Svako umetničko delo koje ste ikad želeli da vidite - izbliza i lako za pretragu

Kako izgleda kulturološki Veliki prasak? Za Amita Suda, direktora Guglovog instituta za kulturu i Umetničkog projekta, to je internet platforma gde bilo ko može da istražuje najznačajnije svetske umetničke kolekcije i artefakte, s jasnim i živopisnim detaljima. Pridružite se Sudu i umetniku, Guglovom stipendisti, Sirilu Dijagneu u razoružavajućoj demostraciji eksperimenata iz Instituta za kulturu i zavirite u uzbudljivu budućnost u kojoj su umetnost i kultura lako dostupni.

Svet je pun neverovatnih predmeta

i bogatog kulturnog nasleđa.

A kad imamo pristup tome,

impresionirani smo, zaljubljujemo se.

Ali većinu vremena,

svetska populacija živi
bez pravog pristupa umetnosti i kulturi.

Kakve bi mogle da budu veze
kad počnemo da istražujemo naše nasleđe,

prelepe lokacije i umetnost ovog sveta?

Pre nego što počnemo ovu prezentaciju,

samo želim da se osvrnem
na nekoliko tačaka održavanja.

Pre svega, nisam stručnjak
za umetnost ili kulturu.

Slučajno sam dopao ovde,
ali veoma mi se sviđa.

Zatim, sve što ću da vam pokažem

pripada sjajnim muzejima,
arhivima i fondacijama

s kojima smo partneri.

Ništa od ovoga ne pripada Guglu.

I konačno, ono što vidite iza mene

je trenutno dostupno
na vašim mobilnim telefonima,

na vašim laptopovima.

Ovo je naša trenutna platforma,
gde možete da istražujete

na hiljade muzeja i objekata
koji su vam nadomak prstiju,

do detalja u visokoj rezoluciji.

Raznovrsnost sadržaja je zapanjujuća.

Kad bismo imali samo evropske slike,

samo modernu umetnost,

mislim da bi bilo malčice dosadno.

Na primer, ovog meseca,
pokrenuli smo kanal "Crna istorija"

sa 82 izložbe s kustosom,

koje govore o umetnosti i kulturi
u toj zajednici.

Takođe imamo
neke sjajne objekte iz Japana,

koncentrisane oko umešnosti
nazvane "Proizvedeno u Japanu".

I jedna od mojih omiljenih izložbi,

koja je zapravo ideja mog govora,

je: nisam očekivao da ću postati ljubitelj
japanskih lutki.

Ali jesam, zahvaljujući ovoj izložbi,

koja me je zaista podučila
o umešnosti izrade

koja je u srcu japanske lutke.

Verujte mi, veoma je uzbudljivo.

Verujte mi na reč.

Pa, preletećemo preko toga.

Nešto što brzo mogu
da vam pokažem na ovoj platformi,

što trenutno možete da podelite
s vašom decom i prijateljima

je da takođe možete virtuelno
da putujete na sve ove sjajne ustanove.

Jedna od naših skorašnjih ideja
s muzejom Gugenhajm u Njujorku

gde možete da iskusite kakav bi bio osećaj

da ste zapravo tamo.

Možete da pođete do prizemlja

i očito, većina vas, pretpostavljam,
bila je tamo.

I uverili biste se
da je to remek-delo arhitekture.

Ali zamislite šta ova dostupnost
znači za dete iz Bombaja

koje studira arhitekturu,

koje još uvek nije bilo u prilici
da poseti Gugenhajm.

Očito možete da posmatrate objekte
iz muzeja Gugenhajm,

očito mogu da vas fasciniraju
i tako dalje.

Ovde imate mnogo informacija.

Ali ovo nije svrha mog današnjeg govora.

Ovo trenutno postoji.

Trenutno imamo građu
za veoma uzbudljivu budućnost,

kad se radi o umetnosti i kulturi

i dostupnosti umetnosti i kulture.

Te mi se na sceni pridružio
moj dobar prijatelj i gostujući umetnik

u našim kancelarijama u Parizu,
Siril Dijan,

koji je profesor interaktivnog dizajna

na univerzitetu ECAL
u Lozani u Švajcarskoj.

Siril i naša ekipa inženjera

pokušavaju da nađu ove veze
i da vizualizuju neke od njih.

Pa ću ih brzo preleteti.

