Return to Video

Kako da prepoznate distopiju - Aleks Džendler (Alex Gendler)

  • 0:07 - 0:10
    Da li ste ikad pokušali
    da zamislite idealan svet?
  • 0:10 - 0:13
    U kom nema rata, siromaštva ili zločina?
  • 0:13 - 0:15
    Ako jeste, niste usamljeni.
  • 0:15 - 0:19
    Platon je zamislio prosvetljenu republiku
    kojom vladaju filozofi kraljevi,
  • 0:19 - 0:22
    mnoge religije obećavaju
    blaženstvo u zagrobnom životu,
  • 0:22 - 0:23
    a kroz istoriju
  • 0:23 - 0:27
    razne grupe su pokušavale
    da sagrade raj na zemlji.
  • 0:27 - 0:33
    Knjiga "Utopija" Tomasa Mora iz 1516.
    je imenovala ovaj koncept
  • 0:33 - 0:36
    grčkom rečju za "nepostojeće mesto".
  • 0:36 - 0:38
    Iako je ime sugerisalo nemogućnost,
  • 0:38 - 0:40
    savremeni naučni i politički progres
  • 0:40 - 0:44
    je podgrejao nade da će se ovi snovi
    konačno ostvariti.
  • 0:44 - 0:48
    Međutim, iznova i iznova
    su se pretvarali u noćne more
  • 0:48 - 0:51
    u vidu rata, gladi i ugnjetavanja.
  • 0:51 - 0:54
    Kad su umetnici počeli da preispituju
    utopijski način razmišljanja,
  • 0:54 - 0:59
    rođen je žanr distopije, lošeg mesta.
  • 0:59 - 1:03
    Jedno od najranijih distopijskih dela su
    "Guliverova putovanja" Džonatana Svifta.
  • 1:03 - 1:07
    Tokom svog putovanja,
    Guliver nailazi na fiktivna društva,
  • 1:07 - 1:12
    neka od njih su na prvi pogled impresivna,
    ali se ispostavlja da su ozbijno falična.
  • 1:12 - 1:14
    Na letećem ostrvu Laputa,
  • 1:14 - 1:18
    naučnici i društveni projektanti
    prave ekstravagantne i beskorisne planove,
  • 1:18 - 1:22
    istovremeno zapostavljajući
    praktične potrebe nižih slojeva.
  • 1:22 - 1:25
    A Huinhmi koji žive
    u logički savršenoj harmoniji
  • 1:25 - 1:30
    nemaju toleranciju za nesavršenosti
    stvarnog ljudskog bića.
  • 1:30 - 1:33
    Svojim romanom, Svift je ustanovio
    nacrt za distopiju,
  • 1:33 - 1:37
    zamišljajući svet u kom su određeni
    trendovi savremenog društva
  • 1:37 - 1:39
    dovedeni do ekstrema,
  • 1:39 - 1:42
    čime se otkrivaju njihove suštinske mane.
  • 1:42 - 1:47
    A naredna nekolika veka
    će da obezbede obilje materijala.
  • 1:47 - 1:50
    Industrijska tehnologija
    koja je obećala oslobađanje radnika,
  • 1:50 - 1:55
    zarobljavala ih je, pak,
    u getoima i fabrikama,
  • 1:55 - 1:58
    dok su tajkuni postajali
    bogatiji od kraljeva.
  • 1:58 - 2:03
    Do kasnih 1800-ih mnogi su strahovali
    kuda ovi uslovi mogu da nas odvedu.
  • 2:03 - 2:06
    U "Vremeplovu" H. Dž. Velsa
    zamišljeni su viša klasa i radnici
  • 2:06 - 2:09
    kako evoluiraju u različite vrste,
  • 2:09 - 2:14
    dok je u "Gvozdenoj peti" Džeka Londona
    portretisan tiranski oligarh
  • 2:14 - 2:17
    koji vlada obespravljenim masama.
  • 2:17 - 2:23
    Novi vek je doneo još uzbudljivije
    i zastrašujuće promene.
  • 2:23 - 2:27
    Napredak u medicini je omogućio
    da se prevaziđu biološka ograničenja,
  • 2:27 - 2:29
    dok su masovni mediji
    omogućili trenutnu komunikaciju
  • 2:29 - 2:32
    između vođa i javnosti.
  • 2:32 - 2:36
    U "Vrlom novom svetu" Oldosa Hakslija
    građani su genetski izmenjeni
  • 2:36 - 2:40
    i uslovljeni da izvode
    svoje društvene uloge.
  • 2:40 - 2:43
    Iako propaganda i lekovi
    održavaju društvo srećnim,
  • 2:43 - 2:46
    jasno je da je neki ključni
    ljudski element izgubljen.
  • 2:46 - 2:52
    Ali najpoznatije distopije
    uopšte nisu bile imaginarne.
  • 2:52 - 2:55
    Dok se Evropa mučila
    sa industrijskim ratom bez premca,
  • 2:55 - 2:58
    novi politički pokreti su preuzeli vlast.
  • 2:58 - 3:01
    Neki su obećavali da će izbrisati
    sve društvene razlike,
  • 3:01 - 3:04
    dok su drugi težili da ujedine ljude
    oko mitskog nasleđa.
