U slavu makro - da, makro-finansiranja u Africi

U ovom kratkom, provokativnom govoru, kapitalista Sangu Dele ispituje da li je mikrofinasiranje - male pozajmice malim preduzetnicima - najbolji način za kultivisanje rasta u zemljama u razvoju. "Izgleda da smo fiksirani na ovu romantizovanu ideju da je svaka siromašna osoba u Africi preduzetnik." kaže on. "Ipak, moj posao me je naučio da većina ljudi želi poslove." Dele, učesnik TED Fellows programa, govori u podršku velikim kompanijama i fabrikama - i čišćenju prepreka za panafričko tržište.

Tradicionalne preporuke za razvoj u Africi
ne funkcionišu baš najbolje.

Nakon jedne milijarde dolara
u pomoći afričkom razvoju

u poslednjih 60 godina

prihod po glavi stanovnika danas je
niži nego što je bio 70-ih godina.

Pomoć se nije baš pokazala.

Kao odgovor na to,

Breton Vuds institucije
- MMF i Svetska banka -

tražile su slobodno tržište a ne pomoć,

a istorijski primeri pokazuju
malo empirijskih dokaza

da slobodno tržište vodi
do ekonomskog rasta.

Novi preporučeni pristup
je mikrokreditiranje.

Izgleda da smo zatočeni
u ovoj romantizovanoj ideji

da je svaki siromašni ratar
u Africi preduzetnik.

(Smeh)

Moj posao i putovanje
u preko više od 40 država širom Afrike

naučilo me je da većina
ljudi želi poslove.

Moje rešenje je:
zaboravite mikropreduzetništvo.

Hajde da investiramo
u građenje panafričkih gorostasa

poput sudanskog biznismena Mo Ibrahima.

Mo je uložio opozicioni ulog na Afriku
kada je 1998. osnovao Celtel Internešnal

i pretvorio ga u moblinog operatera

sa 24 miliona pratilaca širom
14 afričkih zemalja do 2004. godine.

Moov model bi bio bolji od običnog
preduzetničkog modela

koji sprečava efektne načine
raspodele i deljenja znanja.

Možda trenutno nismo
u tom stadijumu u Africi

gde mnogi učesnici i mali preduzetnici
dovode do razvoja kroz konkurenciju.

Uzmimo ova dva alternativna scenarija.

Jedan: pozajmite 200 dolara svakom
od 500 farmera banana

omogućavajući im da suše
višak svojih banana

i steknu 15 procenata više prihoda
na lokalnom tržištu.

Ili drugi: Date 100 000 dolara jednom
bistrom preduzetniku

i pomognete mu da pokrene fabriku
koja ostvaruje 40 posto dodatnih prihoda

svim 500 farmerima banana
i stvara 50 dodatnih poslova.

Investirali smo u drugi scenario,

i podržali 26-godišnjeg kenijskog
preduzetnika Erika Mutomija

da postavi fabriku za obradu
po imenu Stavi

koja proizvodi neglutensku hranu,
brašno na bazi banane i hranu za bebe.

Stavi koristi ekonomiju reda veličine

kao i moderne zanatske procese
za stvaranje vrednosti ne samo za vlasnike

već i za radnike koji imaju udeo u poslu.

Naš san je da Eriku Mutomiju pokušamo
da pomognemo da postane Mo Ibrahim,

što zahteva veštine, finansiranje,
lokalna i globalna partnerstva,

i neviđenu istrajnost.

Ali zašto panafrički?

Grabljenje za Afrikom tokom
Berlinske konferencije 1884. godine,

gde, iskreno nas Afrikance
i nisu baš konsultovali -

(Smeh) (Aplauz)

za posledicu imalo je masivne podele

i mnoge suverene države
sa malim populacijama:

Liberija, 4 miliona; Kejp Verde, 500 000.

Panafrika vam daje jednu milijardu ljudi,

širom 55 zemalja sa tržišnim barijerama
i drugim preprekama,

ali naš prethodinici su trgovali
širom kontinenta

pre nego što su Evropljani
iscrtali granice.

Panafričke mogućnosti veće su od izazova,

zato širimo tržišta za Stavi,
od Kenije do Alžira

Nigerije, Gane i svuda gde žele
da kupe našu hranu.

Nadamo se da ćemo rešiti nestašicu hrane,
podstaknuti farmere, stvoriti poslove,

razviti lokalnu ekonomiju, i nadamo se
da ćemo postati bogati u procesu.

Iako ovo nije najatraktivniji pristup,

i verovatno ne postiže isti osećaj

kao davanje ženi 100 dolara
da kupi kozu na sajtu kiva.org,

možda podržavanje nekoliko
visokouticajnih preduzetnika

kako bi stvorili brojne poslove
koji bi uvećali pan-Afriku,

možda ovo može da donese promenu.

Politička sloboda za koju su se
naši preci borili

besmislena je bez ekonomske slobode.

Nadamo se da ćemo pomoći ovoj borbi
za ekonomsku slobodu

građenjem poslova svetske klase,

stvaranjem domorodačkog bogatstva,

stvaranjem poslova
koji su nam očajnički neophodni,

i verovatno pomaganjem
da se postigne ovo.

Afrika će se uzdići.

Hvala vam.

(Aplauz)

Tom Rili: Sangu, ovo je naravno,
jaka retorika.

Pravite 100-procentni kontrast
između mikrokredita

i regularne rastuće investicije.

Da li mislite da uopšte postoji
uloga za mikrokredit?

Sangu Dele: Mislim da postoji.

Mikrokredit je bio sjajan,
inovativni način

za širenje finansijskog pristupa
do dna piramide.

Ali za probleme sa kojima se
suočavamo u Africi,

kada tražimo Maršalov plan

za revitalizaciju Evrope uništene ratom,

on nije bio pun donacija ovcama.

Treba nam više od običnog mikrokredita.

Treba nam više od pukog
davanja 200 dolara.

Treba da napravimo velike poslove
i trebaju nam poslovi.

TR: Sjajno. Hvala vam mnogo.

(Aplauz)