Ovi objekti koje vidite iza mene -
eh, samo da objasnim:

uvek je bolje videti prave objekte.

Da ljudi ne pomisle da pokušavam
da repliciram prave objekte.

Dakle, idemo dalje.

Objekat koji vidite iza mene
je Venera iz Berekat Rama.

To je jedan od najstarijih
objekata na svetu,

pronađen je na visoravni Golan
pre oko 233.000 godina

i trenutno se nalazi
u Izraelskom muzeju u Jerusalimu.

To je i jedan od najstarijih
objekata na našoj platformi.

Dakle, zumirajmo.

Počinjemo ovim objektom.

Šta kad bismo odzumirali

i zapravo pokušali da doživimo
naš sopstveni kulturološki veliki prasak?

Kako bi to moglo da izgleda?

S ovim se svakodnevno bavimo
na Institutu za kuturu -

preko šest miliona artefakta kulture koje
su institucije odabrale i poklonile nama

kako bismo zapravo napravili ove veze.

Možete da putujete kroz vreme,

možete da bolje razumete
naše društvo preko njih.

Možete da to posmatrate
iz ugla naše planete

i da pokušate da vidite
kako bi izgledalo bez granica,

kad bismo samo organizovali
umetnosti i kulturu.

Možemo je i vremenski struktuirati,

što je očito, za štrebera za podatke
u meni, veoma fascinantno.

Možete da provedete sate
posmatrajući svaku deceniju

i doprinos u toj deceniji i tih godina

u umetnosti i kulturama.

Voleli bismo da provedemo sate
pokazujući vam baš svaku deceniju,

ali trenutno nemamo toliko vremena.

Pa, možete da uzmete telefon
i zapravo to sami uradite.

(Aplauz)

Ako nemate ništa protiv,
zadržite aplauz za kasnije,

ne želim da mi istekne vreme

jer želim da vam pokažem
mnogo sjajnih stvari.

Dakle, veoma brzo:

možete da se krećete odavde
do još jedne veoma zanimljive ideje.

Mimo lepe slike,

mimo fine vizualizacije,

šta je svrha, kako je ovo korisno?

Sledeća ideja potiče
iz diskusije s kustosima

koji rade u muzejima,

u koje sam se, usput, zaljubio

jer posvećuju čitav svoj život
kako bi ispričali ove priče.

Jedan od kustosa mi je rekao:
"Amite, kako bi izgledalo

kad bi mogao da stvoriš
virtuelnu tabelu za kustose

gde bi svih šest miliona objekata

bilo izloženo tako da mi možemo
da tražimo veze među njima?"

Možete da provedete mnogo vremena,
verujte mi, posmatrajući različite objekte

i razumevajući odakle potiču.

To je ludo iskustvo nalik Matriksu.

(Smeh)

Idemo dalje,

uzmimo svetski poznatog
Vinsenta van Goga,

koji je veoma dobro predstavljen
na ovoj platformi.

Zahvaljujući raznovrsnosti
institucija ovde,

imamo preko 211 izuzetnih umetničkih dela
u visokoj rezoluciji od ovog umetnika,

sad su organizovani u jedan lep prizor.

I kako se sve ovo razlaže,
i Siril ide dublje,

možete da vidite autoportrete,

mrtvu prirodu.

Ali samo sam želeo da istaknem
jedan veoma kratak primer,

veoma je podesan:

"Spavaća soba".

Ovo je umetničko delo
koga postoje tri kopije -

jedna je u muzeju Van Gog u Amsterdamu,

druga je u Orseju u Parizu,

a treća je u
Čikaškom umetničkom institutu,

koji je zapravo trenutno
domaćin fizičkog okupljanja

sva tri umetnička dela,

verujem, tek drugi put u istoriji.

Ali su ujedinjeni digitalno i virtuelno
tako da ih svako može videti

na različite načine

i neće vas gurati u gomili u redu.

Pa, hajde da vas povedem i da putujemo
kroz "Spavaću sobu" veoma brzo,

kako biste razumeli šta radimo
sa svakim objektom.

Želimo da prizor govori koliko god može

na digitalnoj platformi.

A sve što vam je potrebno
je internet veza i kompjuter.

(Aplauz)

I, Sirile, ako možeš pođi dublje, brzo.

