Šta je nevidljivo? Više nego što mislite: Džon Lojd (John Lloyd)

Pogledajte celu lekciju na ed.ted.com http://ed.ted.com/lessons/what-s-invisible-more-than-you-think-john-lloyd
Gravitacija. Zvezde preko dana. Misli. Ljudski genom. Vreme. Atomi. Toliko toga što je na svetu važno, ne možemo da vidimo. Izuzetna animacija klasičnog TEDTalk govora Džona Lojda iz 2009. koja će vas navesti da se zapitate šta stvarno znate.
Lekcija: Džon Lojd, animacija: Cognitive Media.

(Muzika)

[Ted i Ed karneval - otvoren svaki dan, ceo dan;
Ju Čub Komon - ulaz sa Gugl autoputa]

[Inventar nevidljivih stvari Džona Lojda]

[Adaptirano iz TEDTalk govora
Džona Lojda 2009.]

Naš sledeći govornik je proveo celu karijeru
evocirajući osećaj radoznalosti.

Molim vas pozdravite
Džona Lojda. (Aplauz)

Pitanje je: šta je nevidljivo?

Mnogo više nego što mislite.

Sve, rekao bih
– sve što je važno –

Osim svake stvari i svake materije.

Materiju možemo da vidimo,

ali ne možemo videti šta je u pitanju.

Možemo da vidimo zvezde i planete,
ali ne vidimo šta ih razdvaja

ili šta ih privlači.

Kod materije, kao i kod ljudi,
vidimo samo površinu stvari,

ne vidimo mehanizam,
ono što pokreće ljude,

bar ne sa lakoćom,

i što detaljnije gledamo,

to neka stvar više nestaje.

Zapravo, ako detaljno pogledate stvari
i osnovnu podstrukturu materije,

tamo ne postoji ništa. Elektroni nestaju
u nekoj gužvi i postoji samo energija.

Zanimljivo u vezi sa nevidljivošću
je da ono što ne vidimo

mi ni ne razumemo.

Gravitaciju ne vidimo
i ne razumemo je.

Od četiri osnovne sile,
nju najmanje razumemo,

najslabija je, niko stvarno ne zna
šta je ili zašto postoji.

Samo da pomenem, Ser Isak Njutn,
najveći naučnik svih vremena

je mislio da je Isus došao na Zemlju
da bi upravljao polugama gravitacije.

To je on mislio da Isus radi.

Pametan momak, ali ovde je
možda pogrešio, ne znam. (Smeh)

Svest. Vidim vaša lica;
nemam pojma o čemu razmišljate.

Zar to nije fantastično? Zar nije
neverovatno, da ne možemo da čitamo misli,

kad možemo da se dodirnemo, okusimo,
ali ne i da čitamo misli?

Mislim da je to zaista zapanjujuće.

U sufizmu, velikoj religiji Srednjeg istoka,
za koju se tvrdi da je koren svih religija,

svi učitelji imaju moć
telepatije, navodno,

ali najveća telepatska vežba im je
slanje signala svima ostalima da ona ne postoji.

Zato mi mislimo da ne postoji;
sufi učitelji su nas ubedili.

Po pitanju svesti
i veštačke inteligencije,

veštačka inteligencija nije,
kao i nauka o svesti,

daleko dogurala, nemamo pojma
kako svest funkcioniše.

Ne samo da veštačka inteligencija
nije stvorena,

još nije stvorena ni veštačka glupost.

Zakoni fizike: nevidljivo, večno,
sveprisutno, svemoguće.

Je l' vas podseća na nekoga?

Zanimljivo. Pogađate, nisam
materijalista, ja sam nematerijalista.

Postoji korisna nova reč – ignostik.
OK? To sam ja, [bog?]

Odbijam da me zanima pitanje
da li bog postoji,

dok neko propisno
ne definiše pojmove.

Još jedna stvar koju ne vidimo
je ljudski genom.

Ovo je sve zanimljivije,
jer pre 20 godina,

kada su počeli da petljaju sa genomom,
mislili su da verovatno sadrži

oko 100 hiljada gena.
Od tada,

sve ih je manje. Sada mislimo
da u ljudskom genomu ima

nešto više od 20.000 gena.

Ovo je zanimljivo, jer pazite ovo –

zna se da pirinač ima 38.000 gena.

Krompir ima 48 hromozoma,
dva više od ljudi

i isto koliko i gorila.
(Smeh)

Ove stvari ne možete videti,
ali su veoma čudne.

