Return to Video

Zašto je tako teško izmeniti Ustav SAD-a? - Piter Pakone (Peter Paccone)

  • 0:07 - 0:10
    Kada je usvojen 1789. godine,
  • 0:10 - 0:14
    Ustav SAD-a nije samo ustanovio vladu
    koju je odabrao narod.
  • 0:14 - 0:19
    Pružio je način da narod menja sam Ustav.
  • 0:19 - 0:24
    Ipak, od približno 11 000 amandmana
    predloženih tokom narednih vekova,
  • 0:24 - 0:28
    samo 27 je imalo uspeha do 2016. godine.
  • 0:28 - 0:32
    Dakle, zbog čega je Ustav
    tako teško promeniti?
  • 0:32 - 0:35
    Ukratko, zbog njegovih stvaralaca.
  • 0:35 - 0:39
    Osnivači Sjedinjenih Država
    pokušavali su da stvore ujedinjenu zemlju
  • 0:39 - 0:41
    od trinaest različitih kolonija,
  • 0:41 - 0:43
    za šta je bilo potrebno obezbediti se
  • 0:43 - 0:46
    da se njihovi sporazumi
    ne mogu lako poništiti.
  • 0:46 - 0:47
    Evo šta su odlučili.
  • 0:47 - 0:50
    Da bi se amandman uopšte mogao predložiti,
  • 0:50 - 0:53
    mora da dobije dve trećine glasova
  • 0:53 - 0:55
    u oba doma Kongresa
  • 0:55 - 0:59
    ili zahtev od dve trećine
    državnih zakonodavnih tela
  • 0:59 - 1:01
    da se sazove nacionalna konvencija,
  • 1:01 - 1:03
    a to je samo prvi korak.
  • 1:03 - 1:05
    Da bi se Ustav zaista izmenio,
  • 1:05 - 1:10
    amandman moraju da usvoje
    tri četvrtine svih država.
  • 1:10 - 1:14
    Da bi se to postiglo, u svakoj državi može
    da zakonodavstvo glasa povodom amandmana,
  • 1:14 - 1:17
    ili može da se održi
    zasebna konvencija za usvajanje
  • 1:17 - 1:20
    sa delegatima koje biraju glasači.
  • 1:20 - 1:22
    Rezultat tako visokih kriterijuma
  • 1:22 - 1:26
    je da je američki Ustav
    danas prilično statičan.
  • 1:26 - 1:30
    U mnogim drugim demokratijama
    amandmani budu odobreni svakih par godina.
  • 1:30 - 1:35
    U SAD-u, sa druge strane,
    nijedan nije prošao od 1992. godine.
  • 1:35 - 1:39
    U ovom trenutku se možda pitate
    kako je uopšte bilo koji uspeo da prođe.
  • 1:39 - 1:41
    Prvih deset,
    poznatih kao Povelja o pravima,
  • 1:41 - 1:45
    obuhvataju neke od najpoznatijih
    američkih sloboda,
  • 1:45 - 1:46
    kao što su sloboda govora
  • 1:46 - 1:48
    i pravo na pravedno suđenje.
  • 1:48 - 1:50
    Oni su svi odobreni odjednom
  • 1:50 - 1:54
    da bi se razrešili neki konflikti
    sa prvobitne Ustavotvorne skupštine.
  • 1:54 - 1:57
    Godinama kasnije, Trinaesti amandman
    koji je ukinuo ropstvo,
  • 1:57 - 2:00
    kao i Četrnaesti i Petnaesti amandmani,
  • 2:00 - 2:03
    doneti su tek po završetku
    krvavog građanskog rata.
  • 2:03 - 2:06
    Usvajanje amandmana je,
    takođe, postalo teže
  • 2:06 - 2:09
    kako je zemlja postajala veća
    i raznovrsnija.
  • 2:09 - 2:11
    Prvi amandman koji je ikada predložen,
  • 2:11 - 2:14
    formula za određivanje
    kongresnih predstavnika,
  • 2:14 - 2:17
    bio je nadomak usvajanja 1790-ih godina.
  • 2:17 - 2:20
    Međutim, kako se sve više država
    pridruživalo savezu,
  • 2:20 - 2:24
