Neustrašivi pogled jednog umetnika na rasno nasilje

Konceptualni umetnik i član TED Fellow programa, Senford Bigers, koristi slikarstvo, skulpturu, video zapise i performanse kako bi podstakao izazovne razgovore o istoriji i traumi crnačke Amerike. Pridružite mu se dok iznosi detalje o dva uverljiva dela i motivaciju u osnovi svoje umetnosti. „Samo kroz promišljeniji dijalog o istoriji i rasi možemo se razvijati kao pojedinci i društvo“, kaže Bigers.

Kao konceptualni umetnik,

stalno tragam za kreativnim načinima
da podstaknem izazovne razgovore.

To činim kroz slikarstvo, skulpture,
video zapise i performans.

Ipak, bez obzira na format,

dva moja omiljena materijala
su istorija i dijalog.

Godine 2007. stvorio sam „Lotosa“,

2,3 metara u prečniku,

270 kg težine staklenog prikaza
lotosovog cveta.

U budizmu, lotos predstavlja
simbol transcedentnosti

i čistoće uma i duha.

Međutim, sagledavanje ovog lotosa izbliza

otkriva da svaka latica predstavlja
poprečni presek broda sa robovima.

Ovaj čuveni dijagram je preuzet
iz britanskog priručnika za robovlasnike

i kasnije su ga koristili abolicionisti
da prikažu strahote ropstva.

U Americi ne volimo da govorimo o ropstvu,

niti ga posmatramo
kao globalnu industriju.

Ipak, pomoću ovog budističkog simbola,

nadam se da učinim univerzalnim
i postignem prevazilaženje

istorije i traume crne Amerike

i podstaknem diskusije
o našoj zajedničkoj prošlosti.

Da bismo stvorili „Lotos“,
izgravirali smo preko 6 000 figura.

Ovo je kasnije dovelo do porudžbine
od strane grada Njujorka

da se napravi verzija
od 7,6 metara u čeliku

kao stalna instalacija
akademije za mladiće Igl,

škole za crnačke i latinoameričke učenike,

dve grupe koje je ova istorija
najviše pogodila.

Iste dve grupe su pod velikim uticajem
jedne skorije pojave,

ali dopustite da napravim digresiju.

Prikupljao sam drvene afričke figure

iz turističkih radnji
i sa buvljih pijaca širom sveta.

Njihova autentičnost i poreklo
su sasvim pod znakom pitanja,

ali ljudi veruju da ih prožima moć,

pa čak i magija.

Tek nedavno sam našao način
kako da ovo iskoristim u svom radu.

(Pucnji pištolja)

Od 2012. godine, svet je bio svedok
ubistava Trejvona Martina,

Majkla Brauna, Erika Garnera,
Sandre Blend, Tamira Rajsa

i bukvalno bezbroj drugih
nenaoružanih građana crne rase

koje je počinila policija,

pri čemu bi se ona često izvukla
bez ikakve kazne.

Radi uvažavanja ovih žrtava

i nekoliko situacija
u kojima sam čak i ja,

profesor cenjenog univerziteta
koji se pridržava zakona,

bio meta maltretiranja policije
pod pretnjom oružjem.

Stvorio sam ovaj opus
jednostavno nazvan „BAM“.

Bilo je važno izbrisati identitet
svake od ovih figura,

učiniti da izgledaju isto
i da bude lakše ne pridavati im značaj.

Da bih to postigao,
umočio sam ih u debeli braon vosak

pre nego što sam ih odneo na strelište

gde sam im izmenio oblik mecima.

Bilo je zabavno

igrati se velikim oružjem
i kamerama za usporeno snimanje.

Ipak, moje poštovanje prema ovim figurama
sprečavalo me je da zaista povučem okidač,

jer sam se nekako osećao
kao da bih pucao na samog sebe.

Na kraju je moj kamerman Raul pucao.

Zatim sam uzeo ostatke ovih figura,

napravio kalupe i izlio ih najpre u vosku,

a na kraju u bronzi,
kao na prikazu koju ovde vidite,

koji nosi tragove svog nasilnog stvaranja

poput bojnih rana ili ožiljaka.

Kada sam nedavno pokazao
ovaj rad u Majamiju,

jedna žena mi je rekla da je osetila
svaki pucanj na svojoj duši.

Takođe je osetila da ovakva umetnička dela

odaju počast žrtvama tih ubijanja,

kao i drugim žrtvama rasnog nasilja
kroz čitavu istoriju SAD-a.

Međutim, „Lotos“ i „BAM“
predstavljaju više od istorije SAD-a.

Kada sam ih prikazivao
prošle godine u Berlinu,

student filozofije me je upitao
šta je podstaklo na ta nedavna ubistva.

Pokazao sam mu fotografiju
razglednice sa linčovanjem

iz ranih 1900-ih godina

i podsetio ga da se ta ubijanja
odvijaju već preko 500 godina.

Ipak, samo kroz pitanja poput njegovog

i promišljeniji dijalog o istoriji i rasi

možemo se razviti kao pojedinci i društvo.

Nadam se da će moj umetnički rad
stvoriti siguran prostor

za tu vrstu iskrene razmene

i priliku da se ljudi međusobno aktiviraju

u pravom i neophodnom razgovoru.

Hvala.

(Aplauz)