Mali i iznenađujuće opasni detalji koje policija zna o vama

Izrazito nezanimljivo parče tehnologije moglo bi da znači da policija zna gde idete, sa kime i kada: automatski čitač registarskih tablica. Ove kamere su bezbedno smeštene širom malih gradova u Americi kako bi snimile poznate kriminalce, ali kako pokazuje advokat i član TED Fellow programa Ketrin Kramp, podaci koje skupljaju na gomili bi mogli da imaju katastrofalne posledice širom sveta.

Šokantno policijsko kažnjavanje
protestanata u Fergusonu, Misuri,

u žaru pucnjave policije
na Majkla Brauna,

naglasilo je obim u kome
napredna vojna oružja i oprema

projektovani za bojna polja,

krče put

do policijskih odeljenja malih gradova
širom Sjedinjenih Država.

Iako je mnogo teže za posmatranje,

ista stvar se dešava sa opremom za nadzor.

Masivni nadzor u stilu NSA omogućava

lokalnim policijskim odeljenjima
da skupljaju veliku količinu

osetljiviih informacija o svemu
i svakome od nas

na način koji nikada ranije
nije bio moguć.

Informacije o lokaciji
mogu biti veoma osetljive.

Ako vozite svoj auto
širom Sjedinjenih Država,

možete otkriti da li idete
kod psihoterapeuta,

na sastanak anonimnih alkoholičara,

idete li u crkvu ili ne.

Kada su informacije o vama

kombinovane sa istim informacijama
o svakom drugom,

vlasti mogu da dobiju detaljan portret

toga kako privatni građani
uzajamno deluju.

Ove informacije su nekada bile privatne.

Zahvaljujući modernoj tehnologiji,

vlasti znaju previše o tome
šta se dešava iza zatvorenih vrata.

Lokalna policijska odeljenja
donose odluke o tome šta misle ko ste

na osnovu ovih informacija.

Jedna od ključnih tehnologija
koja pokreće masovno praćenje lokacija

je Automatski čitač registarskih tablica,
što je prilično bezopasan naziv.

Ako ovo niste već videli,

to je verovatno zato što
niste znali šta da tražite -

svuda su.

Postavljeni su na putevima
ili policijskim automobilima,

automatski čitači automobilskih tablica
prave snimke svakog auta koji prolazi

i prebacuju tablicu u tekst
koji prepoznaje mašina

tako da se može proveriti
u odnosu na spisak

automobila koji se potencijalno traže
zbog počinjenih zločina.

Ali više od toga se dešava

da lokalna policijska odeljenja
drže evidenciju

ne samo o ljudima
koji se traže zbog zločina,

već i o svakoj tablici
koja prođe pored njih,

što za posledicu ima skup
velike količine podataka

o tome kuda su Amerikanci otišli.

Da li znate da se ovo dešavalo?

Kada je Majk Kec Lakabe pitao
svoje lokalno policijsko odeljenje

za informacije o podacima čitača tablica
koje su imali o njemu,

ovo je bio odgovor:

pored datuma, vremena i lokacije,

policijsko odeljenje imalo je slike toga

kuda je išao,
a često i toga sa kime je bio.

Druga slika odozgo je slika
Majka i njegove dve ćerke

kako izlaze iz svojih kola
na sopstvenom prilazu kući.

Vlasti imaju stotine fotografija poput ove
o Majku

koje govore o njegovom
svakodnevnom životu.

Ako vozite auto u Sjedinjenim Državama,

kladila bih se u novac
da imaju fotografije

poput ovih koje govore
o vašem svakodnevnom životu.

Majk nije uradio ništa loše.

Zašto je u redu da vlasti drže
sve ove informacije?

Razlog zbog kojeg se ovo dešava je

taj kako su troškovi smeštanja
ovih podataka drastično pali,

policijska odeljenja su ih se
jednostavno držala

u slučaju da jednog dana
mogu biti od koristi.

Problem nije samo što jedno
policijsko odeljenje

čuva ove informacije u izolaciji

ili što više policijskih odeljenja
to radi.

U isto vreme, Savezna vlada

sakuplja sve te
pojedinačne grupe podataka,

i objedinjuje ih zajedno
u jednu široku bazu podataka

sa stotinama miliona pogodaka,

koji pokazuju gde su Amerikanci putovali.

Ovaj dokument od Savezne uprave
za suzbijanje droge,

što je jedna od agencija
koje su najviše zainteresovane za ovo,

jedan je od nekoliko koji otkrivaju
postojanje baze podataka.

U međuvremenu, u Njujorku,

pripadnici policije su vozili svoja kola
opremljena čitačima policijskih tablica

pored džamija kako bi otkrili
ko ih posećuje.

Upotrebe i zloupotrebe ove tehnologije
nisu ograničene na Sjedinjene Države.

U Ujedinjenom kraljevstvu,
policijsko odeljenje

je stavilo 80-godišnjeg Džona Keta
na listu čitača tablica

nakon što je prisustvovao desetinama
pravnih političkih demonstracija

gde je voleo da sedi na klupi
i skicira pratioce.

Čitači registarskih tablica nisu jedina
tehnologija za masivno praćenje lokacije

dostupna agentima za sprovođenje zakona.

Putem sakupljanja podataka
sa tornjeva mobilne telefonije,

policijski agenti mogu da otkriju
ko je koristio jedan ili više

tornjeva mobilne telefonije
u određeno vreme,

što je tehnika za koju se zna
da je otkrivala

lokacije desetina hiljada
i čak stotina hiljada ljudi.

Koristeći aparat poznat kao "Stingray",

policijski agenti mogu da pošalju
signale za praćenje

unutar kuća kako bi identifikovali
mobilne telefone koji se tu nalaze.

Ako ne znaju koju kuću da traže,

onda bi ovu tehnologiju vozili okolo

širom susedstva.

Kako policija u Fergusonu poseduje
savremena oružja i opremu,

tako i policijska odeljenja
širom Sjedinjenih Država

poseduju savremenu opremu za nadzor.

Samo zato što je ne vidite,

ne znači da nije tu.

Pitanje je - šta bi trebalo
da uradimo povodom ovoga?

Mislim da ovo predstavlja
opasnu pretnju građanskoj slobodi.

Istorija je pokazala da kada policija
poseduje velike količine podataka

i prati kretanje nevinih ljudi,

ti podaci se zloupotrebe, možda za ucenu,
možda za politički napredak,

ili možda zbog samog voajerizma.

Srećom, postoje koraci
koje možemo da preduzmemo.

Lokalna policijska odeljenja
mogu biti podređena gradskim većima,

koja mogu da izglasaju zakone
koji od policije zahtevaju

da unište podatke o nevinim ljudima

dok se omogućava da se napreduje
sa legitimnom upotrebom tehnologije.

Hvala vam.

(Aplauz)