Kako psi "vide" svojim nosevima? - Aleksandra Horovic

Pogledajte celu lekciju na: http://ed.ted.com/lesson/how-do-dogs-see-with-their-noses-alexandra-horowitz

Možda ste čuli za izraz da psi "gledaju svojim nosevima". Ali fenomenalna nazalna arhitektura ovih bića zapravo otkriva čitav svet izvan onoga što možemo da vidimo. Aleksandra Horovic ilustruje kako pseći nos može da namiriše prošlost, budućnost i čak stvari koje ne mogu uopšte da se vide.

Lekcija: Aleksandra Horovic, animacija: Provincia Studio

"Zdravo Bobe."

"Dobro jutro Keli. Lale sjajno izgledaju."

Da li ste se ikada zapitali
kako vaš pas doživljava svet?

Evo šta on vidi.

Ništa naročito zanimljivo.

Ali, mirisi koje može da oseti
su totalno drugačija priča.

To dolazi od fantastično razvijenog nosa.

Čim vaš pas uhvati prvi dašak vazduha,

pomoću sunđeraste,
vlažne spoljašnjosti nosa,

on hvata svaki miris koji vetar nosi.

Sposobnost da odvojeno namiriše
svakom nozdrvom,

njušeći stereo tehnikom,

omogućava mu da odredi pravac
izvora mirisa,

tako da u prvim trenucima njušenja

pas postaje svestan ne samo
onoga šta se tamo nalazi,

već i gde se to nalazi.

Kako vazduh uđe u nos,

mali nabor tkiva ga deli na dva dela

jedan za disanje,
a drugi samo za mirisanje.

Druga struja vazduha ulazi u regiju

ispunjenu visoko specijalizovanim
receptorskim ćelijama,

nekoliko stotina miliona njih,
u poređenju sa naših pet miliona.

Za razliku od našeg trapavog načina
udisanja i izdisanja kroz isti prolaz,

psi izdišu kroz otvore
sa strane svojih noseva,

stvarajući vazdušne vihore koji
omogućavaju udisanje novih molekula mirisa

i povećanje njihove koncentracije
putem višestrukih udisaja.

Ali sva ta impresivna nazalna
konstrukcija ne bi bila od koristi

bez nečega što obrađuje tu gomilu
informacija koje nos skuplja.

Pokazuje se da olfaktorni sistem
zadužen za obradu mirisa

zauzima mnogo veći deo mozga pasa,
nego mozga ljudi.

Sve ovo omogućava psima da raspoznaju

i zapamte zapanjujuću raznovrsnost
posebnih mirisa

i do 100 miliona puta slabijih nego što
naši nosevi mogu da prepoznaju.

Ako možete da osetite
štrcaj parfema u maloj sobi,

pas bi trebalo da ga bez problema oseti
u zatvorenom stadionu

i čak da prepozna njegove sastojke.

Sve na ulici, svaki prolaznik ili auto,

bilo šta iz komšijskog smeća,

svaka vrsta drveta,

i sve ptice i insekti u njemu

imaju poseban profil mirisa, koji govori
vašem psu šta je to, gde se nalazi

i u kom se pravcu kreće.

Pored toga što je mnogo snažnije od našeg,

pseće čulo mirisa može da oseti stvari
koje ni ne mogu da se vide.

Čitav posebni olfaktorni sistem,

pod nazivom vomeronazalni organ,
iznad nepca,

detektuje hormone koje sve životinje
i ljudi prirodno oslobađaju.

To omogućava psima da prepoznaju
potencijalne partnere

ili razlikuju bezopasnu
od opasne životinje.

Upozorava ih na naša različita
emocionalna stanja

i može čak da im kaže kada je neko
u drugom stanju ili bolestan.

Pošto je čulo mirisa
primarnije od drugih čula,

jer zaobilazi talamus da bi se direktno
povezalo sa strukturama u mozgu

uključujući emocije i instinkt,

mogli bismo reći da je pseća percepcija
neposrednija i instinktivnija od naše.

Ali najneverovatnija stvar
u vezi nosa vašeg psa

je ta da može da putuje kroz vreme.

Prošlost se pojavljuje
u tragovima prolaznika

i u toploti skoro parkiranog automobila,

gde se nalaze ostaci onoga
gde ste pre toga bili i šta ste radili.

Orijentiri poput nadzemnih
hidranata ili drveća

su aromatični podsetnici koji nose
poruke o tome ko je tu prošao,

šta je jeo malopre

i kako se oseća.

A budućnost je u lahoru,

koji ih upozorava da nešto ili neko
prilazi, pre nego što ga vidimo.

Tamo gde mi vidimo i čujemo
nešto u trenutku,

pas namiriše čitavu priču
od početka do kraja.

U nekim od najboljih slučajeva
saradnje pasa sa ljudima,

psi nam pomažu deleći
i reagujući na te priče.

Oni mogu nežnošću da odgovore
ljudima koji pate,

ili agresijom na pretnje

jer se stres i bes manifestuju
kao oblak hormona

prepoznatljiv psećem nosu.

Adekvatnim treningom,

mogu čak da nas upozore
na nevidljive pretnje

u rasponu od bombe do raka.

Izgleda da je najbolji čovekov prijatelj

ne onaj koji proživljava
iste stvari kao mi,

već onaj čiji neverovatan nos otkriva
čitav drugi svet van naših očiju.