  • 3:04 - 3:08
    Rezultat su bile stvarne svetske distopije
  • 3:08 - 3:12
    gde se život odvijao
    pod budnim okom države
  • 3:12 - 3:17
    a smrt je stizala nemilosrdnom efikasnošću
    svakoga ko se nije uklapao.
  • 3:17 - 3:20
    Mnogi pisci tog vremena
    nisu samo posmatrali ove užase,
  • 3:20 - 3:22
    već su ih i živeli.
  • 3:22 - 3:27
    U svom romanu "Mi", sovjetski pisac
    Jevgenij Zamjatin je opisao budućnost
  • 3:27 - 3:31
    u kojoj su eliminisani
    slobodna volja i individualnost.
  • 3:31 - 3:35
    Zabranjena u SSSR-u, knjiga je inspirisala
    pisce poput Džordža Orvela,
  • 3:35 - 3:40
    koji se borio u prvim redovima
    protiv i fašizma i komunizma.
  • 3:40 - 3:43
    Dok njegov roman "Životinjska farma"
    direktno ismejava sovjetski režim,
  • 3:43 - 3:50
    klasik "1984" je obuhvatnija kritika
    totalitarizma, medija i jezika.
  • 3:50 - 3:54
    A u SAD-u, "To je ovde nemoguće"
    Sinklera Luisa
  • 3:54 - 3:59
    predvidela je kako lako demokratija
    može da utre put fašizmu.
  • 3:59 - 4:01
    U decenijama nakon II svetskog rata,
  • 4:01 - 4:03
    pisci su se pitali šta nove tehnologije,
  • 4:03 - 4:07
    poput atomske energije,
    veštačke inteligencije i puta u svemir
  • 4:07 - 4:10
    znače za budućnost čovečanstva.
  • 4:10 - 4:12
    U suprotnosti sa popularnim vizijama
    blistavog napretka,
  • 4:12 - 4:18
    distopijska naučna fantastika
    se prenela na filmove, stripove i igre.
  • 4:18 - 4:21
    Roboti su se okretali
    protiv svojih tvoraca,
  • 4:21 - 4:25
    dok se na TV ekranima prenosila
    smrtonosna zabava za mase.
  • 4:25 - 4:30
    Radnici rintaju u svemirskim kolonijama
    iznad Zemlje čiji su resursi opustošeni
  • 4:30 - 4:34
    i čiji su gradovi prenaseljeni
    i razoreni kriminalom.
  • 4:34 - 4:37
    Ipak, politika je uvek bila prisutna.
  • 4:37 - 4:39
    Dela, poput "Dr Strejndžlav" i "Nadzirači"
  • 4:39 - 4:42
    su istraživala istinsku pretnju
    od nuklearnog oružja,
  • 4:42 - 4:45
    dok su nas "V kao vendeta"
    i "Služavkina priča"
  • 4:45 - 4:50
    upozoravale kako lako naša prava
    mogu da nestanu tokom krize.
  • 4:50 - 4:53
    I današnja distopijska fikcija nastvalja
    da odražava savremene nespokoje
  • 4:53 - 4:55
    o nejednakosti,
  • 4:55 - 4:56
    klimatskim promenama,
  • 4:56 - 4:57
    moći vlada
  • 4:57 - 4:59
    i o globalnim epidemijama.
  • 4:59 - 5:02
    Pa, zašto bi nas bilo briga
    za sav ovaj pesimizam?
  • 5:02 - 5:05
    Zato što su distopije
    u svojoj srži poučne priče,
  • 5:05 - 5:08
    ne o nekoj određenoj
    vladi ili tehnologiji,
  • 5:08 - 5:14
    već o samoj ideji da čovečanstvo može
    da bude ukalupljeno u idealan oblik.
  • 5:14 - 5:18
    Setite se savršenog sveta
    koji ste zamislili.
  • 5:18 - 5:21
    Da li ste takođe zamišljali
    šta je potrebno da se on ostvari?
  • 5:21 - 5:24
    Kako biste naterali ljude da sarađuju?
  • 5:24 - 5:28
    I kako biste obezbedili njegovu trajnost?
  • 5:28 - 5:30
    Sad se osvrnite ponovo.
  • 5:30 - 5:33
    Da li se taj svet i dalje čini savršenim?
Title:
Kako da prepoznate distopiju - Aleks Džendler (Alex Gendler)
Description:

Pogledajte celu lekciju: http://ed.ted.com/lessons/how-to-recognize-a-dystopia-alex-gendler

Žanr distopije - "lošeg mesta" - zarobljavao je maštu umetnika i slične publike vekovima. Međutim, zašto bi nas bilo briga za sav taj pesimizam? Aleks Džendler objašnjava kako distopije služe kao poučne priče - ne o nekoj određenoj vladi ili tehnologiji, već o samoj ideji da čovečanstvo može da bude ukalupljeno u idealan oblik.

Lekcija: Aleks Džendler; animacija: TED-ed.
more » « less
Video Language:
English
Team:
closed TED
Project:
TED-Ed
Duration:
05:56

Serbian subtitles

Revisions

Our website uses cookies for analysis purposes.