0:00:07.166,0:00:10.034
Svetlost je najbrža stvar koju poznajemo.

0:00:10.034,0:00:13.113
Toliko je brza,[br]da ogromne razdaljine merimo

0:00:13.113,0:00:16.321
time koliko je svetlosti[br]potrebno da ih pređe.

0:00:16.321,0:00:20.397
Za godinu dana, svetlost pređe[br]oko 9,6 biliona kilometara,

0:00:20.397,0:00:22.915
razdaljinu koju nazivamo[br]jednom svetlosnom godinom.

0:00:22.915,0:00:25.270
Da bi ste imali ideju[br]koliko je to otprilike,

0:00:25.270,0:00:29.196
Mesec, do koga je astronautima Apola[br]trebalo 4 dana da stignu,

0:00:29.196,0:00:32.276
je udaljen samo jednu[br]svetlosnu sekundu od Zemlje.

0:00:32.276,0:00:36.698
Sledeća najbliža zvezda[br]posle Sunca, Proksima Kentaura,

0:00:36.698,0:00:39.731
je udaljena 4,24 svetlosne godine.

0:00:39.731,0:00:44.276
Naš Mlečni put je reda veličine[br]100.000 svetlosnih godina u prečniku.

0:00:44.276,0:00:46.882
Najbliža galaksija našoj, Andromeda,

0:00:46.882,0:00:49.857
je udaljena oko 2,5 miliona[br]svetlosnih godina.

0:00:49.857,0:00:52.616
Svemir je zapanjujuće ogroman.

0:00:52.616,0:00:56.959
Ali čekajte, kako znamo[br]koliko su udaljene zvezde i galaksije?

0:00:56.959,0:01:01.234
Kad pogledamo u nebo, imamo[br]ravan, dvodimenzionalni pogled.

0:01:01.234,0:01:05.321
Ako izaberete jednu zvezdu,[br]ne možete odrediti koliko je udaljena,

0:01:05.321,0:01:08.684
pa kako to onda astrofizičari utvrde?

0:01:08.684,0:01:10.915
Za objekte koji su veoma blizu

0:01:10.915,0:01:14.776
možemo koristiti koncept zvani[br]trigonometrijska paralaksa.

0:01:14.776,0:01:16.550
Ideja je prilično jednostavna.

0:01:16.550,0:01:18.192
Hajde da napravimo eksperiment.

0:01:18.192,0:01:21.289
Ispružite palac i zatvorite levo oko.

0:01:21.289,0:01:24.894
Sada otvorite levo oko i zatvorite desno.

0:01:24.894,0:01:26.882
Izgledaće vam kao[br]da se palac pomerio,

0:01:26.882,0:01:31.069
dok su udaljeniji objekti ostali na mestu.

0:01:31.069,0:01:33.890
Isto važi i kad gledamo u zvezde,

0:01:33.890,0:01:38.075
ali udaljene zvezde su mnogo dalje[br]od dužine vaše ruke,

0:01:38.075,0:01:39.926
a Zemlja nije mnogo velika,

0:01:39.926,0:01:43.079
tako da čak i kad biste imali[br]različite teleskope duž ekvatora,

0:01:43.079,0:01:45.902
ne biste videli veliko[br]pomeranje u poziciji.

0:01:45.902,0:01:51.230
Umesto toga, posmatramo promenu[br]vidljivog položaja zvezde tokom 6 meseci,

0:01:51.230,0:01:55.638
polovinu Zemljine godišnje[br]orbite oko Sunca.

0:01:55.638,0:01:58.809
Kada izmerimo relativne[br]položaje zvezda u leto

0:01:58.809,0:02:02.839
i onda ponovo u zimu,[br]je kao da gledamo drugim okom.

0:02:02.839,0:02:06.030
Susedne zvezde kao da su se pomerile[br]u odnosu na pozadinu

0:02:06.030,0:02:08.327
udaljenijih zvezda i galaksija.

0:02:08.327,0:02:10.812
Ali ovaj metod funkcioniše samo za objekte

0:02:10.812,0:02:13.297
ne dalje od nekoliko stotina[br]svetlosnih godina.

0:02:13.297,0:02:15.782
Izvan naše galaksije,[br]razdaljine su toliko velike

0:02:15.782,0:02:18.427
da je paralaksa premala[br]da bi se detektovala

0:02:18.427,0:02:21.072
čak i našim najosetljivijim instrumentima.

0:02:21.072,0:02:24.149
Tako da na ovoj tački moramo[br]da se oslonimo na drugi metod:

0:02:24.149,0:02:27.459
koristeći indikatore[br]koje zovemo standardne "sveće".

0:02:27.459,0:02:32.079
Standardne "sveće" su objekti[br]čiju inherentnu sjajnost, ili luminoznost,

0:02:32.079,0:02:34.377
znamo vrlo dobro.

