Borba za moć na internetu: Brus Šnajer (Bruce Schneier) na TEDxCambridge

Brus Šnajer nam daje kratak osvrt na budućnost interneta i deli neka objašnjenja koja bi trebalo da imamo na umu i uvide koje treba da razumemo dok se spremamo za tu budućnost.

Nalazimo se usred epske borbe
za moć u sajber prostoru.

S jedne strane su tradicionalne moći,

kao na primer, organizovane
institucionalne moći

kao što su vlade i velike
multinacionalne kompanije.

S druge strane su podeljene moći,

i one pozitivne i one negativne:

"gras ruts" inicijative,
disidentske grupe,

hakeri, kriminalci...

U početku, internet je
dao moć podeljenima.

Dao im je koordinaciju i efikasnost

i učinio da izgledaju nepobedivo.

Danas, tradicionalne sile
se vraćaju i dobijaju bitku.

Želim da vam ispričam priču
o borbi ove dve sile.

Ko pobeđuje i kako naše društvo
preživljava njihovu borbu.

U ranim danima interneta

bilo je mnogo priče
o njegovim prirodnim zakonima.

Cenzura je bila nemoguća,
anonimnost je bila laka,

policija nije ništa znala
i sajberkriminalu...

Internet je u osnovi bio
međunarodan

i trebalo je da postane
novi svetski poredak.

Blokovi tradicionalnih sila
bivaju potisnuti,

mase dobijaju moć,
sloboda se širi svetom

i sve ovo će biti neizbežno.

To je bila utopijska vizija,

ali nešto od toga se ipak dogodilo:

u marketingu, zabavi, medijima,

političkom organizovanju,
"kraudfandingu" i "kraudsorsingu"...

Promene su bile dramatične.

Ibej je zaista normalizovao
tavane širom sveta.

(Smeh)

A Fejsbuk i Tviter su zaista
pomogli da se sruše vlade.

Ali to je samo jedna strana
inovativnog karaktera interneta.

Takođe je učinio tradicionalne moći
još moćnijim.

U svetu korporacija

postoje dva trenda koja
ovo trenutno osećaju.

Prvo, uspon "računarstva u oblaku"

znači da nemamo više kontrolu
nad svojim podacima.

Naš imejil, slike, kalendar,
adresar, poruke, dokumenta

su sada na serverima
koji pripadaju Guglu, Eplu,

Majkrosoftu, Fejsbuku i ostalima.

I drugo, sve više pristupamo
svojim podacima

koristeći uređaje koje čvrsto
kontrolišu prodavci.

Pomislite na vaš ajfon, ajped,
android telefon,

vaš kindl, hrom buk...

Čak i novi kompjuterski
operativni sistemi Majkrosofta i Epla

idu u ovom pravcu -
da korisnici imaju manju kontrolu.

Oba ova trenda uvećavaju
moć korporacija, dajući im

više kontrole nad našim podacima
i, samim tim, nad nama.

Moć vlada na internetu
takođe raste.

Više je nego ikada
nadgledanja od strane vlade.

Sad znamo da Državna bezbednosna
agencija prisluškuje celu planetu.

(Smeh)

Ima više cenzure nego ikad.

Ima više propagande.

Više vlada kontroliše šta korisnici

mogu i ne mogu da rade
na internetu.

Totalitarne vlade koriste internet
kao sredstvo kontrole.

I mnoge zemlje podstiču sajber rat
kao razlog za kontrolu.

I što se tiče korporacija i vlada,

tradicionalna moć na internetu
je ogromna.

A u mnogim slučajevima
interesi se podudaraju.

Nadgledanje je model
poslovanja na internetu,

a poslovno nadgledanje
daje vladama pristup podacima

koje drugačije ne bi mogle
da dobiju.

Možete to posmatrati kao

javno-privatno partnerstvo
u nadgledanju.

Šta se, dakle, desilo?

Kako smo u ranim danima interneta
tako pogrešno predvideli budućnost?

Pa, tehnologija, u principu,
uveličava moć,

ali brzine usvajanja su različite.

"Podeljeni" mogu brže
da iskoriste nove tehnologije.

Oni su mali, ali okretni,
ne ometa ih birokratija,

a neke od njih ne ometaju
ni zakoni, ni moral

i mogu brže da se adaptiraju.

Kad su ove grupe otkrile internet,

odjednom su dobile moć.

To je bila zamena sličnim.

To smo videli u
elektronskoj trgovini.

Da li možete da se setite, čim je internet
počeo da se koristi za trgovinu,

pojavila se nova vrsta
sajber kriminala,

spremna da odmah to iskoristi.

