Misterije kolokvijalnog jezika: čudan (odd) - Džesika Orek i Rejčel Til (Jessica Oreck and Rachael Teel)

Pogledajte celu lekciju: http://ed.ted.com/lessons/mysteries-of-vernacular-odd-jessica-oreck-and-rachael-teel

Bez obzira da li pričamo o svim čudnim ili matematičkim stvarima, poreklo reči "odd" vodi do indoevropskog korena "uzdho", što znači "koji upire na gore". Džesika Orek i Rejčel Til objašnjavaju razvoj od izraza za trougao do broja koji je nedeljiv sa dva i na kraju, do onog čudnog.

Lekcija: Džesika Orek i Rejčel Til; animacija: Džesika Orek.

Misterije kolokvijalnog jezika:

čudno (odd),

drugačije od onog
što je obično ili očekivano.

Iako moderna reč "odd"
ima mnogo značenja,

matematičkih i drugih,

sva ona mogu se ispratiti

do indoevropskog korena "uzdho",

što znači "upire ka gore".

Nadahnuti idejom

predmeta koji upire na gore,

govornici staronordijskog
izmenili su ovaj koren

u novu reč, "oddi",

koja se koristila za označavanje trougla,

najjednostavnijeg šiljatog predmeta

u smislu geometrije.

Trougao sa dugim vrhom,

poput vrha strele,

ili komad zemlje koji upire ka moru,

definisan je sa dva uparena ugla

i trećim koji je bio sam.

Tokom vremena,
"oddi" je počelo da označava

nešto što nije spojeno ili upareno.

U staronordijskom,
"oddi" je počelo da označava

bilo koji broj nedeljiv sa dva.

A izraz "odda mathr", nesparen čovek,

korišćen je za opisivanje
nesparenog čoveka

čiji glas bi mogao da prevagne u situaciji
gde je nerešeno.

Iako Englezi nikada trougao
nisu nazvali neparnim,

oni jesu pozajmili neparan broj

i neparnog čoveka.

Konačno, u 16. veku

pojam čoveka koji se ističe

doveo je do modernog značenja čudnog.