Зашто верујем да је злостављање жена најважније кршење људских права

Са својом препознатљивом одлучношћу, бивши амерички председник Џими Картер објашњава три неочекивана разлога зашто се злостављање жена и девојчица наставља кроз толико појава широм света, како у неразвијеним, тако и у развијеним земљама. Главни разлог који даје? ”Генерално, мушкарце боли уво.”

Заправо, покушавао сам

да размишљам о својој каријери
након што сам отишао из Беле куће,

и најбољи пример који имам је карикатура
од пре пар година, из Њујоркера.

Мали дечак гледа горе ка свом оцу,

и каже: ”Тата, кад порастем,
желим да будем бивши председник.”

(Смех)

Бити бивши председник је за мене
био велики благослов,

јер сам имао приступ

ономе чему је мали број људи имао,

да упознам толико људи широм света.

Не само да сам упознат
са 50 америчких држава,

већ смо моја жена и ја посетили
више од 145 држава,

уједно Центар Картер има
сталне програме у 80 нација.

Доста често, када одемо у неку земљу,

не само да упознамо краља или председника,

већ и земљораднике
из најизолованијих делова Африке.

Наше целокупно обавезивање
у Центру Картер

јесте да промовишемо људска права,

на онај начин на који га сам га упознао,
могу да вам кажем без недоумица,

да је највећe кршење људских права
на свету,

зачудо оно које се не истиче често,
злостављање жена и девојака.

(Аплауз)

За почетак, поменућу пар разлога
овог феномена.

Први је погрешно тумачење религиозних
текстова, светих записа,

у Библији, Старом завету, Новом завету,
Курану, и осталим,

и ови су погрешно тумачени од стране
мушкараца који су сад у моћним позицијама,

у синагогама, црквама, и џамијама.

Они тумаче ова правила
да се осигурају да се жене

редовно постављају у нижу позицију,

у поређењу са мушкарцима у очима бога.

Ово је јако озбиљан проблем,
на који се често не обраћа пажња.

Пре више година, 2000. године,

био сам баптиста,
јужњачки баптиста 70 година.

И даље предајем недељну школу
сваке недеље.

Предаваћу ове недеље такође.

Али, Јужна баптистичка конвенција
је 2000. одлучила

да би жене требало да играју
споредну улогу,

да буду подређене мушкарцима.

Тако да су заправо издали едикт,

који спречава да жене постану свештеници,
попови, ђакони у цркви,

или капелани у војсци,

и ако жена ради као учитељ,

у Јужној баптистичкој богословији,

не може да предаје уколико је дечак
у просторији,

зато што можете да нађете
стихове у Библији,

од више од 30.000 библијских стихова,

који кажу да жена не би требало
да учи мушкарца, итд.

Али најосновнија ствар јесте да су
текстови погрешно тумачени

да одржавају мушкарце у моћнијој позицији.

То је свеприсутан проблем,

јер мушкарци могу да искористе ту моћ

и ако насилни супруг или послодавац,
на пример, жели да превари жене,

може да каже да, ако жене
нису једнаке у очима бога,

онда зашто бих их ја третирао
као једнаке себи?

Зашто бих их плаћао исто
за обављање истог посла?

Други врло озбиљан проблем

који доприноси овој ситуацији,
јесте прекомерно прибегавање насиљу,

које се само повећава широм света.

У Сједињеним Америчким Државама,
на пример,

имамо огроман пораст
у злостављању сиромашних људи,

углавном црнаца и мањина,
тако што их стављамо у затворе.

Када сам радио као гувернер Џорџије,

један од 1000 Американаца
био је у затвору.

Данас, 7,3 људи од 1000
се налазе у затвору.

Ово је седмострук пораст.

И, откако сам отишао из Беле куће,

догодио се пораст од 800 посто
у броју жена

које су црнкиње и које се налазе
у затвору.

Такође смо једина држава на свету

која је развијена,
али и даље практикује смртну казну.

У рангу смо са земљама
које су најнасилније

у свим аспектима људских права,
тако што одобравамо смртну казну.

Тренутно смо у Калифорнији,
и пре неки дан сам схватио

да је Калифорнија потрошила
4 милијарде долара

осудивши 13 људи на смртну казну.

Ако се израчуна, то је 307 милиона долара
које Калифорнија плаћа

да осуди особу на смрт.

Небраска је ове недеље донела закон
који укида смртну казну,

зато што кошта толико. (Аплауз)

Тако да је насиље и злостављање сиромашних
и беспомоћних људи коме прибегавамо

још један разлог пораста
у злостављању жена.

Допустите ми да се фокусирам на пар врста
злостављања које ме највише брину,

и бићу прилично кратак, јер,
као што знате, имам ограничено време.