A policiji, koja je obučavana
na pričama Agate Kristi,

(Smeh)

je trebala decenija da uhvati korak.

(Smeh)

To smo videli
i u društvenim medijima:

marginalizovane grupe su
odmah počele da koriste

moć organizovanja koju internet ima.

Korporacijama je trebala decenija
da shvate kako da se prilagode.

Ali kad su velike institucije
to konačno shvatile,

imale su više čiste moći

koju mogu da uveličaju
i postale su još moćnije.

I to je razlika.

"Podeljeni" su okretniji i brži
u iskorišćavanju svoje nove moći.

"Institucionalni" su sporiji, ali
mogu efikasnije da iskoriste moć.

Svi sirijski disidenti su iskoristili
Fejsbuk da se organizuju,

a sirijska vlada je iskoristila fejsbuk
da pronađe i uhapsi disidente.

Ko onda pobeđuje?

Brži ili jači?

Koja vrsta moći dominira
u dolazećim decenijama?

Trenutno, izgleda da je to
tradicionalna moć.

Mnogo je lakše Državnoj bezbednosti
da špijunira svakoga,

nego što je nekome
da sačuva privatnost.

Kini je lakše da blokira sadržaje

nego što je njenim građanima
da zaobiđu te blokade.

Iako je i dalje lako prevariti
digitalno zaštićen sadržaj,

većina korisnika
ne može to da uradi.

To je zbog toga što podizanje moći na
internetu zahteva tehničku stručnost.

Oni sa dovoljno sposobnosti mogu
uvek da budu ispred institucija.

Bilo da postavljate
svoj sopstveni server za imejl

ili koristite šifrovanje
ili razbijate zaštitu od kopiranja,

tu su tehnologije.

Zbog ovoga je sajber kriminal
još uvek prodoran

iako moć policije napreduje.

Zbog ovoga doušnici još uvek
mogu da nanesu štetu.

Zbog ovoga su organizacije kao što su
"Anonimusi", još uvek relevantne

i zbog ovoga društveni pokreti
još uvek cvetaju na internetu.

Ali, većina nas je
zaglavljena između.

Nemamo tehničkih mogućnosti
da izbegnemo

velike vlade i korporacije,
s jedne strane

ili kriminalne grupe hakera,
sa druge.

Ne možemo da se pridružimo
nijednom disidentskom pokretu.

Nemamo izbora,
osim da prihvatimo

početne postavke, uslove korišćenja
onih koji donose sud,

ulaze koje je postavila
Državna bezbednosna agencija

ili povremene gubitke svojih podataka
iz neobjašnjivih razloga.

(Smeh)

I postajemo izolovani kako se
vladine i korporativne moći poravnjavaju

i bivamo pregaženi
dok se ove sile bore.

Bilo da se Fejsbuk,
Gugl, Epl i Amazon

bore na tržištu

ili se Amerika, Kina i Rusija
bore u svetu

ili se Amerika bori protiv terorista
ili industrija medija protiv pirata

ili Kina protiv svojih disidenata.

I ovo će se samo pogoršavati
kako tehnologija napreduje.

U bici između institucionalne
i podeljene moći,

više tehnologije znači više štete.

I to smo već videli:

sajber kriminalci mogu da
opljačkaju više ljudi,

brže nego kriminalci
iz stvarnog sveta;

digitalni pirati mogu da naprave
više kopija filmova,

brže nego njihovi
analogni prethodnici.

I to ćemo videti u budućnosti.

3D štampači će, zbog
potrebe za kontrolom,

uskoro proizvoditi oružje,
a ne filmove.

A Gugl Glas će se, zbog
potrebe za nadgledanjem,

razviti u nadgledanje
svakoga, sve vreme.

To je isto kao i strah od
oružja za masovno uništenje:

teroristi sa nuklearnim
biološkim bombama mogu da

naprave mnogo više štete od onih
koji imaju standardne eksplozive.

Napredak tehnologije dovodi
do potrebe da se nešto uradi.

Postoji prirodna stopa
kriminala u društvu,

u zavisnosti od toga
iz koje smo grupacije i kulture.

Postoji i stopa kriminala koju je
društvo spremno da toleriše.

Kad su kriminalci neefikasni,

spremni smo da ih tolerišemo
u određenom procentu u našoj sredini.

Kako tehnologija čini
kriminalce efikasnijima,

opada procenat koji
možemo da tolerišemo.

Kao rezultat toga,
institucionalna moć postaje jača

da bi se zaštitila od lošeg dela
podeljene moći.