Zvezde preko dana,
mislim da je to začuđujuće.

Univerzum nestaje. Što više svetla
ima, manje možete da vidite.

Vreme. Niko ne vidi vreme.

Ne znam da li znate, postoji
veliki pokret u modernoj fizici

da se zaključi da vreme ne postoji,
jer je previše nezgodno za brojke.

Mnogo je lakše ako ne postoji.

Ne možete da vidite budućnost,
očigledno,

kao ni prošlost,
osim u sećanju.

Zanimljiva stvar u vezi sa
prošlošću koju ne vidite –

sin me je upitao: "Tata, je l' se sećaš
kakav sam ja bio sa dve godine?"

Rekao sam da. Pitao je:
"Zašto se ja ne sećam?"

Zar to nije neobično? Ne sećate se
šta se desilo pre druge ili treće godine.

To je sjajno za psihoanalitičare,
inače bi ostali bez posla.

Jer tu se dešavaju stvari
(Smeh)

koje vas čine onim što jeste.

Ne vidi se ni mreža na kojoj visimo.

To je fascinantno. Verovatno znate
da se ćelije stalno obnavljaju.

Koža se peruta, dlake rastu,
nokti, takve stvari –

ali svaka ćelija u vašem telu
se u nekom trenutku zameni.

Ćelije ukusa, na svakih
desetak dana.

Za jetru i unutrašnje organe
je potrebno malo duže.

Kičmi treba nekoliko godina.

Ali posle 7 godina,
u vašem telu ne ostaje

nijedna ćelija koja je bila tu
pre tih 7 godina.

Pitanje je: ko smo onda mi?
Šta smo? Na čemu visimo?

Da li smo to mi?

Atome ne vidimo. Niko nikad neće.
Manji su od talasne dužine svetla.

Ni gas ne vidimo. Zanimljivo,
neko je skoro pomenuo 1600.

Gas je 1600. pronašao holandski
hemičar Van Helmont.

Od poznatih ljudi koji su izmislili reči,
kaže se da je ova najuspešnija.

Prilično je dobra. Izmislio je i reč
blas – zvezdana radijacija.

To se na žalost nije zadržalo.
(Smeh)

Ali, bravo za njega.
Svetlost ne možete da vidite.

Kad je mračno, u vakuumu, ako vam
neko sija pravo u oči, nećete videti.

Tehnički, neki fizičari se ne bi složili.
Čudno je da ne vidite snop svetla,

vidite samo ono na šta pada.

Ne vidite elektricitet. Ne dajte
da vam iko kaže da razume elektricitet.

Niko ne zna šta je to. (Smeh) Mislite
da se elektroni u žici kreću brzo,

kroz žicu, brzinom svetlosti,
kad upalite svetlo, zar ne?

Nije istina. Elektroni se kreću
otprilike brzinom meda koji teče.

Galaksije, misli se da ih ima
stotinu milijardi u univerzumu.

Koliko vidimo? Golim okom,
pet, od sto milijardi.

Jedna se vidi jako teško,
osim ako imate dobar vid.

Radio talasi. Kad ih je otkrio,
1887., Hajrih Herc

ih je nazvao radio talasima
jer su emitovali talase.

Neko ga je pitao koja je svrha
talasa koje je pronašao.

Rekao je da nema pojma,
ali neko će valjda nekad naći svrhu.

Najveća nevidiljiva stvar
je ono što ne znamo.

Neverovatno je
kako malo znamo.

Tomas Edison je jednom rekao
da ne znamo 1% milionitog dela bilo čega.

I zaključio sam –

jer pitate i: šta još ne vidimo?

Većina ne vidi poentu.
Šta je poenta?

Poenta je da postoje samo
dva vredna pitanja.

Zašto smo ovde i šta bi trebalo
da uradimo dok smo tu?

Da vam pomognem, ostavljam vam
dve stvari, od dva velika filozofa,

možda dva najveća mislioca
dvadesetog veka.

Jedan je matematičar i inženjer,
drugi je pesnik.

Prvi je Ludvig Vitgenštajn,
koji je rekao:

"Ne znam zašto smo ovde, ali sam siguran
da nije da bismo uživali."

Bio je veseo prokletnik, zar ne?
(Smeh)

Drugi, za kraj, V.H. Oden,
jedan od meni omiljenih pesnika,

rekao je: "Mi smo tu da pomažemo drugima.
Zašto su oni tu, nemam pojma."

[Uzmite svoju fotografiju za uspomenu ovde!
Nastavite putovanje u nepoznato!]