Kako govoriti tako da ljudi žele da vas slušaju

Da li ste ikada imali osećaj da govorite, a da vas drugi ne slušaju? Zato je tu Džulijan Trežer. U ovom korisnom obraćanju, ekspert za zvuk, pokazuje kako govoriti moćno - od nekih zgodnih glasovnih vežbi, do trikova kako govoriti sa empatijom. Ovo je govor koji može doprineti da svet zvuči lepše.

Ljudski glas:

to je instrument koji svi sviramo.

To je, verovatno,
najmoćniji zvuk na svetu.

Jedini je koji može da pokrene rat

ili kaže "Volim te".

Ipak, mnogo ljudi je iskusilo,

da kada govore, ljudi ih ne slušaju.

A zašto je tako?

Kako možemo da govorimo svemoćno

da bismo promenili nešto na svetu?

Voleo bih da predložim da postoji

mnogo navika od kojih
moramo da se klonimo.

Za vaše zadovoljstvo, sastavio sam

sedam smrtnih grehova govora.

Ne zavaravam se da je ovo konačna lista,

ali mislim da su ovih sedam,
veoma krupne,

navike pred kojima
svi možemo pokleknuti.

Prvo, trač.

Loše govoriti o nekome
ko nije prisutan.

To nije lepa navika,
i znamo vrlo dobro

da će osoba sa kojom smo tračarili

pet minuta kasnije ogovarati nas.

Drugo, osuđivanje.

Poznajemo ljude koji
su takvi u razgovorima,

i veoma je teško slušati nekoga,

ako znate da vas procenjuje

i pronalazi nedostatke, u isto vreme.

Treće, negativnost.

Možete nasesti na ovo.

Moja majka je u poslednjim
godinama svog života

postala jako negativna,
i to je teško slušati.

Sećam se da sam joj jednog dana rekao:

"Danas je prvi oktobar."

a ona je rekla:
"Znam, zar to nije užasno?"

(Smeh)

Teško je slušati kada je
neko toliko negativan.

I još jedan oblik negativnosti,
žaljenje.

Pa, to je nacionalna umetnost
Velike Britanije.

Naš nacionalni sport.
Žalimo se na vreme,

sport, politiku, na sve.

U stvari, žaljenje je zarazna beda.

Ne širi sunce i svetlost po svetu.

Izgovori. Svi smo upoznali takvog tipa.

Možda smo svi bili taj tip.

Neki ljudi svaljuju krivicu,

samo je prebace na nekog drugog

i ne preuzimaju
odgovornost za svoja dela.

Opet, teško je slušati
nekog ko je takav.

Pretposlednji, šesti od ukupno sedam,

kićenje, preuveličavanje.

U stvari, to obezvređuje naš jezik.

Na primer, ako smatram

da je nešto zaista strava,

kako ja to nazivam?

(Smeh)

I naravno, ovo preterivanje
postaje lažno,

potpuno lažno,
i mi ne želimo da slušamo

ljude koji nas lažu.

I na kraju, dogmatizam,

pometnja činjenica i stavova.

Kada se te dve stvari izmešaju,

vi slušate uzaludno.

Znate, neko vas bombarduje
mišljenjima kao da su istine.

A to je teško slušati.

I eto ih, sedam smrtnih
grehova govora.

Ove stvari bi trebalo da izbegavamo.

Ali, da li postoji pozitivan način
da mislimo o ovome?

Da, postoji.

Voleo bih da predložim četiri

zaista čvrsta temelja,

na kojima možemo stajati,
ako želimo da naš govor

bude moćan i promeni svet.

Srećom, ove stvari formiraju reč.

Ta reč je "hail" (engl. grad)
koja ima i šire značenje.

Ne mislim na ono što pada sa neba

i udara vas po glavi.

Milslim na ovu definiciju:

"pozdraviti
ili entuzijastično odobravati",

kako ja mislim
da će naše reči biti prihvaćene,

ako se oslonimo na ove četiri stvari.

Šta one predstavljaju?

Vidite da li možete da pogodite.

H - honesty (iskrenost), naravno,

budi iskren u onome što govoriš,
budi ispravan i tačan.

A - autentičnost, samo budi ono što jesi.

Jedan moj prijatelj je opisao ovo

kao stajanje na sopstvenoj istini,

što je divan način za objašnjenje.

I - integritet, budi ono što govoriš,

u stvari, radi ono što govoriš,

i budi neko kome ljudi mogu da veruju.

L - love (ljubav).

Ne mislim na romantičnu ljubav,

već da drugim ljudima
želiš dobro, iz dva razloga.

Prvo, smatram da totalna iskrenost

nije ono što mi želimo.

"O bože, izgledaš ružno ovoga jutra."

Možda to nije neophodno.

Obavijena s ljubavlju, naravno,
iskrenost je sjajna stvar.

Isto tako, ako zaista
nekome želite dobro,

veoma je teško da ga
osuđujete u isto vreme.

Nisam ni siguran da možete
te dve stvari raditi

u isto vreme.

Zato, pozdravljajte!

Sada, to što kažete, kao u staroj pesmi

jesu vaše reči koje govorite,

ali takođe je i način na koji govorite.

Imate neverovatnu kutiju za alat.

Instrument je sjajan,

a ipak to je kutija koju je
malo ljudi otvorilo.

Voleo bih da malo ispreturam po njoj

sa vama i da izvučem nekoliko alata

koje biste možda poneli
sa sobom i poigrali se,

i koji će povećati moć vašeg govora.

Registar, na primer.

Falseto registar možda
nije baš koristan u većini slučajeva,

ali postoji srednji registar.