Једна врста је обрезивање гениталија.

Обрезивање гениталија је ужасно
и непознато већини америчких жена,

али у неким државама, доста држава,

када се роди женско дете, врло ускоро,

њене гениталије су комплетно одсечене
такозваним секачем

који има жилет и који, нестерилисан,

одстрани спољне делове женских гениталија.

И понекад, у најекстремнијим случајевима,
али не веома ретким,

девојчицу ушију тако да може само
да уринира и менструира.

И онда касније, када се уда,
тај исти секач

поново усече отвор тако да она може
да има односе.

Ово није ретка ствар, иако је против
закона у већини држава.

У Египту, на пример,

91 проценат женске популације

је сексуално унакажено на тај начин.

У неким државама, овaј проценат
је већи од 98 посто

жена које су сечене на такав начин
пре него што одрасту.

Ово је ужасна појава која погађа

све жене које живе у тим државама.

Још једна озбиљна ствар су убиства
из части,

где ће породица, поново погрешно
тумачећи неки свети запис -

не постоји ништа у Курану
што захтева ово -

убити девојку из своје породице

уколико је силована

или уколико се уда за мушкарца
кога њен отац не одобрава,

или, понекад, уколико носи
неприкладну одећу.

Ово раде чланови њене породице,

тако да чланови породице постају убице

када девојка, такорећи,
обешчасти породицу.

Уједињене нације су релативно скоро
урадиле анализу у Египту,

која је показала
да је 75% убистава ових девојака

почињено од стране оца, ујака, или брата,

а 25 посто од стране жена.

Још један проблем који имамо у свету,

а који се односи посебно на жене,
јесте ропство

или трговина људима како се данас назива.

Око 12,5 милиона људи
је продато у ропство из Африке

у Нови свет током 19. и 18. века.

Данас 30 милиона људи живи у ропству.

Стејт департмент сада има мандат
од Конгреса

да сваке године направи извештај,

и Стејт департмент извештава
да је 800.000 људи продато

преко међународних граница,
сваке године, у ропство,

и да су 80 посто те групе жене,

продате у сексуално ропство.

У САД-у у овом тренутку,

60.000 људи живи у оковима ропства.

У Атланти, Џорџија,
где се Центар Картер налази

и где ја предајем на Универзитету Емори,

200 или 300 жена, људи се прода
у ропство сваког месеца.

Ово ставља град на прво место у нацији
по људској трговини.

Атланта има најпрометнији аеродром
на свету,

и доста путника који долазе
из Јужне хемисфере.

Ако власник бордела

жели да купи девојку тамније коже,

могу то да ураде за 1.000 долара.

Бела девојка доноси много више од тога,

и просечни власник бордела у Атланти
и САД-у тренутно

може да заради 35.000 долара по робу.

Трговина сексом у Атланти, Џорџији,
премашује трговину наркотицима.

Тако да је ово још један озбиљан проблем,
а основни проблем је проституција,

зато што не постоји бордел у Америци

који није познат локалним властима,

локалним полицајцима, шефу полиције,
градоначелнику, и тако даље.

И ово води до једног од најгорих проблема,

да су жене купљене и све више стављене
у сексуално ропство

у свим земљама на свету.

Шведска има добар приступ овом проблему.

Пре око 15 или 20 година,
Шведска је одлучила да промени закон,

и жене више нису кривично гоњене

ако су у сексуалном ропству,

али су власници бордела и макрои
и мушке муштерије кривично гоњени,

и - (Аплауз) - проституција се смањила.

У САД-у, ми имамо супротан приступ.

За сваког мушкарца ухапшеног
због илегалне трговине сексом,

25 жена је ухапшено у САД.

Канада, Ирска, и као што је поменуто,
Шведска,

Француска, и друге земље сада мењају
приступ по шведском моделу.

То је још једна ствар
која се може учинити.

Постоје две велике институције
у овој земљи које сви ценимо:

наша војска и наш изврстан
универзитетски систем.

У војсци сада анализирају
број сексуалних напада.

Последњи извештај који сам добио указује
на 26.000 сексуалних напада

који су се догодили у војсци -

26.000.

Само 3.000, не пуно више од 1 посто,
су заправо кривично гоњени,

и разлог је то што заповедници
било које организације -

брода као што је моја подморница,
или војног батаљона

или групе маринаца -

заповедници имају законско право да одлуче

да ли да гоне силоватеља или не,

и, наравно, последња ствар коју они желе
јесте да било ко зна

да се под њиховим заповедањем
догодио сексуални напад,

тако да то не раде.

Тај закон мора да се промени.

