Der Himmel über Berlin, Wings of Desire

Der Himmel über Berlin, Wings of Desire

Kada je dete bilo dete,

hodalo je maući rukama.

elelo je da je potok reka,
a reka ponornica,

a ova bara da bude more.

Kada je dete bilo dete,
nije znalo da je dete.

Sve je imalo duu,
i sve due su bile Jedna.

Kad je dete bilo dete,

nije imalo svog miljenja.
Nije imalo navika...

... često je sedelo prekrtenih nogu,
hodalo je trčeći...

... imalo je kovitlac u kosi,

i nije se pućilo pri fotografisanju.

None

Pogledaj tamo!

Uivanje je napolju podići
glavu ka svetlosti...

... i videti boje dotaknute Suncem...

... u očima svih ljudi.

Konačno luda i ne vie sama!

Konačno luda. Konačno iskupljena.

Konačno luda. Konačno mirna.

Konačno luda.
Konačno, unutranja svetlost!

Kroz nekoliko minuta slećemo u Berlin.

Znak za zabranjeno puenje je uključen.

Molimo vas da ugasite cigarete
i ne puite pre sletanja.

Već smo stigli. Devet je sati, ujutru.

... dotrči do njega

i zagrli ga.

Tu je kućica

sa dva sprata i terasom.

Svaki dan se kupamo,

a čovek koji tamo stanuje se zove Peter.

Zaista ne razumem ovog tipa.

Začuđujuće koliko malo
znam o ovoj oblasti.

Moda ću je vie razotkriti
za vreme snimanja.

Moram naći odelo.
Dobar kostim je pola pobede!

Berlin: Emil Denings,
Kenedi, von Stafenberg...

... on je bio sjajan momak...

To je lepa slika.

To nije bilo u Berlinu.
Nema ni veze, dogodilo se.

Da je baka ovde,
rekla bi: "Schpatziren!" etaj!

Tokio, Kjoto, Pariz,
London, Trst... Berlin.

Nita pametno na TV-u.

Spotičete se o svoje boje,
a one nikada nisu precizne.

Kako da dobijem friider i mainu za pranje vea?

Moram da razmislim o nečemu.

Jo sve tako mirie ovde.
Samo je pranjavije.

Sve je sakupljala:

razglednice, markice...

Čak i karte za tramvaje.
Nita nije bacala.

Jednostavno nije mogla.

Majka. Moja majka... nikada to nije bila.

A otac... Moj otac je bio... moj otac.

Ona, mrtva je...

Nema suza,
nema bola. Moda kasnije...

Boe, osećam se matoro.

Moja sestra dolazi.
Ne mogu vie ostati ovde!

Ne moe me uhvatiti!

Nikada te nije volela.

A i ti se samo pretvara.

Budi srećan to su te zaboravili.
Konačno si slobodan.

Sada bih samo htela da umrem,
i da ivim večno", rekla je.

Tiina!

Boe, ta će ispasti od ovog mladića?

Samo na muziku misli!

Ne, ja vie ne mogu ovako!

ta jo hoće od mene?

Već sam mu kupio gitaru.
Da li sada eli bubnjeve?

To je cena sreće.

Polako mi postaje dosta.

Kada će on već jednom odrasti?

Ne. Dosta mi je. Ja vie
ne mogu ovako! Jednom dođe kraj!

Zaista, ovo mora da prestane.

Ne mogu mu vie pomagati.

Nije ni čudo za njega,
učio je samo rock'n roll.

Moda će pronaći konačno
i sebe jednog dana.

Čovek se samo moe nadati.

Kada je dete bilo dete,

postavljalo je ova pitanja:

Zato sam ja ba ja,

a ne ti?

Zato sam ovde,

a ne tamo?

Kada je počelo vreme
i gde se zavrava prostor?

Da li je moda ivot pod Suncem
samo jedan san?

Nije li ono to vidim, čujem i osećam...

... samo odraz nekog
Sveta pre ovog Sveta?

Ako vidimo da postoji zlo,
postoje li zaista i zli ljudi?

Kako to da pre nego to sam ja postao ja

uopte kao ja nisam postojao?

I da jednom ja,

vie neću biti ja?

Bebi je potreban kiseonik! Duboko udii!

- Kada bih samo mogao patiti umesto nje.
- Oh, kako je to bolno!

- Uskoro će to proći.
- Skoro je prolo...

Jadno maleno stvorenjce. Tako ti se
radujem. Pitam se kako izgleda.

Skoro je prolo.

Đubre... đubre jedno!

ene će ti upropastiti ivot.

Bleki, zalutala sam!

Krenuli smo na gorblje.
Odavno nismo bili.

I?

Izlazak Sunca u 7:22, zalazak u 16:28.

Mesec zaao u 7:04... Mesečina...

Vodostaj reka Havel i pri...

Pre 20 godina...

sovjetski lovac
je pao u jezero Spandau.

Pre pedeset je...
- Bila je Olimpijada!

Pre 200 godina Francuz je
u balonu preleteo grad.

Kao izbeglice pre neki dan.

A danas...

... u ulici Lilental, čovek je usporio...

... i preko ramena pogledao u prazno.

Budući samoubica

polepio je specijalne markice na sva oprotajna
pisma koja je napisao. Na svako drugačiju.

Posle toga je sa jednim
američkim vojnikom...

... prvi put posle srednje kole
govorio engleski, tečno.

Pre no to će jurnuti glavom kroz zid,
jedan zatvorenik je uzviknuo: "Sad!"

U metrou je, umesto imena
stanice "Zooloki vrt"...

... kondukter uzviknuo: "Ognjena zemlja!"
(Terra del Fuego)

Fino!

U Ribergu je jedan starac
čitao detetu Odiseju...

... malian je prestao treptati.

A ta ti ima da ispriča?

Jedna prolaznica sklopila je kiobran
dok je padala kia

i potpuno pokisla.