Ovo podrazumeva još represivnije
sigurnosne mere,

čak i ako su neefikasne

i guše pozitivne podeljene moći.

Šta se onda dešava?

Šta se dešava ako tehnologija raste?

Da li je policijska država jedini način
da se kontroliše podeljena moć

i čuva bezbednost našeg društva?

Ili marginalne grupe neizbežno
uništavaju društvo

kako tehnologija uvećava
njihovu moć?

Da li, u stvari, nema mesta
za slobodu i društvenu promenu

u tehnološkoj budućnosti?

Ojačavanje "podeljenih"

je jedna od najvažnijih
koristi interneta.

To je neverovatna sila za
pozitivne društvene promene u svetu.

I treba da ga sačuvamo.

U ovoj borbi između brzih i snažnih

potrebna nam je mrtva tačka.

Imam tri predloga
kako da stignemo do toga.

Na kratak rok, treba nam
transparentnost i nadzor.

Što više znamo o tome
šta radi institucionalna moć,

više možemo da joj verujemo.

U stvari, znamo da je ovo tačno,

znamo da je tako
što se tiče vlade.

Ali kao da smo to zaboravili

u svom strahu od terorizma
ili drugih modernih opasnosti.

To je tačno i za korporativnu moć.

Nažalost, dinamika tržišta

neće naterati korporacije
da budu transparentne.

Za to nam trebaju zakoni.

A transparentnost nam pomaže i
da verujemo podeljenim moćima.

Podeljene moći su uglavnom
dobre za svet.

A pomoću transparentnosti
razlikujemo pozitivne društvene grupe

od kriminalnih organizacija.

Druga stvar je nadzor.
On je takođe ključan.

To je odavno poznat
mehanizam za kontrolu moći.

I to je kombinacija stvari.

Sudovi su oni koji
deluju kao branioci,

zakonodavci oni koji razumeju
tehnologije, energična štampa

i grupe za nadgledanje
oni koji analiziraju

i izveštavaju o onome
što rade moćni.

Ove dve stvari: transparentnost
i odgovornost,

daju nam poverenje
u institucionalnu moć

i osiguravaju da oni
rade u našu korist.

Bez toga, mislim da bi demokratija
jednostavno propala.

Na duže staze,

treba da radimo na tome
da smanjimo razlike u moći.

Što više ujednačimo moć
između različitih grupa,

to će društvo biti stabilnije.

A ključ za sve ovo je pristup podacima.

Na internetu, podaci su moć.

Do te mere da ako slabi
dođu do njih, dobijaju na moći,

a oni koji već imaju moć,
pristupom njima

još više je ojačavaju.

Dok pokušavamo da smanjimo disbalans
u moći, treba da pogledamo podatke.

Ovo je privatnost podataka
za pojedince,

obavezna pravila za obelodanjivanje
za korporacije

i otvoreni zakoni vlade.

Ovako ćemo preživeti budućnost.

Današnji internet
je u stvari slučajna nezgoda.

To je kombinacija početnog
nedostatka komercijalnih interesa,

bezazlenog zanemarivanja
od strane vlade,

nekih zahteva vojske za mogućnošću
preživljavanja i otpornošću,

i gomile kompjuterskih inženjera
koji prave otvorene sisteme

koji rade jednostavno i lako.

Na početku smo ključne debate

o budućnosti interneta.

Sprovođenje zakona, nadgledanje,
sakupljanje podataka korporacija,

sajber rat, konzumerizam
informacija itd.

Neće biti lak period dok budemo
pokušavali da uradimo ovo.

U prošlosti, nijedna promena u moći
nikad nije bila laka.

Korporacije pretvaraju internet
u ogromni generator prihoda

i neće odustati od toga.

A neće ni vlade

koje su upregle internet
kao sredstvo kontrole.

Ovo su sve vrlo komplikovana
politička i tehnološka pitanja.

Ali svi imamo dužnost
da se bavimo ovim problemom.

Ne znam koji će rezultat biti,

ali nadam se da,
generacijama unapred,

društvo koje gleda na nas, u ovim
ranim decenijama interneta,

neće biti razočarano.

I ovo će se desiti samo
ako se svako od nas uključi

i da ovome prioritet
i učestvuje u debati.

Treba da odlučimo
o pravilnoj ravnoteži

između institucionalne i podeljene moći

i kako da napravimo alate koji
pojačavaju ono što je dobro

u svakoj od njih,
ili suzbijaju ono što je loše.

Hvala vam.

(Aplauz)