Kako preuzeti kontrolu nad svojim slobodnim vremenom

U svakoj nedelji je 168 sati. Kako da nađemo vremena za ono što je najbitnije? Stručnjak za upravljanje vremenom, Lora Vanderkam, izučava kako zauzeti ljudi provode svoj život, a otkrila je da mnogi među nama drastično precenjuju svoje obaveze svake nedelje, dok potcenjujemo vreme koje imamo za sebe. Ona nudi nekoliko praktičnih strategija za pronalaženje više vremena za ono što nam je važno, tako da možemo da „izgradimo život kakav želimo u okviru vremena koje imamo.“

Kada ljudi saznaju
da pišem o upravljanju vremenom,

pretpostavljaju dve stvari.

Jedna je da uvek stižem na vreme,

što nije tačno.

Imam četvoro male dece

i volela bih da ih okrivim
za svoje povremeno kašnjenje,

ali ponekad prosto nije njihova krivica.

Jednom sam kasnila na sopstveni govor
o upravljanju vremenom.

(Smeh)

Svi smo morali da zastanemo na trenutak
i uživamo u toj ironiji.

Druga stvar koju pretpostavljaju
je da imam mnogo saveta i trikova

kako tu i tamo uštedeti malo vremena.

Ponekad se čujem sa časopisima
koji se bave pričom vezano za to,

uglavnom o tome
kako pomoći njihovim čitaocima

da pronađu dodatnih sat vremena dnevno.

Ideja je da ćemo skinuti malo vremena
od svakodnevnih aktivnosti,

sve to sabrati,

a onda ćemo imati vremena za lepe stvari.

Dovodim u pitanje
čitavu pretpostavku ove priče,

ali me uvek zanima da čujem
šta su smislili pre nego što me pozovu.

Ovo su neke od mojih omiljenih ideja:

obavljanje poslova
tako da skrećete samo udesno -

(Smeh)

Vrlo pametno rasuđivati
u pogledu korišćenja mikrotalasne -

na pakovanju piše tri to tri i po minuta,

a svi kapiramo lošu stranu toga.

A lično moja omiljena ideja,
koja donekle ima smisla,

jeste snimati svoje omiljene serije
tako da možete premotati reklame.

Tako uštedite osam minuta
na svakih pola sata,

tako da tokom dva sata gledanja televizije

nađete 32 minuta za vežbanje.

(Smeh)

Što je tačno.

Znate još jedan način da nađete
32 minuta za vežbanje?

Ne gledajte televiziju
dva sata dnevno, zar ne?

(Smeh)

Uglavnom, ideja je da ćemo uštedeti
malo vremena tu i tamo, saberemo ga,

i konačno ćemo moći
da radimo sve što hoćemo.

Međutim, nakon što sam izučavala
koliko uspešno ljudi troše svoje vreme

i gledala njihove rasporede sat za satom,

mislim da je ova zamisao
naopako postavljena.

Mi ne gradimo život
kakav želimo štedeći vreme.

Mi gradimo život kakav želimo

i onda se vreme samo štedi.

Evo na šta mislim.

Nedavno sam sprovela
projekat dnevnika vremena

gde sam pregledala 1001 dan
u životu izuzetno zauzetih žena.

Imale su zahtevne poslove,
ponekad sopstvene firme,

decu ili možda roditelje
o kojima su se starale,

obaveze u zajednici -

veoma zauzete osobe.

Zadala sam im da beleže
svoje vreme tokom nedelju dana

tako da mogu da saberem
koliko su radile i spavale,

i intervjuisala sam ih za svoju knjigu
u vezi sa njihovim strategijama.

Jedna od žena čiji dnevnik sam proučavala
izašla je u sredu uveče po nešto.

Vraća se kući da bi shvatila
da se njen bojler pokvario

i sada je voda svuda po njenom podrumu.

Ako vam se ikada ovako nešto dogodilo,

znate da je to mokar i strašan haos
koji stvara veliku štetu.

Tako ona te noći
rešava neposredne posledice,

sledećeg dana dovede vodoinstalatera,

a dan nakon toga profesionalni tim
za čišćenje sređuje uništen tepih,

Sve to je zabeleženo
u njenom dnevniku vremena.

Na kraju joj to oduzme
sedam sati u nedelji.

Sedam sati.

To je kao da nađete
dodatnih sat vremena dnevno.

Ipak, da ste je pitali na početku nedelje:

„Da li bi mogla naći sedam sati
da treniraš za triatlon?“

„Da li bi mogla naći sedam sati
da budeš mentor sedam vrednih osoba?“,

sigurna sam da bi rekla
ono što bi rekla većina nas,

a to je: „Ne, zar ne vidiš
koliko sam zauzeta?“

A ipak, kada je morala da nađe sedam sati

jer je bilo vode svuda po njenom podrumu,

pronašla je sedam sati.