Jedan učenik je pričao učitelju

kako raste paprat...

Učitelj se zadivio!

Slepa ena opipala je sat,
osećajući moje prisustvo!

Divno je iveti samo duhovnim
ivotom, ostavljati za večnost...

... samo ono duhovno u ljudima.

Ali ponekad mi je dosta
duhovne egzistencije.

Ne bih večno da lebdim. Voleo bih
da osetim teret, neku teinu u sebi

da me oslobodi beskonačnosti
i vee za Zemlju.

Voleo bih da pri svakom koraku,
pri svakom naletu vetra...

... mogu da kaem: "Sad...,

sad i sad!"

Ne due od "zauvek" ili "večnosti".

elim da sednem na prazno mesto
za kartakim stolom...

... i da budem pozdravljen
kratkim klimanjem glave.

Svaki put kada činimo,
to radimo prividno.

Prividno smo se rvali i putali
da nam se tada kuk pomera.

Prividno smo hvatali ribu.

I prividno smo sedeli za stolom,

jeli i pili. Bilo je prividno.

Kraj atora, u pustinji,
prividno smo...

... jeli jagnjetinu i pili vino.

Nije da elim da začnem
dete ili posadim drvo,

ali bilo bi divno vraćati se kući,
nakon napornog dana...

... i kao čovek,
odmoriti se...

Biti u groznici,

imati crne prste
od listanja novina...

Radost nije uvek u duhu, već,
konačno, i u nekom obroku...

U liniji vrata,

u uhu.

Lagati!

Kroz zube.

U osećanju da ti se,
dok se kreće, i kosti kreću!

Ponekad samo naslućivati,
umesto stalno sve znati!

Da bude u stanju reći:
"Ah!" i "Oh!" i "Hej"...

... umesto stalno "Da" i "Amin".
- Da.

Jednom se odueviti zlom,

isterati sve demone iz prolaznika

i oterati ih jednom zauvek.

Postati divljak, vikati... Hu!!

Ili osetiti kako je prijatno
izuti cipele, ispod stola...

... i tako, bosih nogu, igrati
se prstima na nogama.

Ostati sam.

Pustiti da se događa.

Biti ozbiljan.

Divlji moemo biti samo
onoliko koliko smo ozbiljni.

Samo gledati, sastavljati,
doivljavati, prenositi, sakupljati.

Ostati duh.

Biti na odstojanju.
Odrati reč.

Pogledaj, kabriolet!

Tako neto se ne kupuje, već krade.

- Ili biva ukradeno od tebe.
- Ipak, zamisli,...

samo podigne krov
i zbrie iz guve i smoga!

Ali, to je automobil za makroe.

Tropska uma...
Rast je rezultat manjka svetlosti...

Valter Benjamin je kupio
1921. akvarel Pola Klia...

Iznad njih, dralovi lete
u zemlju proleća...

Blerio stručno gleda
mehaničarima u prste...

Čudna implantacija
u intersticijalnom delu...

Smrt ploda je najčeća
u drugom i trećem mesecu trudnoće...

... ponekad puca zid materice...

Beskonačno mnogo jednačina...

... moe se obuhvatiti jednom,

ako jedna uopte postoji...

To je tako jednostavno...

Kasijel, anđeo samoće i suza...

... pokazuje u sebi jedinstvo
večnog carstva...

Pored primena
u strukturalnim istraivanjima...

... kloniranje molekula daje
DNA apsolutne čistoće...

... za probe u drugim oblastima
molekularne biologije...

Pričaj, Muzo, o pripovedaču, starom,

podetinjalom, potisnutom.
O onom koji je bio odgurnut na ivicu sveta

i od dece i od starih.

Učini da se svako prepozna!

Moji sluaoci su

vremenom postali moji čitaoci.

Ne sede vie u krugu,
već odvojeni, svaki za sebe,

a jedan ne zna za drugoga.

Starac sam slabog i istroenog glasa,

ali moja priča jo
uvek izranja iz dubina...

... polako otvarajući moja usta...

ponavalja se čista i moćna.

Kao liturgija za koju nikome ne treba

tumačiti smisao reči i rečenica.

Moda ona nema novca da poseti drugog lekara,

to nije loa ideja.

Četiri godine od kad je nisam video,
a bolesna je već dve.

Kada ćete se moliti za svoje reči,
a ne stalno za večni ivot?

I te mlade devojke i dalje
posmatraju mukarce...

I zato ja ivim?

Ko je prvi preplivao Vanze?

Kako da platim sve sa mojom malom penzijom...

Treba malo da pospremim kuću,
da kad stignu moja deca...

Izgubljen si, a to moe dugo trajati...

Naputen od roditelja,
ena te je izdala...

Prijatelji u drugom gradu,

a deca pamte samo
tvoje govorne mane.

Mogao bi da sam sebe
iamara pred ogledalom!

ta je to? ta se desilo?

Jo sam!

Ako elim, ako samo poelim!

Treba da elim! Tako ću se izvući
iz ovoga u ta sam se uvalio.

Zaboraviću probleme,
Ne mogu tonuti jo dublje.

Naravno, majka je bila u pravu.
Ne daj da te utiraju.

Hej, čoveče, dve marke!

Nisu, to je zapuač.

Ma kakvi, hajde izvuci napolje.

Samo deset feninga.

A sinoć je bilo jako dobro.

Nije to bilo sinoć.

Bilo je pre par dana, moda mesec...

Mi ćemo uskoro na raspust...

"Ovde sam sam i ni s kim se ne igram."

"Da nas je troje bilo bi bolje."

Ali ja sam sam.

Pre pet godina.

I onda su iveli srećno do kraja ivota.

Marion, ne tako. Boe moj.

ta je to?

Zamahni, nemoj snagom!

Kako to radi?!

Nemoj se teturati, leti!
Ti si anđeo!

O, za milost Boju!