Отприлике 1 од 4 наших девојака
која похађа амерички универзитет

ће бити силована пре него што дипломира,

и ово сада добија доста медијске пажње,

делимично због моје књиге,
али и других ствари,

и тако је 89 универзитета у Америци
сада осуђено

од стране Министарства просвете
под Чланом IX

зато што универзитетскe власти
не брину о женама

тако да их заштите од сексуалних напада.

Министарство правде каже
да је више од половине ових силовања

на студентским кампусима, учињено
од стране серијских силоватеља,

зато што ван универзитетског система,

ако силују некога, биће кривично гоњени,

а када су на универзитетском кампусу,
могу да силују некажњено.

Нису кривично гоњени.

То су ствари које се дешавају
у нашем друштву.

Још једна веома озбиљна ствар
у вези са злостављањем жена и девојчица

јесте недостатак једнаке плате
за исти посао,

као што знате. (Аплауз)

И то се понекад погрешно тумачи,
али за пуно запослење,

жена у САД-у тренутно добија 23 посто
мање од мушкарца.

Када сам ја постао председник,
та разлика је била 39 посто.

Тако да смо направили неки помак,
делимично зато што сам ја био председник

и тако даље - (Аплауз) (Смех) -

али у последњих 15 година,
није било никаквог напретка,

тако да разлика од 23 или 24 посто

траје већ 15 година.

Такве ствари се настављају.

Ако погледате ”Fortune 500" компаније,

23 имају жене као извршне директоре,

од 500,

и те извршне директорке, кажем вам,

зарађују просечно мање

од осталих извршних директора.

И то се дешава у нашој земљи.

Још један проблем са САД-ом

јесте то што смо најратоборнија
нација на Земљи.

Били смо у рату
са око 25 различитих земаља

од Другог светског рата.

Некада, имали смо војнике
који се боре на терену.

У другим приликама смо летели преко

бацајући бомбе на људе.

Наравно, сада имамо дронове
који нападају људе и тако даље.

У рату смо били са 25 различитих држава

или више од Другог светског рата.

Било је четири године, нећу рећи које,

током којих нисмо -

(Аплауз) - нисмо бацили бомбу,
нисмо лансирали ракету,

нисмо испалили метак.

Али у сваком случају, такве ствари,
прибегавање насиљу

и погрешно тумачење светих записа

су основни извори злостављања жена
и девојчица.

Постоји још један основни разлог
који не морам да напоменем,

то да, генерално, мушкарце боли уво.

(Аплауз) То је истина.

Просечан мушкарац који ће можда рећи,
ја сам против злостављања жена и девојчица

суптилно прихвата привилеговану позицију
коју заузимамо,

и ово је врло слично
ономе што сам знао као дете,

када је одвојено али једнако постојало.

Расна дискриминација је, легално,
постојала 100 година,

од 1865 на крају рата између држава,
Америчког грађанског рата,

све до 1960-их,

када је Линдон Џонсон усвојио нове законе

за једнака права.

Али током тог периода,
постојало је пуно белих људи

који нису мислили
да је расна дискриминација у реду,

али су остали тихи,

зато што су уживали у привилегијама
бољих послова,

јединственом приступу поротничкој
дужности,

бољим школама, и свему осталом,

и та иста ствар се дешава данас,

зато што просечном мушкарацу
заиста није стало.

Чак иако кажу, ”Ја сам против
дискриминације према женама и девојчицама”

они уживају у привилегованој позицији.

И веома је тешко приволети
већину мушкараца

који контролишу универзитетски систем,

већину мушкараца који контролишу
војни систем,

већину мушакараца
који контролишу владе света,

и већину мушкараца који контролишу
велике религије.

Дакле, која је основна ствар
коју морамо да урадимо данас?

Рекао бих да је најбоља ствар
коју можемо да урадимо

јесте да жене у моћним нацијама,

као што је ова, или оне одакле
ви долазите,

у Европи или где већ, које имају утицаја
и слободу говора и деловања,

морају да узму одговорност на себе

да буду силовитије у захтевању

краја расне дискриминације
према девојчицама и женама

широм света.

Просечна жена у Египту

нема пуно тога да каже о својим ћеркама

које су генитално унакажене и тако даље.

Не желим ни да уђем у детаље.

Али се надам да ће из ове конференције,

да ће свака жена овде
натерати свог мужа да схвати

да услед ових злостављања
на кампусима, у војсци, и тако даље,

и на будућем тржишту рада,

мора да заштити своје ћерке или унуке.

Ја имам 12 унука, 4 деце, и 10 праунука,

и често мислим о њима

и о проблемима
са којима ће се суочити у Америци,

не само кадa би живели у Египту
или некој другој земљи

да би имали једнака права,

и надам се да ћете ми се сви придружити

у томе да будемо победници за жене
и девојчице широм света

и штитимо њихова људска права.

Хвала вам.

(Аплауз)