-
Када помислите на природњачке музеје,
-
вероватно замишљате изложбе
пуне старих беживотних ствари,
-
као што су диносауруси,
метеорити и драго камење.
-
Међутим, иза те едукативне спољашњости
-
која чини само око 1% колекције музеја,
-
постоје скривене лабораторије
-
у којима се дешавају
велика научна открића.
-
Иза врата без ознака
-
и на спратовима до којих лифтови не воде,
-
нашли бисте прозоре у невероватне светове.
-
Овај лавиринт ходника и лабораторија
је научно уточиште
-
у ком се чува наизглед
безброј разноликих врста.
-
Овде истраживачи раде на томе
да открију мистерије еволуције,
-
космичко порекло
-
и историју наше планете.
-
Само један појединачни музеј
може имати милионе узорака.
-
Амерички природњачки музеј у Њујорку
-
има преко 32 милиона у својој колекцији.
-
Хајде да бацимо поглед
на само један од њих.
-
Научници су тачно унели у податке
где и када је откривен,
-
а користили су различите технике
за одређивање старости,
-
да би тачно одредили када су настали.
-
Поновите то милион пута
-
и ове биљке, животиње,
минерали, фосили и артефакти
-
представљају прозоре
у периоде и места широм света
-
и кроз неколико милијарди година историје.
-
Када се јави истраживачки проблем,
-
научници провирују кроз ове прозоре
и тестирају хипотезе везане за прошлост.
-
На пример, 1950-их година,
популације птица грабљивица,
-
као што су сиви соколи, сове и орлови,
-
почеле су мистериозно да се смањују,
-
до тачке када је велики број врста,
укључујући и гологлавог орла,
-
проглашено за угрожене.
-
Срећом, научници
у Филдовом музеју у Чикагу
-
сакупљали су јаја
ових птица грабљивица деценијама.
-
Открили су да су љуске јајета биле дебље
-
и да су постале тање негде око периода
-
када је почело прскање усева
инсектицидом под називом ДДТ.
-
ДДТ је био успешан у убијању инсеката,
-
али када су дошле птице и појеле
ове гомиле мртвих буба,
-
ДДТ се акумулирао у њиховим телима.
-
Пронашао је пут ка врху ланца исхране
-
и апсорбовала га је птица грабљивица
на врху ланца у толико великим количинама
-
да је то истањило њена јаја,
-
те она нису могла да издрже
тежину птице која је лежала на њима.
-
Свуда је било омлета
-
све док научници
из Филдовог музеја у Чикагу
-
и из других институција
-
нису помогли да се мистерија реши
и тако спасили ствар.
-
Америка се захваљује Филдовом музеју.
-
Прозори у прошлост природњачких музеја
-
решили су многе друге научне мистерије.
-
Научници из музеја су користили
њихове колекције
-
да поређају у низ геном неандерталца,
-
открију гене који су мамутима
дали црвено крзно,
-
па чак и да тачно одреде место на ком
су древне џиновске ајкуле рађале младунце.
-
Постоји негде око 900
природњачких музеја на свету,
-
а сваке године долазе
до нових открића и разумевања
-
Земљине прошлости,
садашњости и будућности.
-
Музејске колекције нам чак помажу
да разумемо како савремене претње,
-
као што су глобалне климатске промене,
-
утичу на наш свет.
-
На пример, природњаци су сакупљали узорке
-
током више од 100 година са језера Волден,
-
које је овековечио Хенри Дејвид Торо.
-
Захваљујући овим природњацима,
који убрајају и Тороа у групу,
-
знамо да биљке око језера Волден
-
цветају око три недеље раније
него што су то чиниле пре 150 година.
-
Пошто су се ове промене
дешавале постепено,
-
не бисмо их приметили
током неколико деценија,
-
али захваљујући музејским колекцијама,
-
имамо непрекидни низ података
који нам показују како се наш свет мења.
-
Тако, следећи пут када истражујете
неки природњачки музеј,
-
сетите се да видите само један драгуљ
-
џиновске научне ризнице.
-
Иза ових зидова и под вашим ногама
-
су прозори који гледају
у заборављене светове.
-
Ко зна?
-
Једног дана, неки будући научници можда
провире кроз један од њих и виде вас.
closed TED