Ne samo Boiju, već i moju.

Ne mogu leteti sa ovim na leđima.

Naravno da moe...

... lake je sa krilima nego bez njih.

Ali ne od kokoijeg perja!

ta kae?
- Smeta joj kokoije perje.

Moe ti to!
Zamisli da si golub.

Misli na galeba!

Vi ste onda gomila ptičijih mozaka!

ta vi to svirate?
Zvuči kao vatrogasaca bal!

To je dovoljan zamah.

Koncentrii se, Marion.

Dobro barataj tim kokoijim perjem.

Marion, saberi se.

Da se saberem...!

Naravno da sam sabrana!
ta mislite kako se odravam ovde gore?!

Da nisam sabrana, odavno bih
vam pala na glavu!

Stanite na trenutak!
Zaustavite sve!

Nemamo da
platimo kiriju i struju.

Ostali smo bez novca.

Sutra skidamo sve stvari,

sve ide u vagon do kraja zime.

Bio je čovek iz suda.

Za ovu godinu, cirkus je mrtav.

ao mi je.

Gotovo je. Čak ni jednu sezonu.

Ponovo nemam vremena
da dovedem neto do kraja.

Moj san o cirkusu; od noćas je
samo sećanje za narednih 10 godina.

Večeras je poslednje
veče moje stare tačke.

Pun je mesec,

a trapezistkinja pala i slomila nos.

Ćuti. Ne govori.

Nikada nisam zamiljala tako

rastanak od cirkusa...

Poslednje veče, nikog nema,
vi svirate kao ludi,

a ja letim kroz ator
kao matora koka.

I posle postajem konobarica.
Ponovo.

Sranje.

Nepristojno je da govorim o sebi...

u trenutcima kao to je ovaj sad.

Vreme će sve zalečiti,

ali ta, ako je samo vreme bolesno?

Kao da je ponekad potrebno
pognuti se da bi se ivelo.

iveti... Dovoljan je jedan pogled.

Cirkus... Nedostajaće mi.

Čudno.

Ovo je kraj,
a ja nita ne osećam.

Pazite, anđeo prolazi.

Marion!

Jo jedan pali anđeo.

Bol kao da nema prolost.

Svi ljudi koje sam upoznala
ostaće da ive u mojoj glavi.

Uvek prestaje tek to započne...

Bilo je predobro da bi bilo istinito.

Najzad napolje, krenuti ka gradu.

Da otkrijem ko sam, ta sam postala.

Suvie sam svesna da bih bila tuna.

Čekala sam večnost da mi
neko kae lepu reč.

Onda sam otila van zemlje.

Neko da mi kae:
"Toliko te volim danas!"

To bi bilo tako divno!

Gledam,

i svet se uzdie
pred mojim očima...

... i ispunjava mi srce.

Kao dete sam

elela
da ivim na ostrvu.

Usamljena ena.

Strano sam usamljena.

Da. Tako je.

Sve je tako prazno.
Nespojivo.

Praznina. Strah, strah, strah, strah...

Strah.

Kao pogled ivotinjice
izgubljene u umi.

Ko sam? Vie ne znam.

Ali znam da vie neću
biti trapezistkinja.

Jedna od onih neočekivani odluka
koja te pogodi.

Ne smem plakati.

Nije mi do plača,
znači ni do čega. To je sad tako.

Događa se... jednostavno je tako.

Ne ide sve
kako mi poelimo.

Praznina, duboka praznina.

ta da radim?
Ne misliti vie. Samo biti ovde.

Berlin...

ovde sam strankinja,
a sve je tako poznato.

Ne moe se izgubiti,
uvek dođe pred zid.

Sačekaću fotografiju iz automata
i izaći će drugačije lice.

To moe biti početak priče.

Lica...

elela bih da gledam lica.

Moda se i zaposlim kao konobarica.

Ovo veče me plai.
To je besmisleno.

Muka mi je od straha.

Samo deo mene se plai,
drugi deo ne veruje u to.

Kako da ivim?

Moda to nije pravo pitanje.

Kako da mislim?

Tako malo znam.

Moda stoga to sam uvek samo radoznala.

Povremeno tako pogreno mislim,

jer mislim kao da
sa nekim razgovaram.

U zatvorenim očima,

ponovo zatvoriti oči...

... tada čak i kamenje oivljava.

Biti u bojama.

Boje. Boje.

Neonska svetla u noćnom nebu.

Crveni i uti tramvaji.

Samo da budem spremna.

Svi mukarci sveta će me gledati.

Nostalgija...

Čenja za valom ljubavi
koji raste u meni.

Zato sam nespretna,
zbog odsustva zadovoljstva.

elja za ljubavlju.

elja da volim!

Ne buljite! Zar nikada niste videli
nekoga ko umire? Pa ovo nije lako.

Leim u mrlji i zaudaram na benzin.

- Ne smem ovde svriti...
- Sve je tako jasno.

Način na koji oni
stoje ovde i bulje u mene...

Trebao sam ti juče reći...
Sad je kasno... ao mi je...

- Moram jo... Imam jo toliko toga...
- Izgleda da neću uspeti...

Putovanje uz planinu
iz maglene doline ka Suncu...

Vatra na ivici prerije...

Krompir u pepelu...

Kućica na brodu dok pluta po jezeru...

Juni Krst.

Daleki Istok.

Vlsoki Sever...

Divlji Zapad...

Veliko Beringovo more...

Ostrvo Tristan de Kuna...

Delta Misipija...

Stromboli...

Stare kuće arlotenburga...

Alber Kami...

Jutarnja svetlost...
- ta gledate? to ne zovete hitnu pomoć?

Oči deteta...

Plivanje pored vodopada...

Prve kapljice kie...

Sunce...

Hleb i vino...

Poskakivanje...

Vaskrnje slavlje...

ilice lića...

Njiuća trava...

Boje kamenja...

ljunak na dnu potoka...