Žao mi je, ovo ide uživo,

pa morate da date Sirilu malo -

a ovo je dostupno za svaki objekat:

modernu umetnost, savremenu umetnost,
renesansu - šta god,

čak i za skulpture.

Ponekad ne znate šta će da vas privuče

kod nekog umetničkog dela ili muzeja
ili kulturološkog otkrića.

Pa je za mene lično
to bio popriličan izazov

jer kad sam odlučio da mi ovo bude
stalni posao u Guglu,

moja majka mi nije pružila
naročitu podršku.

Volim moju majku,

ali smatrala je da traćim svoj život
na ove muzejske stvari.

A za nju su muzeji ono čime se bavite
kad ste na odmoru

i prosto to štiklirate i gotovo, zar ne?

I trebale su mi oko četiri i po godine

da ubedim moju ljupku majku Indijku

da je ovo zapravo vredno truda.

A to sam postigao,
shvativši jednog dana da voli zlato.

Te sam počeo da joj pokazujem
sve objekte koji imaju zlato u sebi.

A prvo što me je majka pitala:

"Kako možemo da ih kupimo?"

(Smeh)

I, očigledno, moja plata
nije toliko velika,

pa sam bio u fazonu: "Zapravo
je to nemoguće, majko.

Ali možeš virtuelno da ih istražuješ."

Pa me sad majka - svaki put
kad me vidi pita:

"Ima li još zlata, još srebra
u tvom projektu? Možeš li da mi pokažeš?"

A to je ideja
koju pokušavam da ilustrujem,

Nije bitno kako stignete tu,

dokle got ste tu.

Čim stignete tu, navučeni ste.

Idemo dalje, veoma brzo,

radi se nekako
o razigranoj ideji, zapravo,

da bih ilustrovao tačku pristupa,

i brzo ću proći kroz ovo.

Svi znamo da je predivno
gledanje umetnina uživo.

Ali takođe znamo
da većina nas to ne može da uradi,

a oni koji mogu to da priušte,
komplikovano je.

Pa - Sirile, možemo li da pustimo
umetničko putovanje, kako ga zovemo?

Nemamo dobro ime za ovo.

Ali u suštini imamo
oko 1000 sjajnih institucija,

68 država.

No počnimo Rembrantom.

Možda imamo vremena samo za jedan primer.

No zahvaljujući raznolikosti,

imamo oko 500 sjajnih
Rembrantovih umetničkih dela

iz 46 institucija i 17 država.

Recimo da na vašem sledećem putovanju

želite da vidite svako od njih.

To je vaša maršruta,

verovatno biste putovali
53.000 kilometara,

posetili biste, verujem, 46 institucija,

i samo za vašu informaciju,
oslobodili biste 10 tona CO2.

(Smeh)

No, sećate se, to je umetnost,

pa to možete da opravdate, možda, nekako.

Idemo hitro odavde,

imamo nešto malčice
više tehničko i interesantnije.

Sve što smo vam do sad pokazali
koristi metapodatke za pravljenje veza.

Ali očito imamo nešto sjajno ovih dana

o čemu svi vole da govore,
a to je mašinsko učenje.

Te smo pomislili,
hajde da ogolimo sve metapodatke,

pogledajmo šta mašinsko učenje
može da postigne

zasnovano u potpunosti na vizuelnom
prepoznavanju čitave ove kolekcije.

Na kraju smo dobili
ovu veoma zanimljivu mapu,

ove ogranke koji nemaju
informacije s referencama,

već su samo vizuelno grupisani zajedno.

Svaka grupa sama po sebi otkrivena
je za nas umetnost.

Ali jedna od grupa koju želimo
da vam pokažemo na kratko

je ova zadivljujuća grupa portreta,

koju smo našli u muzejima širom sveta.

Zumiraj još malo, Sirile.

Samo da bismo vam pokazali
da možete da putujete putem portreta.

I u suštini, možete tako i sa prirodom,
možete s konjima,

imate u izobilju grupa.

Kad smo videli sve te portrete,

bili smo u fazonu: "Hej, a da napravimo
nešto zabavno za decu

ili da napravimo nešto zabavno

da bi se ljudi
zainteresovali za portrete?"

Jer zaista nisam video

dečicu istinski uzbuđenu
zbog posete galeriji portreta.

Želeo sam da nešto smislim.