Ovo nam pokazuje
da je vreme vrlo rastegljivo.

Ne možemo da stvorimo više vremena,

ali vreme će se rastegnuti da se prilagodi
onome što odlučimo da u njega unesemo.

Dakle, ključ za upravljanje vremenom

je ophođenje prema našim prioritetima

kao jednakim pokvarenom bojleru.

Da bih ovo objasnila,
volim da upotrebim reči

jedne od najzauzetijih osoba
koju sam ikada intervjuisala.

Pod zauzetošću podrazumevam
da je predvodila malu fimu

sa 12 ljudi na platnom spisku,

a imala je šestoro dece u slobodno vreme.

Stupala sam u kontakt sa njom
da bih zakazala intervju

o tome kako je „imala sve“ -
to je ta fraza.

Sećam se da je bio četvrtak ujutru

i nije bila dostupna da razgovara sa mnom.

Naravno, zar ne?

Međutim, razlog tome što nije bila
dostupna da priča sa mnom

je to što je izašla na pešačenje,

jer je bilo lepo prolećno jutro

i htela je da pešači.

Naravno, to me je još više zaintrigiralo,

a kada sam se konačno našla sa njom,
ovako je to objasnila.

Ona kaže: „Slušaj, Lora, sve što radim,

svaki minut koji utrošim, moj je izbor.“

Umesto da kaže:

„Nemam vremena da radim x, y ili z“,

rekla bi: „Ne radim x, y ili z
zato što to nije prioritet.“

„Nemam vremena“ često znači
„to nije prioritet“.

Ako razmislite o tome,
to jeste tačnije rečeno.

Mogla bih vam reći da nemam vremena
da obrišem prašinu sa roletni,

ali to nije tačno.

Kada biste mi ponudili 100 000 dolara
da obrišem roletne,

prionula bih na to prilično hitro.

(Smeh)

Pošto se to neće desiti,

mogu da priznam da nije stvar
u nedostatku vremena,

već u tome da to ne želim da radim.

Korišćenje ovog jezika
nas podseća da je vreme izbor.

Istina,

može biti užasnih posledica
za donošenje različitih odluka,

to vam priznajem.

No, mi smo pametni ljudi,

i sigurno je da na duže staze

imamo potencijal da ispunimo život

stvarima koje zaslužuju da budu tu.

Pa, kako da to uradimo?

Kako da tretiramo svoje prioritete

kao jednake pokvarenom bojleru?

Pa, prvo moramo da otkrijemo šta su oni.

Želim da vam iznesem dve strategije
za razmišljanje o ovome.

Prvo, sa profesionalne strane -

sigurna sam da mnogi,
kako se bližimo kraju godine,

daju ili dobijaju godišnje ocene učinka.

Pogledate unazad
svoje uspehe tokom godine,

svoje „prilike za razvoj“.

To služi svojoj svrsi,

ali smatram da je delotvornije
raditi ovo gledajući napred.

Hoću da se pretvarate
da je kraj sledeće godine.

Dajete sebi ocenu učinka,

i to je za vas profesionalno
bila apsolutno neverovatna godina.

Koje tri do pet stvari ste radili
zbog kojih je bila tako neverovatna?

Možete sada da napišete
procenu učinka za sledeću godinu.

To možete da uradite
i za svoj lični život.

Sigurna sam da mnogi među vama,
poput mene, kad dođe decembar,

dobijaju čestitke koje sadrže
one savijene obojene papire

na kojima je napisano ono što je poznato
kao porodično praznično pismo.

(Smeh)

Pomalo je žalostan žanr književnosti

koji govori o tome
kako su svi ukućani neverovatni,

ili, još sjajnije,

koliko su svi ukućani zauzeti.

Ipak, ova pisma služe svrsi,

a to je da govore
vašim prijateljima i porodici

šta ste radili u ličnom životu
što vam je bilo značajno tokom godine.

Ova godina je maltene gotova,

ali hoću da se pretvarate
da je kraj sledeće godine,

da je bila apsolutno neverovatna godina

za vas i ljude do kojih vam je stalo.

Koje tri do pet stvari ste radili
zbog kojih je bila tako neverovatna?

Možete sada da napišete praznično pismo
porodice za sledeću godinu.

Ne šaljite ga.

(Smeh)

Molim vas, ne šaljite ga,

ali možete ga napisati.

Sada, između procene učinka
i porodičnog prazničnog pisma,

imamo spisak od šest do deset ciljeva
na kojima možemo raditi sledeće godine.

Treba da ih podelimo na izvodljive korake.

Možda želite da napišete
porodičnu istoriju.

Najpre možete da pročitate
istorije nekih drugih porodica,

da steknete utisak o stilu.

