Opasnost ćutanja

"Provodimo toliko vremena slušajući šta ljudi govore, da retko obratimo pažnju na ono što ne govore," kaže slem pesnik i profesor Klint Smit. Kratak, moćan govor iz srca, o nalaženju hrabrosti da se podigne glas protiv neznanja i nepravde.

Doktor Martin Luter King mlađi,

u svom govoru iz 1968, pozivajući se
na Pokret za građanska prava,

izjavljuje: "Na kraju,

nećemo pamtiti reči naših neprijatelja,

već ćutanje naših prijatelja."

Kao profesor, internalizovao sam
ovu poruku.

Svaki dan, svuda oko nas,

vidimo posledice tišine

koje se manifestuju
u obliku diskriminacije,

nasilja, genocida i rata.

U učionici, iskušavam svoje studente

da istražuju tišinu u sopstvenim životima

kroz poeziju.

Radimo zajedno da ispunimo taj prostor,

da ga prepoznamo, imenujemo,

da razumemo da ne mora biti izvor sramote.

U cilju stvaranja kulture
u mojoj učionici,

gde se učenici osećaju sigurno
da dele privatnost

svojih sopstvenih tišina,

napisao sam četiri
glavna principa na tabli

koja se nalazi ispred mog odeljenja,

gde se svaki student upisuje
na početku školske godine:

čitaj kritički, piši svesno,

govori jasno, reci svoju istinu.

Zamislio sam se kod poslednje tačke:

reci svoju istinu.

I shvatio sam da

ako budem tražio od svojih učenika
da govore glasno,

moraću da kažem svoju istinu

i da budem iskren sa njima o trenucima

kada to nisam uspevao.

Rekao sam im da su me

kao dete u katoličkoj porodici
u Nju Orleansu,

tokom Velikog posta, učili

da najznačajnija stvar koju
neko može da uradi

jeste da se odrekne nečega,

žrtvuje nešto u čemu uglavnom uživa,

kako bi dokazao Bogu da
razume njegovu svetost.

Odrekao sam se gaziranih pića,
Mekdonaldsa, pomfrita,

francuskih poljubaca i svega sličnog.

Ali jedne godine, odrekao sam se govora.

Shvatio sam da je najvrednija stvar
koje sam mogao da se odreknem

moj glas, ali nisam shvatao

da sam se ga se odrekao veoma davno.

Proveo sam veći deo svog života

govoreći ljudima ono što žele da čuju,

umesto onoga što je trebalo da čuju,

rekavši sebi da nisam tu
da bih bio nečija savest

jer još uvek nisam shvatio svoju,

tako da ponekad prosto
ne bih rekao ništa,

zadovoljavajući neznanje svojim ćutanjem,

nesvestan toga da potvrda ne zahteva reči

da bi potvrdila svoje postojanje.

Kada je Kristijan prebijen
zbog toga što je gej

stavio sam ruke u džepove

i prošao sam sa spuštenom glavom
kao da ne vidim.

Nisam mogao da koristim ormarić
nedeljama, jer me je katanac

podsećao na katanac na mojim usnama

kada me je beskućnik na ćošku

pogledao, samo tražeći

potvrdu da je vredan pogleda.

Bio sam prezauzet čačkanjem
ekrana svog Epl telefona

umesto da ga pogledam.

Kada je žena na dobrotvornoj večeri

rekla: "Ponosna sam na tebe.

Mora da je teško učiti siromašnu,
neinteligentnu decu,"

ujeo sam se za usnu, jer očigledno,
bio nam je potreban njen novac

više nego što je mojim učenicima
trebalo dostojanstvo.

Trošimo toliko vremena

slušajući šta drugi govore

da retko obratimo pažnju
na ono što ne govore.

Tišina je ostatak straha.

Oseća vaše mane,

stavlja na giljotinu vaš jezik.

To je vazduh koji napušta pluća,

jer se tamo ne oseća sigurno.

Tišina je genocid u Ruandi.
Tišina je Katrina.

Ono što čujete kada nema
dovoljno vreća za leševe.

To je zvuk koji se čuje
kad se zategne omča.

Ugljenisanje. Lanci. Privilegija. Bol.

Nema vremena da se bitke odaberu

kada su bitke već odabrale vas.

Neću da dopustim da se tišina
umota oko moje neodlučnosti.

Reći ću Kristijanu da je lav,

utočište hrabrosti i izvanrednosti.

Pitaću beskućnika kako se zove

i kako mu je dan prošao, jer ponekad,

sve što ljudi žele je da budu ljudi.

Reći ću onoj ženi da moji učenici
mogu da pričaju

o transcendentalnosti
kao da im je prezime Toro,

i samo zato što ste gledali
jednu epizodu "Žice"

ne znači da znate išta o mojoj deci.

Zato ove godine,

umesto da odustanem od nečega,

živeću svakoga dana kao da je mikrofon

zabijen ispod mog jezika,

a scena ispod mojih inhibicija.

Jer šta će vam govornica,

kada je sve što vam je oduvek
bilo potrebno - vaš glas?

Hvala vam.

(Aplauz)