0:02:34.377,0:02:37.434
Na primer, ako znate[br]koliko je vaša sijalica sjajna,

0:02:37.434,0:02:40.809
i zamolite prijatelja da je drži[br]i odmiče se od vas,

0:02:40.809,0:02:43.736
znate da će se količina svetlosti[br]koju primate od prijatelja

0:02:43.736,0:02:47.153
smanjivati sa udaljenošću na kvadrat.

0:02:47.153,0:02:49.588
Tako da, upoređujući[br]količinu svetlosti koju primate

0:02:49.588,0:02:51.932
sa inherentnom svetlošću sijalice,

0:02:51.932,0:02:55.034
možete odrediti[br]koliko je udaljen vaš prijatelj.

0:02:55.034,0:02:58.284
U astronomiji, našu sijalicu predstavlja[br]posebna vrsta zvezde

0:02:58.284,0:03:00.791
zvana cefeida.

0:03:00.791,0:03:03.028
Te zvezde su nestabilne,

0:03:03.028,0:03:06.997
kao balon koji se neprestano[br]naduvava i izduvava.

0:03:06.997,0:03:10.689
A pošto zbog širenja i skupljanja[br]njihova sjajnost varira,

0:03:10.689,0:03:15.214
možemo izračunati njihov sjaj[br]merenjem perioda ovog ciklusa,

0:03:15.214,0:03:19.159
sa sjajnijim zvezdama[br]koje variraju sporije.

0:03:19.159,0:03:21.534
Poređenjem svetlosti[br]koju vidimo od ovih zvezda

0:03:21.534,0:03:24.450
sa inherentnom sjajnošću[br]koju smo izračunali na ovaj način,

0:03:24.450,0:03:26.936
možemo odrediti koliko su udaljene.

0:03:26.936,0:03:30.245
Nažalost, ovo još uvek nije kraj priče.

0:03:30.245,0:03:32.794
Možemo samo posmatrati pojedinačne zvezde

0:03:32.794,0:03:35.343
do udaljenosti od[br]oko 40 miliona svetlosnih godina,

0:03:35.343,0:03:37.893
posle čega postaju suviše mutne[br]da bi se razlučile.

0:03:37.893,0:03:41.085
Ali, srećom, imamo drugu vrstu[br]standardne "sveće":

0:03:41.085,0:03:44.465
čuvenu vrstu 1a supernova.

0:03:44.465,0:03:49.747
Supernove, džinovske zvezdane eksplozije,[br]su jedan od načina umiranja zvezda.

0:03:49.747,0:03:51.580
Te eksplozije su tako sjajne

0:03:51.580,0:03:54.512
da nadmašuju sjaj galaksija[br]u kojima se javljaju.

0:03:54.512,0:03:57.951
Tako da, čak i kad ne možemo da vidimo[br]pojedinačne zvezde u galaksiji,

0:03:57.951,0:04:00.843
možemo da vidimo supernove kada se dogode.

0:04:00.843,0:04:05.011
I 1a supernove mogu da se koriste[br]kao standardne "sveće",

0:04:05.011,0:04:08.638
jer inherentno sjajnije blede sporije[br]nego one bleđe.

0:04:08.638,0:04:10.925
Razumevanjem ove veze

0:04:10.925,0:04:13.143
između sjajnosti i stope smanjenja

0:04:13.143,0:04:15.722
možemo koristiti te supernove[br]da ispitamo udaljenosti

0:04:15.722,0:04:18.739
i do nekoliko milijardi svetlosnih godina.

0:04:18.739,0:04:23.548
Ali zašto je uopšte važno videti[br]tako udaljene objekte?

0:04:23.548,0:04:26.662
Setite se koliko brzo svetlost putuje.

0:04:26.662,0:04:30.621
Na primer, svetlosti koju emituje Sunce[br]treba 8 minuta da stigne do nas,

0:04:30.621,0:04:35.728
što znači da je svetlost koju vidimo[br]slika Sunca od pre 8 minuta.

0:04:36.568,0:04:38.198
Kada pogledate Velika kola,

0:04:38.198,0:04:41.746
vidite kako su izgledala pre 80 godina.

0:04:41.746,0:04:43.434
A one zamrljane galaksije?

0:04:43.434,0:04:45.681
One su milionima svetlosnih godina daleko.

0:04:45.681,0:04:49.388
Toj svetlosti je trebalo na milione[br]svetlosnih godina da dođe do nas.

0:04:49.388,0:04:54.676
Tako da je svemir, u neku ruku,[br]prirodni vremeplov.

0:04:54.676,0:04:59.248
Što dalje gledamo unazad,[br]to mlađi svemir ispitujemo.

0:04:59.248,0:05:02.297
Astrofizičari pokušavaju da pročitaju[br]istoriju svemira

0:05:02.297,0:05:06.055
i da shvate kako, i odakle smo postali.

0:05:06.055,0:05:10.870
Svemir nam konstantno šalje[br]informacije u vidu svetlosti.

0:05:10.870,0:05:13.745
Nama samo ostaje da ih dešifrujemo.