Beli stolnjak na vetru...

San o kući unutar kuće...

Blinji koji spava u drugoj sobi...

Smiraj nedeljom...

Horizont...

Svetlost iz sobe u vrtu...

Avion u noći...

Vonja bicikla bez ruku...

Prelepa strankinja...

Moj otac...

Majka...

Moja ena...

Moje dete...

Svet se survava u prainu,

ali ja se i dalje sećam priče
ba kao i na početku...

... svojim umirućim glasom,
koji me je odrao...,

... potedeh priču od
sadanjih nedaća...

... i sačuvah je za budućnost.

Gotovo je sa tekim pričama
o davnoj prolosti.

Sada mislim i ivim svaki dan.
Jedan dan za drugim.

Moji heroji nisu vie
veliki ratnici i kraljevi...

... već mirnodopske stvari,
jednakost ljudi.

Sasueni luk ili brvno

koje seče močvaru.

Ali, jo uvek niko nije uspeo

da speva ep miru!

Zato mir ne ispunjava

trajnim oduevljanjem?

Zato o njemu jedva
da moe da se priča?

Zar sad da se predam?

Ako se predam,

čovečanstvo će
izgubiti svog pripovedača.

A kada jednom izgubi pripovedača...

... takođe gubi i svoju
bezazlenost i detinjstvo.

Ne mogu da pronađem
Potsdamski trg.

Ovde?

Ne moe biti tu.

Na Potsdamskom trgu
je bio kafe "Josti".

Popodne sam sedeo tamo i,
uz razgovor, pio kafu...

... i posmatrao gomilu i svet.
Pre toga bih popuio cigaru

kod "Luze i Volfa"...
... renomirane prodavnice duvana.

Ba ovde prekoputa.

Ovde ne moe biti Potsdamski trg.

Nema čovek koga...

... vie da pita.

Trg je bio iv...

Tramvaji, omnibusi sa konjskom zapregom...

... i dva automobila,

moj i trgovca čokoladom.

Robna kuća Virhejm
je takođe bila ovde.

Tada su se, odjednom,

pojavile zastave.

Ovde, i čitav trg je bio
preplavljen zastavama...

... a ljudi su se počeli
ponaati neprijateljski...

... a i policija takođe...

Neću se predati...

... dokle god ne nađem
Potsdamski trg.

Gde su moji junaci?

Gde ste, deco moja?

Gde su oni moji?

Oni lucidni...

... oni prvi i pravi?

Navedi mi, Muzo, jednog
besmrtnog pevača...

... koji je, naputen od
svoje smrtne publike...

... izgubio glas.

On koji se, od anđela poezije...

pretvorio u ismejanog
i izruganog orguljaa...

... na pragu poseda ničije zemlje.

Dvadeset maraka, četrdeset,
osamdeset maraka...

Za nedelju dana mogla bih
sakupiti petsto maraka i krenuću ka jugu.

Glupa je ideja da stojim ovde.
Previe saobraćaja..

Ovaj idiot prolazi već treći put.

elim da pobegnem odavde.

Ako me neko prepozna,
izbaciće me iz gimnazije.

Potreban mi je Klaus, on je bio
jako dobar prema meni.

Bio je dobar, predobar,

a sada je mrtav.

Postoje li granice i dalje?
Vie nego ikad.

Svaka ulica ima
svoj granični kamen.

Između svakog terena postoje
pojasevi ničije zemlje...

... skriveno ivicama,
rovovima ili vodom.

Ko se tuda usudi da pređe,
naićiće na zamke

ili će biti spren
laserskim zrakom!

A pastrmke u vodi
su u stvari torpeda.

Svaki vlasnik, pa čak i stanar...

... postavio je tablu sa imenom,
poput grba...

... i svaki proučava tampu
kao da je vladar.

Narod se raspao na onoliko
dravica koliko ima pojedinaca...

... i tako se ove dravice kreću...

... i svako uvek nosi svoju sa sobom...

... i zahteva danak
kada neko drugi eli da uđe...

... danak u vidu ćilibra
u kome je zatočena muva.

Tako je na granicama,

a u unutranjost dravica moe se
samo uz pomoć lozinke!

Danas duu čoveka
moe osvojiti samo onaj...

... koji svakom vlastodrcu priđe
sa pravom lozinkom.

Na sreću, sada niko ne moe to da radi...

... tako da svako putuje

i ističe svoju zastavu preko celog sveta.

Čak i njihova deca
ratuju zvečkama...

... i ograđuju se svojim izmetom.

- Je li to je ta knjga
o kojoj si mi govorila? - Da.

Znači to je ta priča,
Hitler je imao dvojnika?

- Da, da.
- Bila su dva Hitlera?

Da. Ustvari ne dva. Hitler se
vratio sa istočnog fronta i umro.

Umro je pre nego
to se spustio na Alpe.

- Da. A Gebels je naao
glumca da bude Hitler? - Da.

Vidi, ta priča mi ne deluje
previe uverljivo.

Gospodine Falk, treba nam jedan
sat da postavimo sledeću scenu.

- U redu?
- Odlično.

Pa, stvarnija je nego
film koji vi pravite.

Da ti objasnim: ljudi vole detektivske
filmove. Trae ih po svaku cenu.

Oni su tupavi, slaem se,
ali i ova priča je takva takođe.

Erica, hajde duo ostavi me malo,
molim te. Izvini, evo.

elim da popričam sa tobom.
Dođi ovamo duo.

Imamo dovoljno slika.
Molim te bez suvinog slikanja. Vai?

Helen, traio sam te.
Čuj, ne podnosim ovaj eir.

Ali to je odličan eir,
izgleda odlično.

- Stavi ga ti.
- Verujte mi, dobar je...

Ma dobro, hajde,
imamo tamo jo eira.

Dobro, sada ćemo da nađemo eir
koji pristaje licu. Da pristaje...

