Гравитација и људско тело - Џеј Баки (Jay Buckey)

Погледајте целу лекцију на: http://ed.ted.com/lessons/gravity-and-the-human-body-jay-buckey

Наше тело нужно функционише уз присуство гравитације; начин на који се крв креће, осећај за равнотежу и раст костију су настали услед живота у свету у ком је гравитација неизбежна реалност. Уз подршку експеримената неуронаучника Дејвида Хјубела и Торстена Визела, астронаут Џеј Баки представља мисаони експеримент - како би наша тела функционисала без силе гравитације?

Лекцију припремио: Џеј Баки, анимација: TED-Ed.

Нека од питања која су важна

ако желите да имате људе у свемиру

на дуже временске периоде.

Једно питање је да људи губе

коштану и мишићну масу.

Знамо ово.

Ако морате да ставите гипс на ногу,

а затим га скинете након неколико недеља,

видећете да се величина мишића смањила.

Ако бисте измерили снагу костију,

видели бисте да се и она мало смањила.

Тако, веома је интересантно
што наше тело има ту способност

да се прилагоди терету
који се на њега стави,

па кости и мишићи нису статични;

стално се мењају.

Иако мислимо да је кост чврста ствар

која се не мења пуно,

и она се мења.

Испоставило се да у бестежинском стању

губите коштану масу.

Такође, то узрокује да мишићи

који раде насупрот сили гравитације,

а који се зову постурални мишићи,

почињу да се смањују и губе на снази.

Постоје и друге ствари
у кардиоваскуларном систему -

срцу и крвним судовима.

Ако размислите о томе,

ако стојите у пољу гравитације,

то значи да радите насупрот тој сили

да би крв наставила
да се пумпа до ваше главе.

Тако, ако се крв
не би пумпала до ваше главе,

пали бисте у несвест
сваки пут када устанете

јер када лежите

не морате да се опирете сили гравитације,

али када устанете,

морате да радите насупрот гравитацији
да би крв наставила да протиче до главе.

Ваше срце и крвни судови

имају заиста лепо разрађен систем

који омогућава да се ово деси сваки пут.

Али, тај систем се такође мења
у бестежинском стању.

Затим, друго подручје које се мења

је систем везан за равнотежу.

Поново, одржавање ваше равнотеже

је нешто што радите
супротно сили гравитације, зар не?

Да нема гравитације,

не бисте морали да бринете о падању.

Међутим, очигледно, морате
да бринете о падању,

а ми имамо веома развијен
осећај за равнотежу

који нас држи усправно

и спречава да паднемо.

Када видите шта скејтери раде,

схватите колико је изузетан овај систем.

Међутим, када сте у бестежинском стању,

ваш систем равнотеже се мења.

Заправо то и не приметите
док сте у бестежинском стању,

али када се вратите,

примећујете да вам се равнотежа променила

и да се помало мучите

да одржите равнотежу.

То показује да, док сте у свемиру,

ваш мозак покушава да вам омогући

да функционишете у бестежинском стању.

Тако вас поново прилагођава
да будете без тежине,

што не примећујете док се не вратите

и откријете да сте се вратили на Земљу

са системом за равнотежу
који се прилагодио свемиру.

Знате, свеукупни живот
се развио овде, на Земљи

уз присутност гравитације,

те је живот еволуирао
под утицајем гравитације,

па затим одрастамо уз гравитацију,

те учимо да ходамо,

хватамо лопту

и клизамо се на леду

или штагод

уз гравитацију.

А шта би било да одрастате
без гравитације?

Шта је са системима
који зависе од гравитације,

као што су ваши мишићи,

или систем за равнотежу,

или срце и крвни судови?

Да ли би се они нормално развили

или би били другачији у неком погледу?

Разлог због којег бисте помислити

да би се развили другачијом путањом

проистиче из експеримента

који су пре неког времена спровела
два неуронаучника

под именом Хјубел и Визел.

Они су имали једно маче

и ставили су му завој преко ока.

Затим је маче порасло у мачку,

а они су уклонили завој.

Тако је питање

да ли мачка може да види преко тог ока.

Том оку ништа не фали, зар не?

Али, једноставно ништа није видело,

светло није улазило у њега.

Одговор је да мачка не види преко тог ока

јер се десило да је мозак

ишао другачијом путањом када се развијао,

а везе које би се обично развиле
са тим оком се нису развиле.

Ту нема повратка;

то је трајна промена.

Дакле, мозак те мачке се потпуно разликује

од мозга мачке која је одрасла
користећи то око.

Та мачка је одрасла
са другачијим мозгом, у суштини.

Онда се запитате:
„Па, шта је са гравитацијом?“

Шта ако немате силе

које гравитација ствара?

Да ли ће се ваш орган за равнотежу развити

на исти начин

или ће бити другачији?

Ако би неко одрастао у свемиру,

да ли би се могао вратити на Земљу
и функционисати

или би био другачија особа?