Misterije kolokvijalnog jezika: žad - Džesika Orek i Rejčel Til ( Jessica Oreck and Rachael Teel)

Pogledajte celu lekciju: http://ed.ted.com/lessons/mysteries-of-veracular-jade-jessica-oreck-and-rachael-teel

Iako je sada poznat po svojoj lepoti i zelenoj boji, za kamen žad se prethodno mislilo da ima magična svojstva, poput lečenja bubrega. Džesika Orek i Rejčel Til objašnjavaju put reči od Španije u 15. veku do danas, kao i zašto reč "jaded" nema veze sa svojim korenom.

Lekcija: Džesika Orek i Rejčel Til; animacija: Džesika Orek.

Misterije kolokvijalnog jezika:

žad,

tvrd, obično zeleni kamen.

Do relativno skoro,

za drago kamenje se verovalo

da imaju magična svojstva lečenja,

i ništa nije bilo bolje

za lečenje bolesti bubrega od žada.

U 16. veku,

Španci su se vratili iz Novog sveta

sa mineralom u svom prtljagu

i nazvali su ga "piedra de la ijada",

iliti kamen žlezde.

Brzo je postao popularan u Evropi,

i kao lek za unutrašnje bolove

i kao dekorativni ukras

i Francuzi su ga nazvali žad,

što je reč koju su Englezi pozajmili

i koristi se do današnjeg dana.

U 19. veku,

francuski mineralozi su otkrili

da se žad koristi da se opišu

dva različita minerala:

žadeit, koji je ime dobio od žada,

i češći nefrit,

koji koren vuče iz grčke reči "nefros",

što znači bubreg.

Pored opisivanja ova dva minerala,

žad takođe ima i engleski homonim.

Sa korenjem koje seže dalje
od popularnosti

ceremonijalog dragog kamena,

žadom se opisivala

ili žena na lošem glasu

ili oronuo konj.

Odatle reč "jaded" koja znači istrošen,

ili bez entuzijazma,

nema nikakve veze sa dragim kamenom,

već potiče od arhaične definicije

vezane za konja.