Da pogledamo ovde
i stavimo... O, pobogu...

A kakav eir elite?
Na primer ovaj?

Hoću da ličim na Nemca,
hoću da izgledam anonimno...

... i elim da izgledam
utopljeno u gomilu.

E, pa sad izgledate kao
Hamfri Bogart. Evo, probajte ovaj.

- Dobro. ta je sa ovim... pobogu...
- Ovaj?

- Ovaj je za operu...
- Ne, sad ličite na jevrejskog rabina.

- Probajte ovaj. - Ovaj je za
47-u ulicu, za kladioničare. Znate?

ta je, dovraga, ovo ovde?
Erika, hajde nađite mi dobar eir...

Ja sam preruen i zaista
ne bih da privlačim panju.

- A ovaj? - Ovaj je smean,
ovo je gangsterski eir.

- Evo ovaj. To nije gangsterski eir.
- Ovaj je za svadbu.

A ovaj je za konjske trke u Londonu.

Ovaj...? Taj je dobar.

- Hej! Izgleda dobro. - Moda...

- Mislim da je taj.
- Mogao bi...

- Da.
- Verovatno jeste!

Sjajno, sada ličite
na nečijeg dedu.

Čarlija Čena sin jedinac.
Veličanstveno!

U redu.
Bili ste divni i hvala...

Milo mi je. A taj mantil
vam izgleda uasno!

Kolumbo nije imao eir,
a ipak je bio moćna pojava.

Bolje je u sopstvenom mantilu.
Hej Peter, gde ti je kini mantil?

Očićen je i spaljen.
ta je, ta je bilo, Peter?

ta si se zamislio?

Nameravam da večeram ribu
na vodeničarski način, večeras.

Prave li Nemci to?

Ili pagete sa
paradajz sosom i bosiljkom.

Da li prave Nemci pagete?

To se nikada neće promeniti.

Značke i medalje
najbolje pokazuju...

... da su oni bili elegantni,
ta braća Nemci.

- Moete li mi zapaliti?
- Sa zadovoljstvom.

Hvala vam.
- Nema na čemu.

Jedina stvar koja će mi nedostajati

iz spoljnog sveta, iz svetlosti dana

biće vrapci.

Novcem se kupuje sreća.
Kako drugačije da se ivi?

Dalendorf je la.
Kao i čovek sa zlatnim lemom.

Vi niste odavde.

Svi ste izbeglice

i jo ste mokri od plivanja.

Od jutros sedim ovde...

... jako je hladno je dosadno.

Dah vetra na licu,
miris prvog snega u vazduhu...

... i voda u oluku.

Balkon sa prelepom neznankom.

Ovi su pravi.

Tako izgledaju.
Mogli bi biti zaista pravi...

Neki od njih su krali i jeli
pseću hranu iz logora.

To nek skine grimasu sa mog lica.

Mada nisam jo sasvim siguran.

Francuz.

Upoznala sam ga na ulici.

"Berlina vie neće biti",
ponavljao je...

Kuća je bila sruena.

Neki delovi su jo stajali.
Ali koliko dugo?

Da... jo uvek mogu da vidim enu...

... koja kroz ruevine

istresa pokrivač.

Kada je to bilo?
Maja... ne, juna 1945.

Izvinite, mogu li
da vas nacrtam?

- Mogu li va crte da napravim? U redu?
- Da, izvolite.

Odlično. Biće brzo.
Nemojte se pomerati.

- Pitam se da li je Jevrejka.
Kakvo milo lice.

- Pitam se da li je dobar u crtanju.
- Tako se čini.

Zanimljivo... Kakva nozdrva.
Dramatična nozdrva...

Ovi ljudi su izuzetni.
Posebni ljudi.

Tako su mirni. Samo sede.

Volela bih da vidim.

Moda će mi ga dati.

Dođi, pokazaću ti jo neto.

Kada je dete bilo dete,

dosta mu je bilo spanaća, graka...

... pirinčna i kuvanog karfiola...

... a sada sve to jede,

ali ne iz nude.

Kada je dete bilo dete, probudilo se
jednom u tuđem krevetu...

... a sada to čini iznova i iznova.

Mnogi ljudi su mu tada bili lepi,
a sada samo poneki, slučajno.

Jasno je zamiljalo Raj,

a sada ga jedva sluti.

Nije moglo spoznati nitavilo,

a danas drće od pomisli na njega.

Kada je dete bilo dete,

radosno se igralo...

... a sada ima istu radost,

ali samo kada je u pitanju posao.

Zna li kada smo
prvi put bili ovde?

Istorija jo nije ni počela.

Bilo je jutro, veče,
čekali smo ta će biti.

Potrajalo je dok je reka nala korito

i počela da teče.

Prvobitna dolina!

Jednog dana, sećam se jo...

... ledeni bregovi su se odvojili
i zaplovili na sever.

Prolo je i jedno stablo,
jo zeleno, sa praznim gnezdom.

Nebrojeno godina samo
su se ribe praćakale.

Onda je doao trenutak
kada se udavio roj pčela.

Kasnije su se na obali
pobila dva jelena...

Zatim je naiao roj muva...

i jelenski rogovi su plivali
niz reku poput grana.

Samo se trava uvek
ispravljala i rasla...

... preko leeva divljih mačaka,
svinja i bikova.

Sećam se kao se jednog jutra, iz savane,

čela umazanog travom...

... pojavio se dugo očekivani
dvonoac naeg lika.

I prvi usklik se čuo.
Seća li se njegovog usklika?

Je li rekao "Ah!" ili "Oh!"?
Ili je to bilo samo stenjanje?

Zbog njega smo konačno mogli
da se smejemo, po prvi put.

A usklik njega i onih posle njega
nas je naučio da govorimo.

Duga istorija!

Sunce, munje, gromovi na nebu,

a na zemlji poari, skakanje,

igre ukrug, simboli, prvo pismo.