Neću biti baš precizan oko ovoga,

za sve vas koji ste glasovni treneri.

U svakom slučaju,
možete locirati vaš glas.

Tako da, ako pričam iz nosa,
možete čuti razliku.

Ako pričam iz grla,

kako i većina nas priča sve vreme.

Ali, ako želite težinu,

morate se spustiti do grudi.

Čujete razliku?

Glasamo za političare
sa dubljim glasovima, tačno je,

jer dubinu povezujemo sa snagom

i autoritetom.

To je registar.

Potom imamo boju glasa.

Način na koji vaš glas deluje drugima.

Istraživanja pokazuju
da više volimo glasove

koji su bogati, glatki, topli,
kao topla čokolada.

Ako to niste vi, nije kraj sveta,

jer možete da trenirate.

Nabavite sebi glasovnog trenera.

Neverovatne su stvari
koje možete da uradite,

disanjem, držanjem, vežbama

da biste poboljšali boju vašeg glasa.

Zatim prozodija, obožavam prozodiju.

To je pevušenje, metajezik,

koji koristimo
da bismo naglasili značenje.

Koren značenja u razgovoru.

Ljude koji sve govore u jednom tonu

je jako teško slušati,

ako nemaju nikakvu prozodiju.

Otuda i poreklo reči monotono,

ili jednolično, jedan ton.

Isto tako sada imamo
repetitivnu prozodiju,

gde se svaka rečenica
završava kao da je upitna,

a u stvari nije pitanje, već tvrdnja.

(Smeh)

Ako ponavljate to iznova i iznova,

u stvari ćete ograničiti svoju mogućnost

da pričate kroz prozodiju,

što mislim da je šteta.

Hajde da probamo da prekinemo tu naviku.

Tempo. Mogu da budem veoma uzbuđen

i da govorim nešto veoma, veoma brzo,

ili mogu da usporim
da bih nešto naglasio.

Na kraju je, naravno,
naša stara prijateljica

tišina.

Nema ništa lošeg ako u razgovoru imamo

malo tišine, zar ne?

Ne moramo da ga ispunimo sa "ah" i "hm".

Može biti veoma moćna.

Naravno, visina ide često
pod ruku sa tempom,

ne bi li iskazala uzbuđenje,
ali visina može biti dovoljna.

Gde si ostavio moje ključeve?

Gde si ostavio moje ključeve?

Tako mala promena u značenju

te dve rečenice.

I konačno, jačina.

Mogu biti veoma uzbuđen koristeći jačinu.

Izvinjavam se ako sam preplašio nekoga.

Ili vas mogu naterati
da zaista obratite pažnju,

ako postanem veoma tih.

Neki ljudi kao da emituju
program sve vreme.

Probajte da ne radite to.

To se zove limitiranje programa,

nametanje vašeg glasa ljudima oko vas

bezobzirno i nemarno. Nije lepo.

Naravno, sve ovo stupa na scenu

kada imate da uradite nešto zaista važno.

Može biti i stajanje na pozornici

poput ove i držanje govora.

Može biti i prosidba,

traženje povišice, svadbeni govor.

Šta god da je, ako je zaista važno,

sebi dugujete da pogledate
u tu kutiju sa alatom,

i motor koji će vas pokrenuti,

a nijedan motor
ne radi dobro bez zagrevanja.

Zagrejte vaš glas.

U stvari, dopustite mi
da vam pokažem kako.

Da li biste svi ustali na trenutak?

Pokazaću vam šest
glasovnih vežbi za zagrevanje,

koje ja radim pre svakog
govora koji držim.

Svaki put kada budete hteli da razgovarate
s nekim važnim, uradite ovo.

Prvo, ruke gore, duboko udahnite,

i izdahnite, ahhhh, ovako.

Još jednom.

Ahhh, veoma dobro.

Sada ćemo zagrejati naša usta,

i idemo sa ba, ba, ba, ba, ba,

ba, ba, ba. Jako dobro.

I sada, brrrrrrr,

kao kada ste bili deca.

Brrrr. Vaše usne
bi sada trebalo da živnu.

Sada ćemo početi sa jezikom,

sa prenaglašenim:
la, la, la, la, la...

Sjajno. Postajete stvarno dobri u ovome.

I sada, zakotrljajte R.
Rrrrrrrrrr.

To je kao šampanjac za jezik.

I na kraju, ako mogu samo još jednu,

profesionalci ovo zovu sirenom.

Veoma je dobro.
Počinje sa "vi" i prelazi u "av".

"Vi" je visoko, "av" je nisko.

Idete ovako, viiiiiiavvvvv, viiiiiavvvvv.

Fantastično. Častite sebe jednim aplauzom.

Sedite, hvala vam. (Aplauz)

Sledeći put kada budete govorili,
uradite to unapred.

Dozvolite mi da sve stavim
u kontekst zaključka.

Ovo je važna tačka.

Ovde se nalazimo sada, zar ne?

Ne govorimo baš najbolje

sa ljudima koji jednostavno ne slušaju,

u okruženju koje je bučno i loše ozvučeno.

O tome sam govorio na ovoj sceni

u različitim fazama.

Kakav bi svet bio,

ako bismo govorili moćno

ljudima koji bi pažljivo slušali

u okruženju koje je odgovarajuće?

Ili da proširim,

kakav bi svet bio

ako bismo zvuk stvarali svesno,

i upotrebljavali zvukove svesno,

i kreirali naše okruženje

svesno za zvuk?

To bi bio svet
koji bi zaista zvučao prelepo,

i gde bi se razumevanje

smatralo pravilom,

i to je ideja koja je vredna širenja.

Hvala vam.

Hvala. (Aplauz)