Te smo napravili nešto
što se zove uparivanje portreta.

Prilično je doslovno,

te ću prosto prepustiti Sirilu
da pokaže svoje lepo lice.

I u suštini se dešava to
da pokretima svoje glave,

uparujemo različite portrete
iz muzeja širom sveta.

(Aplauz)

I ne znam za vas,

ali pokazao sam ovo nećaku i sestri

i reakcija je prosto fenomenalna.

Samo me pitaju sledeće:
"Kad možemo da vidimo ovo?"

I usput, ako smo dobri,

možda, Sirile, da se nasmešiš
i pronađeš srećni primerak?

Oh, savršeno.

Usput, ovo nije uvežbano.

Čestitke, Sirile.
Sjajan materijal. Alal vera!

U redu, nastavimo; u suprotnom
ovo će nam uzeti sve vreme.

(Aplauz)

Dakle, umetnost i kultura
mogu i da budu zabavni, ne?

Naš poslednji kratki eksperiment -

mi sve ovo nazivamo "eksperimentima"-

naš poslednji kratki eksperiment
nas vraća mašinskom učenju.

Pokazujemo vam grupe, vizuelne grupe,

ali šta ako bismo mogli da pitamo mašinu
da takođe imenuje ove grupe?

Šta ako bi ih ona automatski obeležavala,
bez upotrebe stvarnih metapodataka?

Stoga imamo ovaj tip istraživača,

gde smo uspeli da uparimo,
verujem, oko 4000 oznaka.

I zaista nismo napravili
bilo šta naročito ovde,

prosto smo uneli kolekciju.

I otkrili smo zanimljive kategorije.

Možemo da počnemo konjima,
veoma jednostavna kategorija.

Očekivali biste da ćete videti
kako je mašina unela

slike konja, zar ne?

I jeste, ali takođe primećujete,
tačno ovde,

da se ovde nalazi veoma apstraktna slika

koju je mašina ipak uspela da prepozna
i grupiše kao konja.

Takođe imamo jednu divnu glavu
u konjskom smislu.

I svaka ima belešku zašto je svrstana tu.

Zato pređimo na još jednu
koja mi je veoma smešna i zanimljiva

jer ne razumem
kako smo došli do ove kategorije.

Zove se: "Dame koje čekaju".

Sirile, pokaži to na brzinu,

videćete da imamo ove divne slike

dama, pretpostavljam,
koje čekaju ili poziraju.

Zaista to ne razumem.

Ali sam pokušao da pitam
moje kontakte iz muzeja,

znate: "Šta je ovo? Šta se ovde dešava?"

I fascinantno je.

Vraćamo se zlatu, veoma na kratko,

želeo sam da tragam za zlatom

i da vidim kako je mašina
obeležila sve zlato.

Ali, zapravo, ona to
ne obeležava kao zlato.

Živimo u modernom vremenu.

Ona to obeležava kao "bling-bling".

(Smeh)

Surov sam prema Sirilu
jer suviše brzo pričam.

U suštini ovde imate sav bling-bling

iz svetskih muzeja, sortiran za vas.

I, naposletku, za kraj ovog govora
i ovih eksperimenata,

nadam se da ćete nakon ovog govora
osećati sreću i emocije.

A šta vidimo kad vidimo sreću?

Ako bismo zapravo pogledali sve objekte

koji su obeleženi pod "sreća",

očekivali biste sreću, pretpostavljam.

Ali jedan se pojavio
koji je veoma fascinantan i zanimljiv,

a to je ovo umetničko delo
Daglasa Koplanda,

našeg prijatelja i umetnika stipendiste

pod nazivom: "Nedostaje mi moj
preinternetski mozak".

Ne znam zašto mašini nedostaje
njen preinternetski mozak

i obeleženo je ovde,

ali je to veoma zanimljiva misao.

Meni ponekad nedostaje
preinternetski mozak,

ali ne kad se radi o istraživanju
umetnosti i kulture na internetu.

Zato izvadite svoje telefone,
izvadite kompjutere,

posetite muzeje.

I samo kratko pominjanje
svih divnih arhivara,

istoričara, kustosa,

koji sede u muzejima,
čuvajući svu tu kulturu.

I bar možemo da dobijemo
svoju dnevnu dozu umetnosti i kulture

za nas i našu decu.

Hvala vam.

(Aplauz)