Onda je jedan izleteo
iz kruga i potrčao pravo!

Dok je trčao pravo

i ponekad od radosti krivudao,

izgledao je slobodan,
pa smo se smejali sa njim.

Onda je odjednom potrčao u cik-cak,

i poletelo je kamenje.

Njegovim begom je počela duga istorija

ratova koja jo traje.

Ali i priča o travi, Suncu,
skokovima i dozivanju usklicima,

takođe traje i dalje.

Seća li se kako je
za jedan dan ovde nasut drum...

... kojim se sutradan
Napoleon povlačio,

pa je onda bio popločan?

Danas je utonuo u travu
kao stari rimski drum,

utonuo zajedno
sa tragovim tenkova.

Tada nismo bili čak ni gledaoci.
Uvek nas je bilo malo.

Ti zaista eli?
- Da!

Hoću da se izborim za svoju istoriju!

Ono to me je moje
večito postojanje na zemlji naučilo...

... elim da pretočim,
pretvorim u jedan pogled,

jedan kratak uzvik,

jedan prodoran miris.

Već sam dosta bio napolju.

Dosta je odsutnosti iz Sveta.

Dosta je bilo!
Napred u istoriju Sveta!

Ili samo da uzmem jabuku u ruku.

Pogledaj ona pera na vodi.

Već su nestala.

Pogledaj tragove guma u asfaltu

kojim se sada kotrljanju opuci cigareta.

Prvobitna reka je presuila,

ali dananje barice od kie takođe talasaju.

Konačno ukloniti svet iza Sveta! W

Izazovno za crtanje.

Ovaj čovek ima oči poput rakuna,

ali ima dobar eir.

Kakvi tamni podočnjaci!

Uvek zabrinut da li će se
reditelju svideti gluma.

Jer uvek mu kau:
"Divno", ma ta učinio.

Treba da kupim poklone za decu.

Moda ramove za slike?

Da li sam danas
bolji glumac nego ranije?

Jo samo rimski drumovi
vode nekuda.

Samo najstariji
putevi vode u daljinu.

Gde je planinski prelaz?
Gde je ravnica?

I Berlin ima svoje
skrivene planinske prolaze.

I tek tamo počinje moja zemlja,
zemlja iz moje priče.

Zato svi jo kao deca
ne sagledaju...

... te skrivene prolaze,
vrata i tajne kapije...

... na Zemlji i gore na Nebu?

Kad bi ih videli,

ne bi bilo ubistava i ratova u istoriji.

Hiljadu puta sam razmislio.
Učiniću to. Čudno, tako sam miran.

Zato crvene čarape
uz crne cipele? Glupo.

Magla, hladno. Obukao sam demper
jer se plaim hladnoće.

Dobra jakna. Skoro dabe.
Samo je dep pocepan.

Ona mi ju je poklonila.

ljunak na krovu. Zato?
Da ne odleti krov? Bez veze.

Bar jednom bih eleo da poletim.

Avion leti ukrug oko Berlina.
Jednom mora pasti.

Hladno mi je. Ruke su mi
uvek tople. Dobar znak.

Ispod nogu mi kripi.
Koliko je sati?

Sunce zalazi. Naravno, na zapad.
Sad bar znam gde je zapad.

Znači, ja sam svaki dan
tramvajem iao na istok ka kući...

... kupio deset karata
i utedeo jednu marku.

Sunce mi je iza leđa, levo zvezde.

To je lepo: sunce i zvezda.

Njena mala stopala.
Skakuće sa jednog na drugo.

Plesala je tako milo.
Bili smo potpuno sami.

Da li je već dobila pismo?
Ni ne elim da ga pročita.

Berlin mi nita ne znači.
Da li je Havel reka ili jezero?

Gde je moj deo grada?

Istočno?
U stvari, svuda je istok.

ta viču ti smeni ljudi?

Ma, svejedno...

Puno ovih misli.

Zaista ne elim vie da mislim!

Idem! A, zato?

NE!

Američka TV produkcija...
Sadraj je...

U Berlinu 1945... rat...
Ja sam američki detektiv...

Radim za Amerikanca
nemačkog porekla...

Njegov nećak je u Nemačkoj...

Odlazim u Nemačku
da ga pronađem...

Njegov brat je mrtav,
porodica izgubljena...

Ne diraj me, svinjo!

Mama! Mama!!

Neću uspeti noćas.

Nikada na trapez kada je pun mesec.

Ni ovaj put.

Iako je poslednji put.

Treba to da zaboravim
i probudim se iz tog sna.

Svreno je sa cirkusom.

Gotovo je.

Opet se osećam kao da se
smračuje unutar mojih misli.

Strah...

Strah od smrti.

A zato ne i smrt?

Smisao svih vremena je da je uvek
bitno bilo biti lep i nita vie.

Gledati se u ogledalo
znači videti svoja razmiljanja.

Pa, ta misli sada o sebi?

Mislim da jo uvek smem da se bojim,

ali ne i da govorim o tome.

Jo nisam slepa.
Moje srce jo kuca!

Sad plače! Tek sada,
nakon svega to je bilo.

Htela bi da plače
kao tuna i nena devojčica.

Zna li zato plače?
Za koga? Zbog koga?

Ne zbog sebe. Mene nema...
Ne znam za koga...

Tako bih volela da znam.
A nita ne znam...

Malo se bojim.

Evo, prolo je.

Sve je prolo.

Vratiće se.

Nije bitno.

Samo da mogu da kaem,
u ovakvom posebnom trenutku:

"Srećna sam!"

Imam svoju istoriju.

Imaću je i dalje.

ta radim sad?

Zurim ispred sebe
i lebdim kroz orbitu.

I ponovo doivljavam
taj osećaj "sve je dobro",

kao da unutar mog tela postoje
ruka i srce koji mi pomau.

Kada je dete bilo dete,

postavljalo je ova pitanja:

Zato sam ja ba ja,

a ne ti?

