Platonove najbolje (i najgore) ideje - Vajzkrek (Wisecrack)

Pogledajte celu lekciju: http://ed.ted.com/lessons/plato-s-best-and-worst-ideas-wisecrack

Pogledajte Jutjub kanal Vajzkraka ovde: https://goo.gl/A5vb5K

Malo je pojedinaca koji su poput Platona uticali na svet i mnoge današnje mislioce. Stvorio je prvi zapadni univerzitet i bio je učitelj najvećim umovima antičke Grčke, uključujući i Aristotela. No čak ni on nije bio savršen. Pored njegovih sjajnih ideja, Platon je imao neke koje nisu baš preživele probu vremena. Vajzkrek nam pruža kratak sažetak nekoliko Platonovih najboljih i najgorih ideja.

Lekcija: Vajzkrek; animacija: Aaron, Tom and Mathias Studios.

Malo je pojedinaca koji su poput Platona
uticali na svet i mnoge današnje mislioce.

Jedan filozof iz XX veka
je otišao toliko daleko

da je opisao čitavu zapadnu filozofiju
kao niz fusnota Platonu.

Stvorio je prvi zapadni univerzitet

i bio je učitelj
najvećim umovima antičke Grčke,

uključujući Aristotela.

No čak i jedan od osnivača filozofije
nije bio savršen.

Pored njegovih sjajnih ideja,

Platon je imao nekoliko
koje nisu preživele probu vremena.

Pa, evo kratkog sažetka nekoliko
njegovih najboljih i najgorih ideja.

Platon je tvrdio da pored
našeg nesavršenog sveta

postoji savršen, neizmenjiv svet ideja.

Ideje su idealne verzije stvari
i koncepata koje vidimo oko nas.

Služe kao neki vid uputstava za naš svet.

Oko sveta ideja lebdi drvo ideala,

i idelani Jutjub kanal,

pa čak i idealna pravda

ili idealna ljubav.

Naša sopstvena stvarnost se sastoji
od nesavršenih kopija idealnih ideja.

Platon je tvrdio da filozofi
treba da teže kontemplaciji

i razumevanju tih savršenih ideja

kako bi se bolje snalazili
u našoj obmanjujućoj stvarnosti.

Iako može zvučati glupo,

raskorak između sveta pojavnosti

i veće istine iza njega

je jedan od najiscrpnijih
filozofskih problema.

Bio je predmet hiljada stranica
koje su napisali teolozi,

filozofi,

i slični scenaristi.

Pokreće pitanje da li bi trebalo da
verujemo našim čulima u stizanju do istine

ili našem sopstvenom razumu?

Za Platona, odgovor je razum.

On sam nam pruža bar potencijal
da sagledamo ideje.

No razum nije uvek
ni Platonu bio jača strana.

Kada je tražio mesto ljudima
u svetu životinja,

smestio nas je s pticama.

"Dvonošci bez perja"
je bilo njegovo zvanično imenovanje.

Diogen Cinik, iznerviran ovom definicijom,

uleteo je na Platonov čas
sa očerupanom kokoškom,

objavljujući:
"Pogledajte. Platonov čovek."

No vratimo se nekim dobrim idejama.

Platon je jedan od prvih zabeleženih
političkih teoretičara,

i sa Aristotelom se doživljava
jednim od osnivača političkih nauka.

Rezonovao je da se biti vladar
ne razlikuje od bilo kog drugog zanata,

bilo grnčara ili doktora,

te da su samo oni koji su savaladali
taj zanat sposobni da vode.

Vladanje je bio zanat posmatranja ideja.

U svojoj Republici, Platon je zamislio
utopiju u kojoj je pravda krajnji cilj.

Platonov idealni grad teži harmoničnoj
ravnoteži između pojedinačnih delova

i trebalo bi da ga vodi kralj filozof.

Milenijumima ispred svog vremena,

Platon je rezonovao i da su žene jednako
u stanju da vladaju ovim uzornim gradom.

Nažalost, Platon je bio nedosledan
kad su žene u pitanju,

drugde ih je poredio s decom.

Takođe je verovao
da je ženska utroba divlja životinja,

koja može da luta po njenom telu
i uzrokuje bolesti.

Ova loša ideja, koju su prigrlili
drugi Platonovi savremenici,

nažalost je uticala hiljadama godina
na evropsku medicinu.

Još je smatrao da bi društvo
trebalo da bude podeljeno u tri grupe:

proizvođače,

vojsku

i vladare,

i da bi velika plemenita laž trebalo
da ubedi sve da prate ovu strukturu.

Predložio je da plemenita laž

bude to da smo svi rođeni sa zlatom,
srebrom ili mešavinom mesinga i gvožđa

u našim dušama,

a to određuje naše uloge u životu.

Neki mislioci su išli dotle
da pripišu ideji plemenite laži

prototip za propagandu XX veka,

a kralja filozofa kao inspiraciju
za diktatore koji je koriste.

Da li nekoliko loših ideja

treba da podrije Platonov status kao
jednog od najvećih filozofa u istoriji?

Ne!

Platon je pružio polazište
vođama i misliocima nakon njega.

Vekovima

imali smo priliku da testiramo te ideje,
u teoriji i iskustvu,

i prihvatili smo neke,
dok smo druge odbacili.

Nastavljamo da prerađujemo,
ispravljamo i redigujemo njegove ideje

koje su postale temelj savremenog sveta.