nam trigonometrijske paralakse, standardne "sveće" itd. pomažu da odredimo udaljenost objekata koji su nekoliko milijardi svetlosnih godina udaljeni od Zemlje.

Autor lekcije: Juan-Sen Ting, animacija: TED-Ed.
more » « less
Video Language:
English
Team:
closed TED
Project:
TED-Ed
Duration:
05:30

Serbian subtitles

Revisions

Our website uses cookies for analysis purposes.