Zato sam ovde,

a ne tamo?

Kada je počelo vreme
i gde se zavrava prostor?

Da li je moda ivot pod Suncem
samo jedan san?

Snimati, etati,
gledati i promatrati...

Voleo bih da si ovde, bako.

Ovo mora da je ona stanica
o kojoj su mi pričali.

Ona sa čudnim imenom.

Ne stanica gde vozovi staju,
već stanica gde staju sve stanice.

Hej, je li ono Kolumbo?
- Ne verujem.

Zar u onom otrcanom kaputu?
- A i ne bi on doao ovde.

Ne bi on doao u ovo blato.

- I? - Ući ću u prvobitnu reku.

Stara izreka, koju sam
tek danas prvi put razumeo.

Sad ili nikad,
trenutak da prebrodim.

Ali, druge obale nema.
Broditi se moe samo u reci.

Napred u brod vremena!
U brod Smrti!

Dole sa osmatračnice nerođenih!

Posmatrati se ne moe odgore,
već u direktno u oči.

Prvo ću se okupati.

Verovatno ću potom otići
kod turskog berberina...

... da me obrije i izmasira
sve do prstiju na rukama.

Potom ću kupiti novine i pročitati ih
od vesti sve do horoskopa.

Prvog dana, sve ću pustiti da me čekaju.

Ako neko poeli neto,
traiće od prvog komije

Ako se neko spotakne
o moje noge, izvinuće se.

Ako me neko gurne,
i ja ću odgurnuti.

Naći će mi odmah sto
u prepunom restorahu.

Slubena kola će stati na ulici
i gradonačelnik će me povesti.

Svi će me poznavati,
nikom neću biti sumnjiv!

Neću izgovoriti ni reč,
a razumeću sve jezike!

Tako će izgledati moj prvi dan!

Ali nita neće biti istina.

Uzeću je u naručje,

i ona će mene u svoje.

Mislim da je ovaj bitan.
- Da!

Idemo!

Ovo ima ukus!

Sad počinjem da shvatam...

Je li ovo crveno?
- Da.

Da li ste se povredili?

- Danas je dobro.
- Pa, jeste.

- A boja cevi?
- Cevi su ute.

- ute. A onaj tamo?
- On je sivo plav.

- Sivo plav. Ovaj?
- Ljubičast.

- A ovaj?
- Taj je narandast, oker.

- Oker ili narandast?
- Oker.

- uto, crveno... a onaj?
- Taj je zelen.

- A ono na oku?
- To je plavo. - Plavo.

- Da li je hladno danas?
- Skoro će kraj zime.

Voleo bih da popijem kafu.

- Imate li novca?
- Da... Ne.

Raduje me to je danas
sve tako divno. Hvala.

Prelepo je.

Kafu!
- Sa mlekom i ećerom?

Crnu.

Kada je dete bilo dete,

bile su mu dovoljne jabuke i hleb...

... a tako je i sada.

Kada je dete bilo dete,

jagode su mu padale same u ruke...

... a tako je i sada.

Svei orasi draili su mu jezik,

a tako je i sada.

Na svakoj planini je
čeznulo za jo viom planinom...

... a u svakom gradu
udilo za jo većim gradom,

... a tako je i sada.

Bralo je trenje
sa najviih grana...

... sa poletom kao i sada.

Stidelo se pred strancima,

a i sada je tako.

Čekalo je prvi sneg,

a i sada to čini.

Kada je dete bilo dete,

hitnulo je tap u drvo poput koplja...

... koji se trese jo i sada.

Gde je ulica Akacija?

- Idi uz Potcer ka Klejster parku.

Desno ka Grunevaldu pored Glediča,

ne skreći desno kod ulice Gloc.

Tamo skreni levo, i tu si.
- O boe...

Ovo je ulaz za ekipu.
Statisti su pozadi, molim. - Da, da.

- Statista.
- Ma da, a u stvari hoće autogram.

Glupavi policajac.

Hej, kompanjero!

- Tako mi je milo da te vidim. Kako je?
- Lepo.

Vidi, očekivao sam
vieg čoveka. Ne znam zato.

- Jo vieg?
- Mnogo vieg.

- Koliko dugo?
- Minuti, sati, dani, nedelje, meseci...

Vreme!

Čekaj da ti dam par dolara,
da ti se nađe.

Imam para.
Prodao sam neto.

Oklop? Je li tako?
Koliko si dobio za njega?

- Dvesta maraka.
- Pokrali su te, ali to se deava.

Čuj ovo. Pre trideset godina
u zalagaonici u Njujorku...

... na uglu 23-će i Reks.
Tip mi je platio petsto dolara.

- I ti si bio...
- Da.

- I ti si... ? I ti!
- O da. Ima nas mnogo!

- Gospodine Falk, svuda vas traim.
Sve je spremno. - U redu.

Nisi ti jedini.

ta će sada da radi?

- Pa, ima jedna devojka...
- A, devojka! To je dobro!

Hej, čekaj!
Hteo si da mi kae jo neto!

Hoću da znam! Da saznam sve!
- Treba sam da sazna. U tome je lepota!

Hajde Marion. Ne brini.

Biće sve dobro.

Poslaću ti razglednicu
sa Ajfelovog tornja.

Vidimo se sledeće sezone.
Nemoj sad zaboraviti Alekan cirkus.

Ćao, Arči, vidimo se naredne godine.

- Zbogom.
- Ljubim te!

Poslaću ti paket.

Moe unutra i malo Kamember sira?

Ljubim te!

- Ćao, Čiko.
- Ljubim te!

Ne mogu da kaem ko sam.
Nemam ni bledu ideju ko sam.

Ja sam neko bez porekla,
bez priče, bez domovine...

... i to mi se dopada.

Ovde sam. Slobodna sam.

Mogu zamisliti bilo ta.

Moguće je sve.

