Prednosti dvojezičnog mozga - Mija Nakamuli (Mia Nacamulli)

Pogledajte celu lekciju: http://ed.ted.com/lessons/how-speaking-multiple-languages-benefits-the-brain-mia-nacamulli

Očigledno je da poznavanje više od jednog jezika može da olakša određene stvari, kao što je putovanje ili gledanje filmova bez prevoda. Ipak, da li postoje i druge prednosti posedovanja dvojezičnog (višejezičnog) mozga? Mija Nakamuli detaljno predstavlja tri vrste dvojezičnog mozga i pokazuje kako poznavanje više od jednog jezika održava mozak zdravim, složenim i aktivno angažovanim.

Lekciju pripremila: Mija Nakamuli, animacija: TED-Ed.

¿Hablas español? Parlez-vous français?
你会说中文吗？

Ako ste odgovorili „si”, „oui” ili „是的”,
a gledate ovo na engleskom,

verovatno pripadate
dvojezičnoj i multijezičnoj većini sveta.

Pored toga što će vam biti lakše
dok putujete

ili gledate filmove bez prevoda,

poznavanje dva ili više jezika
znači da vaš mozak

može izgledati i funkcionisati drugačije

nego mozgovi
vaših monolingvalnih prijatelja.

Pa, šta u stvari znači znati jezik?

Jezička sposobnost se obično meri

kroz dva aktivna dela -
pričanje i pisanje,

i dva pasivna dela - slušanje i čitanje.

Uravnotežena dvojezična osoba

ima skoro jednake ove sposobnosti
kod oba jezika,

većina dvojezičnih osoba širom sveta
zna i koristi svoje jezike

u različitim merama.

U zavisnosti od njihove situacije
i načina na koji su usvojili svaki jezik,

mogu se podeliti na tri opšta tipa.

Hajde da za primer uzmemo Gabrijelu,

čija se porodica doselila u SAD
iz Perua kada je imala dve godine.

Kao ujednačena dvojezična osoba,

Gabrijela razvija dva lingvistička
koda istovremeno,

sa pojedinačnim grupama koncepata,

učeći i engleski i španski

dok počinje da obrađuje reči
u svojoj okolini.

Njen brat tinejdžer, sa druge strane,
može biti koordinisana dvojezična osoba,

koja radi sa dve grupe koncepata,

učeći engleski u školi

i nastavljajući da priča španski
u kući i sa prijateljima.

Konačno, Gabrijelini roditelji su
verovatno zavisne dvojezične osobe

koje uče drugi jezik

propuštajući ga kroz svoj primarni jezik.

Pošto sve dvojezične osobe mogu postati
napredni govornici nekog jezika

bez obzira na akcenat ili izgovor,

razlika možda neće biti očigledna
za usputnog posmatrača.

Međutim, skorašnji napredak
u tehnologiji moždane vizualizacije

omogućio je neurolingvistima
da bace pogled na način

na koji specifični aspekti učenja jezika
utiču na dvojezični mozak.

Dobro je poznato
da je leva hemisfera mozga dominantnija

i više analitična pri logičkim procesima,

dok je desna hemisfera aktivnija
pri emocionalnim i društvenim procesima,

iako je ovo pitanje stepena,
a ne potpune podvojenosti.

Činjenica da jezik uključuje
oba tipa funkcija

dok se lateralizacija
postepeno razvija sa godinama,

dovela je do hipoteze kritičnog perioda.

Prema ovoj teoriji,

deca lakše uče jezik

jer im plastičnost mozgova u razvoju

dozvoljava da koriste obe hemisfere
pri usvajanju jezika,

dok je kod većine odraslih
jezik lateralizovan u jednoj hemisferi,

obično u levoj.

Ako je ovo tačno,
učenje jezika u detinjstvu

može vam obezbediti
bolje holističko shvatanje

o njegovim društvenim
i emocionalnim kontekstima.

Suprotno tome,
skorašnje istraživanje je pokazalo

da ljudi koji su naučili
strani jezik u odraslom dobu

pokazuju manju emocionalnu pristrasnost
i imaju racionalniji pristup

kada se susreću sa problemima
u stranom jeziku

nego u maternjem jeziku.

Ipak, bez obzira na to
kada ste usvojili dodatni jezik,

sposobnost višejezičnosti daje
vašem mozgu neke izvanredne prednosti.

Neke od njih su čak i vidljive,

kao što je veća gustina sive materije

koja sadrži većinu
vaših moždanih neurona i sinapsi

i povećana aktivnost u nekim područjima

dok upotrebljavate strani jezik.

Povećano vežbanje koje dvojezični mozak
ima tokom svog života

može da pomogne
da se odloži početak bolesti,

kao što su Alchajmerova i demencija,

čak i do pet godina.

Ideja o glavnim kognitivnim
prednostima dvojezičnosti

može delovati intuitivno sada,

ali bi iznenadila ranije stručnjake.

Pre 1960-ih, dvojezičnost se
smatrala hendikepom

koji je usporavao razvoj deteta

primoravajući ih da potroše
previše energije

na pravljenje razlika između jezika,

stanovište umnogome zasnovano
na manjkavim studijama.

I dok novije studije jesu pokazale

da se vreme za reakciju
i greške povećavaju

za neke dvojezične studente
u među-jezičkom testu,

pokazale su i da su napor i pažnja

potrebni za prebacivanje na drugi jezik
pokrenuli i više aktivnosti

i potencijalno osnažili
dorzolateralni prefrontalni korteks.

Ovo je deo mozga koji ima veliku ulogu

u izvršnoj funkciji, rešavanju problema,
prebacivanju sa zadatka na zadatak,

kao i u usredređivanju dok se filtriraju
nevažne informacije.

Dakle, iako vas dvojezičnost
ne čini nužno pametnijima,

ona čini vaš mozak zdravijim,
složenijim i aktivnije angažovanim,

a čak i ako niste imali sreće

da naučite strani jezik kao dete,

nikada nije previše kasno
da učinite sebi uslugu

i napravite lingvistički skok sa „zdravo”

na „Hola”, „Bonjour” ili „您好”,

jer kada se radi o našim mozgovima,
malo vežbe može značiti puno uspeha.