Ко је изградио Велики Зимбабве? И зашто? - Бријана Елиот

Погледајте целу лекцију: http://ed.ted.com/lessons/who-built-great-zimbabwe-and-why-breeanna-elliott

Протежући се преко пространства са раштрканим дрвећем у Јужној Африци леже остаци Великог Зимбабвеа, запањујуће богатог средњовековног града од камена. Смештена у данашњој држави Зимбабве, то је друга по величини рушевина насеобина у Африци. Али његова прича је контроверзна, а одредили су је спорови око тога ко га је и зашто изградио. Бријана Елиот истражује мистерију Великог Зимбабвеа.

Лекцију припремила: Бријана Елиот, анимација: Џоди Проди

Протежући се преко пространства
са раштрканим дрвећем у Јужној Африци,

леже величанствени остаци
Великог Зимбабвеа,

средњовековног града од камена
запањујућег богатства и угледа.

Смештена у данашњој држави Зимбабве,

то је друга по величини
позната рушевина у Подсахарској Африци,

друга само у односу на египатске пирамиде.

Али, историја овог града
је прекривена велом контроверзије

која је одређена споровима
око тога ко га је и зашто изградио.

Његово име потиче од речи
„мадзимбабве“ из језика шона,

што значи велика кућа од камена,

због огромних камених зидова
који иду у висину скоро десет метара

и протежу се дужином од око 250 метара.

Због своје величанствености
и историјске важности

проглашен је локалитетом светске баштине
од стране Унеска 1986. године.

Током 14. и 15. века
био је то развијен град.

Простирући се на површини
од скоро осам квадратних километара,

Велики Зимбабве су чинила три главна дела:

комплекс на брду, где је живео краљ,

велики ограђени простор, резервисан
за чланове краљевске породице,

и комплекс у долини
у ком су живели обични грађани.

Владари су били моћне економске
и религијске вође региона.

На свом врхунцу,

град је имао ужурбано
становништво од 18 000 људи

и био је један од главних афричких
центара за трговину у то време.

Развој града је омогућила
утицајна улога Великог Зимбабвеа

у међуконтиненталној трговинској мрежи.

Повезан са неколико кључних градова-држава
дуж источноафричке свахилијске обале,

био је део већих путева трговине
на Индијском океану.

Град се богатио кроз контролисање извора

трговине предметима
који су се највише ценили:

златом,

слоновачом

и бакром.

Уз трговачку моћ је могао
да прошири утицај

на друге континенте,

подстичући значајно присуство
арапских и индијских трговаца

током врхунца свог развоја.

Археолози су од тада склапали
делове приче из ове историје

кроз артефакте који су откривени
на овом локалитету.

Било је ту грнчарије
и предмета од стакла из Азије,

као и новчића искованих у приобалском
трговачком граду Килва Кисивани,

удаљеном преко 2.400 километара.

Такође су пронашли фигуре птица од талка

за које се сматра да представљају
сваког појединачног владара града,

а кости телади које су ископане
само у близини краљевске резиденције

показују да се исхрана елите разликовала
од исхране обичног становништва.

Ови трагови су довели и до теорија
о опадању моћи града.

До средине 15. века,

грађевине у Великом Зимбабвеу
су скоро једина ствар која је опстала.

Археолошки налази указују на пренасељеност

и санитарне проблеме као узроке,

удружене са исцрпљивањем земље,
што је изазвала претерана употреба.

На крају, како су усеви пропадали,
а услови у граду се погоршавали,

сматра се да се становништво
Великог Зимбабвеа осуло

и створило оближње државе, Мутапу и Торву.

Неколико векова касније, нова фаза
утицаја Великог Зимбабвеа

почела је да се одвија
у политичким круговима,

пошто су људи расправљали о томе
ко је изградио познати град од камена.

Током европске колонизације Африке,

расистички колонијалистички званичници

тврдили су да рушевине
не могу бити афричког порекла.

Тако, у недостатку постојећег
детаљног писаног сведочења,

они су се ослањали на митове

да би објаснили величанственост
Великог Зимбабвеа.

Неки су тврдили да је град потврђивао
библијску причу о краљици из Сабе

која је живела у богатом граду.

Други су тврдили
да су га изградили антички Грци.

Затим је, у раном 20. веку,
након детаљног ископавања локалитета,

археолог Дејвид Рендал-Мекајвер

представио јасне доказе
да су Велики Зимбабве

изградили староседеоци.

Ипак, у то време је бела,
мањинска колонијална власт у земљи

трагала за начинима
да дискредитује ову теорију

јер је доводила у питање
легитимитет њихове владавине.

Заправо је та власт
активно охрабривала историчаре

да стварају извештаје који су доводили
у питање афричко порекло града.

Временом се, међутим, појавило
невероватно много доказа

који су идентификовали
Велики Зимбабве као афрички град

који су изградили Африканци.

Током 1960-их и '70-их,

Велики Зимбабве је постао важан симбол
афричког националистичког покрета

који се ширио континентом.

Данас су рушевине Великог Зимбабвеа

на које алудира птица од талка
на застави Зимбабвеа

и даље извор националног поноса
и културолошке вредности.