Return to Video

Скривени светови у природњачким музејима - Џошуа Дру (Joshua Drew)

  • 0:07 - 0:09
    Када помислите на природњачке музеје,
  • 0:09 - 0:14
    вероватно замишљате изложбе
    пуне старих беживотних ствари,
  • 0:14 - 0:17
    као што су диносауруси,
    метеорити и драго камење.
  • 0:17 - 0:21
    Међутим, иза те едукативне спољашњости
  • 0:21 - 0:25
    која чини само око 1% колекције музеја,
  • 0:25 - 0:27
    постоје скривене лабораторије
  • 0:27 - 0:29
    у којима се дешавају
    велика научна открића.
  • 0:29 - 0:31
    Иза врата без ознака
  • 0:31 - 0:34
    и на спратовима до којих лифтови не воде,
  • 0:34 - 0:38
    нашли бисте прозоре у невероватне светове.
  • 0:38 - 0:42
    Овај лавиринт ходника и лабораторија
    је научно уточиште
  • 0:42 - 0:45
    у ком се чува наизглед
    безброј разноликих врста.
  • 0:45 - 0:49
    Овде истраживачи раде на томе
    да открију мистерије еволуције,
  • 0:49 - 0:51
    космичко порекло
  • 0:51 - 0:53
    и историју наше планете.
  • 0:53 - 0:57
    Само један појединачни музеј
    може имати милионе узорака.
  • 0:57 - 1:00
    Амерички природњачки музеј у Њујорку
  • 1:00 - 1:04
    има преко 32 милиона у својој колекцији.
  • 1:04 - 1:06
    Хајде да бацимо поглед
    на само један од њих.
  • 1:06 - 1:09
    Научници су тачно унели у податке
    где и када је откривен,
  • 1:09 - 1:12
    а користили су различите технике
    за одређивање старости,
  • 1:12 - 1:14
    да би тачно одредили када су настали.
  • 1:14 - 1:16
    Поновите то милион пута
  • 1:16 - 1:21
    и ове биљке, животиње,
    минерали, фосили и артефакти
  • 1:21 - 1:25
    представљају прозоре
    у периоде и места широм света
  • 1:25 - 1:28
    и кроз неколико милијарди година историје.
  • 1:28 - 1:30
    Када се јави истраживачки проблем,
  • 1:30 - 1:35
    научници провирују кроз ове прозоре
    и тестирају хипотезе везане за прошлост.
  • 1:35 - 1:40
    На пример, 1950-их година,
    популације птица грабљивица,
  • 1:40 - 1:43
    као што су сиви соколи, сове и орлови,
  • 1:43 - 1:45
    почеле су мистериозно да се смањују,
  • 1:45 - 1:48
    до тачке када је велики број врста,
    укључујући и гологлавог орла,
  • 1:48 - 1:51
    проглашено за угрожене.
  • 1:51 - 1:54
    Срећом, научници
    у Филдовом музеју у Чикагу
  • 1:54 - 1:58
    сакупљали су јаја
    ових птица грабљивица деценијама.
  • 1:58 - 2:02
    Открили су да су љуске јајета биле дебље
  • 2:02 - 2:04
    и да су постале тање негде око периода
  • 2:04 - 2:10
    када је почело прскање усева
    инсектицидом под називом ДДТ.
  • 2:10 - 2:12
    ДДТ је био успешан у убијању инсеката,
  • 2:12 - 2:16
    али када су дошле птице и појеле
    ове гомиле мртвих буба,
  • 2:16 - 2:19
    ДДТ се акумулирао у њиховим телима.
  • 2:19 - 2:21
    Пронашао је пут ка врху ланца исхране
  • 2:21 - 2:26
    и апсорбовала га је птица грабљивица
    на врху ланца у толико великим количинама
  • 2:26 - 2:28
    да је то истањило њена јаја,
  • 2:28 - 2:32
    те она нису могла да издрже
    тежину птице која је лежала на њима.
  • 2:32 - 2:33
    Свуда је било омлета
  • 2:33 - 2:36
    све док научници
    из Филдовог музеја у Чикагу
  • 2:36 - 2:37
    и из других институција
  • 2:37 - 2:40
    нису помогли да се мистерија реши
    и тако спасили ствар.
  • 2:40 - 2:43
    Америка се захваљује Филдовом музеју.
  • 2:43 - 2:45
    Прозори у прошлост природњачких музеја
  • 2:45 - 2:48
    решили су многе друге научне мистерије.
  • 2:48 - 2:51
    Научници из музеја су користили
    њихове колекције
  • 2:51 - 2:53
    да поређају у низ геном неандерталца,
  • 2:53 - 2:56
    открију гене који су мамутима
    дали црвено крзно,
  • 2:56 - 3:01
    па чак и да тачно одреде место на ком
    су древне џиновске ајкуле рађале младунце.
  • 3:01 - 3:04
    Постоји негде око 900
    природњачких музеја на свету,
  • 3:04 - 3:07
    а сваке године долазе
    до нових открића и разумевања
  • 3:07 - 3:11
    Земљине прошлости,
    садашњости и будућности.
  • 3:11 - 3:14
    Музејске колекције нам чак помажу
    да разумемо како савремене претње,
  • 3:14 - 3:16
    као што су глобалне климатске промене,
  • 3:16 - 3:17
    утичу на наш свет.
  • 3:17 - 3:20
    На пример, природњаци су сакупљали узорке
  • 3:20 - 3:24
    током више од 100 година са језера Волден,
  • 3:24 - 3:27
    које је овековечио Хенри Дејвид Торо.
  • 3:27 - 3:30
    Захваљујући овим природњацима,
    који убрајају и Тороа у групу,
  • 3:30 - 3:33
    знамо да биљке око језера Волден
  • 3:33 - 3:38
    цветају око три недеље раније
    него што су то чиниле пре 150 година.
  • 3:38 - 3:41
    Пошто су се ове промене
    дешавале постепено,
  • 3:41 - 3:45
    не бисмо их приметили
    током неколико деценија,
  • 3:45 - 3:47
    али захваљујући музејским колекцијама,
  • 3:47 - 3:51
    имамо непрекидни низ података
    који нам показују како се наш свет мења.
  • 3:51 - 3:54
    Тако, следећи пут када истражујете
    неки природњачки музеј,
  • 3:54 - 3:57
    сетите се да видите само један драгуљ
  • 3:57 - 4:01
    џиновске научне ризнице.
  • 4:01 - 4:03
    Иза ових зидова и под вашим ногама
  • 4:03 - 4:05
    су прозори који гледају
    у заборављене светове.
  • 4:05 - 4:07
    Ко зна?
  • 4:07 - 4:11
    Једног дана, неки будући научници можда
    провире кроз један од њих и виде вас.
Title:
Скривени светови у природњачким музејима - Џошуа Дру (Joshua Drew)
Description:

Погледајте целу лекцију: http://ed.ted.com/lessons/the-hidden-worlds-within-natural-history-museums-joshua-drew

Када помислите на природњачке музеје, можда замишљате изложбе пуне старих беживотних ствари, као што су диносауруси или метеорити. Међутим, иза образовне спољашњости постоје скривене лабораторије у којима се дешавају велика научна открића. Џошуа Дру даје преглед неких скривених светова у овим музејима.

Лекцију припремио: Џошуа Дру, анимација: Provincia Studio.
more » « less
Video Language:
English
Team:
closed TED
Project:
TED-Ed
Duration:
04:27

Serbian subtitles

Revisions

Our website uses cookies for analysis purposes.