Onda možda razmislite o pitanjima
koja biste postavili srodnicima

i dogovorite sastanke
da biste ih intervjuisali.

Ili možda hoćete da učestvujete
u trci na pet kilometara.

Treba da pronađete trku i prijavite se,

osmislite plan treniranja
i iskopate patike sa dna ormara.

A zatim - ovo je ključno -

tretiramo svoje prioritete
kao jednake pokvarenom bojleru,

tako što ih stavimo
na prvo mesto u rasporedu.

To radimo tako što promislimo nedelje
pre nego što one nastupe.

Smatram da je veoma dobro vreme
za ovo petak popodne.

Petak popodne je nešto
što bi ekonomisti mogli nazvati

vreme „malog oportunitetnog troška“.

Većina nas ne sedi
petkom popodne govoreći:

„Uzbuđena sam što napredujem

ka svojim ličnim
i profesionalnim prioritetima

u ovom trenutku.“

(Smeh)

No, spremni smo da razmišljamo
o tome šta bi oni trebalo da budu.

Stoga uzmite malo vremena
od petka popodne,

napravite sebi spisak prioriteta
od tri kategorije:

karijera, odnosi, lične stvari.

Sastavljanje spiska od tri kategorije

podseća nas da nešto treba da postoji
u svakoj od tri kategorije.

O karijeri razmišljamo,

a o odnosima sa drugima i o sebi

ne naročito.

Uglavnom, samo kratka lista,

dve do tri stavke u svakoj.

Zatim sagledajte ceo period
tokom sledeće nedelje

i vidite gde možete da ih isplanirate.

Gde ih planirate je na vama.

Znam da će ovo biti komplikovanije
za neke ljude nego ostalima.

Mislim, život pojedinih osoba
je prosto teži od života drugih.

Neće biti lako naći vremena
za pohađanje časova poezije

ako se starate o nekoliko svoje dece.

Razumem to.

Ne želim da potcenjujem bilo čije napore.

Ipak, mislim da brojevi
koje ću vam navesti daju snagu.

U nedelji je 168 sati.

Dvadeset četiri puta sedam je 168 sati.

To je mnogo vremena.

Ako radite puno radno vreme,
dakle, 40 sati nedeljno,

spavate osam sati noću,
dakle, 56 sati nedeljno -

ostaje 72 sata za druge stvari.

To je mnogo vremena.

Kažete da radite 50 sati nedeljno,

možda glavni posao i poslić sa strane.

Pa, to ostavlja 62 sata za druge stvari.

Kažete da radite 60 sati.

Pa, to ostavlja 52 sata za druge stvari.

Kažete da radite više od 60 sati.

Pa, jeste li sigurni?

(Smeh)

Bilo je sprovedeno istraživanje
koje je upoređivalo

procenjene radne nedelje ljudi
pomoću dnevnika vremena.

Otkrili su da su ljudi koji tvrde
da rade 75 i više sati nedeljno

grešili za oko 25 sati.

(Smeh)

Pretpostavljate u kom pravcu, zar ne?

Uglavnom, u 168 sati nedeljno,

mislim da možete naći vremena
za ono do čega vam je stalo.

Ako želite da provodite
više vremena sa decom,

ako želite da više učite
za ispit koji polažete,

želite da vežbate tri sata
i volontirate dva sata,

to i možete.

Čak i ako radite mnogo više
od punog radnog vremena.

Dakle, imamo dosta vremena, što je sjajno,

jer znate šta?

Čak nam i ne treba toliko vremena
za neverovatne stvari.

Međutim, kada većina nas
ima malo vremena, šta radimo?

Izvadimo telefon, je l' tako?

Počnemo da brišemo imejlove.

Pored toga se vrzmamo po kući

ili gledamo TV.

Međutim, mali trenuci
mogu imati veliku snagu.

Možete koristiti svoje kratke trenutke

za kratka uživanja.

Možda je to izbor
da čitate nešto divno u autobusu

na putu ka poslu.

Kada sam imala posao
koji je zahtevao dve vožnje autobusom

i vožnju metroom svakog jutra,

imala sam običaj da idem u biblioteku
vikendom da nabavim stvari za čitanje.

To je čitavo to iskustvo
učinilo skoro prijatnim.

Pauze na poslu se mogu koristiti
za meditaciju ili molitvu.

Ako porodična večera otpada
zbog vašeg ludog rasporeda na poslu,

možda porodični doručak
može biti dobra zamena.

Radi se o sagledavanju
celokupnog vremena osobe

i uviđanju gde mogu da stanu lepe stvari.

Iskreno verujem u to.

Ima vremena.

Čak i ako smo zauzeti,

imamo vremena za ono što je važno.

A kada se usredsredimo
na ono što je važno,

možemo sagraditi živote kakve želimo

u okviru vremena koje imamo.

Hvala.

(Aplauz)