Samo podignem oči,
i iznova postajem Svet.

Sada, ba na ovom mestu...

... osećanje sreće koje mogu
uvek da doivljavam.

- ta to radite?
- Sedim.

- Da li ste tuni?
- Ne.

- Da li ste bolesni?
- Da.

- Od čega?
- Oskudica.

Aaa... to je...

Dupli čvor je jedini način
da se ne odvee.

- Oskudica... Moda hrane?
- Ili oskudica pića? Reći ću mami...

Ona nije otila, Kasijele.
To znam.

Naći ću je.

Neto će se dogoditi, neto najznačajnije.
Već noćas.

Ona će me svemu naučiti.

Ima i drugih Sunca
osim ovog na nebu, Kasijele.

U dubini noći, danas počinje proleće.

Izraće mi nova krila
umesto onih starih.

Pomoću njih ću konačno
moći da se divim.

Jednu kafu, molim vas.

Poručniče, kladim se da vi znate
kako da pronađete ljude.

Pa, znam kako da ih traim,
ali ih ne nađem ba uvek.

- Traite nekoga?
- Ne znam, treba da nađem nekoga.

Koga? Dečaka, devojčicu, mukarca,
enu? Mukarca!

Da... Znate li njegovo ime?
Ne? Ili bar gde stanuje?

- Nita ne znam.
- Nita, ha? Onda je to teak slučaj.

- Treba da idem, laku noć.
- A ta sa...? - Obavestiću vas.

Ne vidim te, ali znam
da si tu. Osećam to.

Voleo bih da ti vidim lice jer ima
toliko toga to bih ti rekao!

Ja sam ti prijatelj.

Kompanjero.

Jo jedna pesma i kraj.

Ali neću pričati
o devojci, neću...

Pričaću vam o devojci...

Jednom mora postati ozbiljno!

Bila sam često sama,

ali nikada nisam ivela sama.

Kada sam bila sa nekim,
bilo mi je veoma drago...

Ali je istovremeno izgledalo
da je to i slučajnost.

Ovo su bili moji roditelji,
ali mogli su biti i neki drugi.

Zato je onaj smeđooki moj brat,

a ne onaj zelenooki
iz benda, to sedi za bubnjevima?

Ćerka taksiste mi je bila prijateljica,

ali mogla sam staviti ruku
i oko konjskog vrata!

Bila sam zaljubljena
u jednog čoveka,

ali sam mogla isto tako i da ga ostavim

i da odem sa prvim neznancem sa ulice.

Pogledaj me ili nemoj.

Daj mi ruku ili nemoj.

Ne, ne daj mi ruku.

Ne gledaj mene.

Noćas je mlad mesec.

Nema mirnije noći.

U čitavom gradu neće poteći krv.

Nikada se ni sa kim
nisam poigravala, a ipak...

nikada nisam otvorila oči i pomislila:

"Sad je ozbiljno!"

Najzad postaje ozbiljno!

Postala sam starija.

Jesam li ja bila ta
koja je bila neozbiljna?

Ili je to nae vreme
stalno bilo takvo, neozbiljno?

Usamljena nikad nisam bila.

Ni sama, ni sa nekim.

Ali volela bih
da mogu da budem sama.

Usamljenost znači:
konačno sam ja - ja!

Sada to mogu da kaem,
jer sam večeras konačno usamljena.

Moram okončati sa slučajnostima!

Mladi mesec odluke!

Ne znam da li postoji sudbina,

ali znam da odluka postoji.

Odluči.

Mi smo sada vreme.

Ne samo ovaj grad,

u naoj odluci učestvuje čitav svet!

Sada smo mi vie nego dvoje.

Mi neto otelotvorujemo.

Sedimo na Trgu Naroda...

Ima mnogo sveta čiji je san kao i na.
Svi ele isto to i mi.

Ali Mi određujemo
pravila za sve.

Spremna sam.

Sad si ti na redu.

Ti ima potez u svojoj ruci.

Sad...

... ili nikad!

Potrebna sam ti.

Biću ti potrebna.

Nema veće istorije od nae...
Od istorije mukarca i ene.

Biće to istorija dinova...

Nevidljivih,

prozračnih...

Istorija novih praroditelja!

Gledaj, moje oči.

One oslikavaju neophodnost.

Budućnost svih onih na Trgu.

Noćas sam...

... sanjala nekog nepoznatog...

Mog mua!

Samo sam sa njim
mogla biti usamljena...

Biti otvorena njemu...

Potpuno otvorena za njega...
Potpuna za njega...

Prihvatiti ga čitavog u sebe...

Obuhvatiti ga lavirintom
zajedničke sreće...

Sada znam...

... da si to ti!

Neto se dogodilo.

Jo uvek se događa.

To me obavezuje.

Bilo je potpuno noću,
a sada je potpuno danju.

Sada jo vie!

Ko je bio ko?

Bio sam u njoj,

a ona oko mene.

Ko na svetu moe da tvrdi
da je sa nekim bio ZAJEDNO?

Ja JESAM zajedno.

Nije se začelo dete-smrtnik,
već besmrtna zajednička slika!

Naučio sam one noći da se divim.

Dola je da me povede

i naao sam dom!

Bee nekad...

Bee nekad i tako će zauvek biti.

Slika koju smo stvorili
pratiće me do groba.

U njoj ću provesti svoj ivot!

Tek divljenje prema nama,

divljenje prema mukarcu i eni...

... učini me ljudskim bićem!

Sada...

... znam ...

... ono...

... to...

... ni jedan...

... anđeo

... ne zna.

Navedi mi, Muzo, ene i decu
koja će me traiti;

mene, njihovog pripovedača, pesnika i govornika,

jer potrebniji sam im

vie od bilo čega na svetu.

Ukrcali smo se na barku.

Posvećeno svim bivim anđelima,
ali posebno
Juijiru, Fransoi i Andreju.