    takođe se povećao i potreban broj
    da se dostigne prag od tri četvrtine,
  • 2:24 - 2:27
    zbog čega je ostao neusvojen
    do današnjeg dana.
  • 2:27 - 2:29
    Danas postoji mnogo predloženih amandmana,
  • 2:29 - 2:32
    uključujući zabranjivanje
    spaljivanja zastave,
  • 2:32 - 2:34
    ograničavanje kongresnih mandata,
  • 2:34 - 2:36
    pa čak i ukidanje Drugog amandmana.
  • 2:36 - 2:41
    Mada mnogi uživaju jaku podršku,
    verovatnoća njihovog donošenja je slaba.
  • 2:41 - 2:45
    Amerikanci su danas politički
    najpolarizovaniji od Građanskog rata,
  • 2:45 - 2:49
    što gotovo da onemogućava
    dolaženje do šireg konsenzusa.
  • 2:49 - 2:53
    Zapravo, sudija Vrhovnog suda,
    Antonin Skalija, jednom je izračunao
  • 2:53 - 2:57
    da usled američkog
    predstavničkog sistema vladavine,
  • 2:57 - 3:02
    može biti dovoljno svega 2 posto
    ukupnog stanovništva da blokira amandman.
  • 3:02 - 3:07
    Naravno, najjednostavnije rešenje bilo bi
    učiniti da bude lakše vršiti izmene Ustava
  • 3:07 - 3:11
    snižavanjem praga koji je potreban
    za predlaganje i usvajanje.
  • 3:11 - 3:14
    To bi, međutim,
    zahtevalo sopstveni amandman.
  • 3:14 - 3:19
    Namesto toga, progres je kroz istoriju
    uglavnom dolazio iz Vrhovnog suda SAD-a,
  • 3:19 - 3:24
    koji je proširio svoje tumačenje
    postojećih ustavnih zakona
  • 3:24 - 3:25
    da bi održao korak sa vremenom.
  • 3:25 - 3:28
    Budući da sudije Vrhovnog suda
    nisu izabrani
  • 3:28 - 3:31
    i služe doživotno nakon što su imenovani,
  • 3:31 - 3:33
    ovo je daleko od najdemokratičnije opcije.
  • 3:33 - 3:38
    Zanimljivo je da su sami osnivači
    možda na početku predvideli ovaj problem.
  • 3:38 - 3:40
    U pismu Džejmsu Medisonu,
  • 3:40 - 3:45
    Tomas Džeferson je napisao da bi trebalo
    da zakoni zastarevaju svakih 19 godina
  • 3:45 - 3:48
    umesto da moraju da se menjaju ili ukidaju
  • 3:48 - 3:51
    jer je svaki politički proces pun prepreka
  • 3:51 - 3:53
    koje narušavaju volju naroda.
  • 3:53 - 3:54
    Iako je verovao
  • 3:54 - 3:57
    da će se osnovni principi Ustava održati,
  • 3:57 - 4:00
    naglasio je da Zemlja pripada živima,
  • 4:00 - 4:02
    a ne mrtvima.
Title:
Zašto je tako teško izmeniti Ustav SAD-a? - Piter Pakone (Peter Paccone)
Speaker:
Peter Paccone
Description:

Pogledajte celu lekciju: http://ed.ted.com/lessons/why-is-the-us-constitution-so-hard-to-amend-peter-paccone

Kada je usvojen 1789. godine, Ustav SAD-a nije samo ustanovio vladu koju je odabrao narod, već je pružio način da narod menja sam ustav. Ipak, od približno 11 000 amandmana predloženih tokom narednog veka, samo 27 je imalo uspeha od 2016. godine. Piter Pakone objašnjava zašto je tako teško menjati Ustav SAD-a.

Lekciju priredio: Piter Pakone, animacija: Augenblick Studios.
more » « less
Video Language:
English
Team:
closed TED
Project:
TED-Ed
Duration:
04:18

Serbian subtitles

Revisions

Our website uses cookies for analysis purposes.