Šta sam naučio iz 2 000 čitulja?

Luks Narajan započinje dan uz kajganu i pitanje „ko je umro danas?“ Zašto? Analizirajući 2 000 čitulja iz „Njujork Tajmsa“ tokom perioda od 20 meseci, Narajan je prikupio podatke, u samo nekoliko reči, kako dostignuća izgledaju tokom jednog životnog veka. Ovde deli čemu nas oni koji su ovekovečeni u štampi mogu naučiti o životu koji je kvalitetno proživljen.

Džozef Keler je imao običaj da džogira
oko studentskog doma u Stenfordu

i bio je zapanjen tolikim ženama
koje su tamo takođe džogirale.

Zašto su se njihovi konjski repovi
tako ljuljali sa strane na stranu?

Kako je bio matematičar,
rešio je da razume zašto.

(Smeh)

Profesoru Keleru su mnoge stvari
budile radoznalost:

zašto iz čajnika kaplje

ili kako se kišne gliste uvijaju.

Do pre nekoliko meseci,
nisam čuo za Džozefa Kelera.

Čitao sam o njemu u Njujork Tajmsu,

u čituljama.

Tajms je imao pola stranice
uvodnog teksta posvećenog njemu,

za šta možete pretpostaviti
da je izvanredan prostor

za novine njihovog ugleda.

Čitam čitulje skoro svaki dan.

Moja žena s razlogom misli
da sam prilično morbidan

jer počinjem dan uz kajganu
i „da vidimo ko je umro danas.“

(Smeh)

Ali ako razmislite o tome,

na prednjoj strani novina
obično su loše vesti

i ukazuje se na čovekove neuspehe.

Primer u kome loše vesti
ukazuju na dostignuće

je na kraju novina, u čituljama.

U svom svakodnevnom poslu,

upravljam kompanijom
koja se fokusira na buduće uvide

koje trgovci mogu da izvedu
iz prošlih podataka -

nešto poput analize u retrovizoru.

Počeli smo da razmišljamo

šta bi bilo kada bismo stavili
u retrovizor čitulje iz „Njujork Tajmsa“?

Da li je tu bilo lekcija
o tome kako da vam istaknu čitulju -

čak i ako niste tu
da biste u tome uživali?

(Smeh)

Da li bi to bolje išlo uz kajganu?

(Smeh)

Tako smo pogledali podatke.

Dve hiljade tekstova urednika,
neplaćenih čitulja

tokom perioda od 20 meseci
između 2015. i 2016. godine.

Čemu nas je ovih 2 000 smrti,
odnosno života, naučilo?

Pa, prvo smo pogledali reči.

Ovo ovde je jedan naslov čitulje.

To je čitulja neverovatnog Lija Guangjaoa.

Ako uklonite početak i kraj,

ostaje vam lepo sročeni opis

koji nastoji da, u samo nekoliko reči,
obuhvati dostignuće jednog životnog veka.

Samo gledanje ovoga je fascinantno.

Evo nekoliko poznatih, ljudi koji su umrli
tokom poslednje dve godine.

Pokušajte da pogodite ko su.

[Umetnik koji se opirao
svrstavanju u žanr]

To je Prins.

[Titan boksa i 20. veka]

O, da.

[Muhamed Ali]

[Inovativni arhitekta]

Zaha Hadid.

Uzeli smo ove opise

i sproveli ono što se naziva
obrada prirodnog jezika,

gde ubacite ovo u program,

a on izbacuje suvišne reči -

članove, „i“ - one reči koje lako možete
da pokažete u igri pantomime -

i ostavlja vam najznačajnije reči.

Ovo smo uradili ne samo za ova četiri,

već za svih 2 000 opisa.

Ovako to izgleda.

Film, pozorište, muzika, ples i, naravno,
umetnost, su veoma zastupljeni.

Preko 40 procenata.

Morate se zapitati
zašto u toliko mnogo društava

insistiramo da se naša deca bave

inženjerstvom, medicinom,
biznisom ili pravom

da bi ih smatrali uspešnim.

Dok smo kod zanimanja,

razmotrimo godine -

prosečne godine
u kojima su ostvarili nešto.

Taj broj je 37.

To znači da morate da čekate 37 godina

pre svog prvog značajnog dostignuća
po kome će vas pamtiti -

u proseku -

44 godine kasnije,
kada umrete u 81. godini -

u proseku.

(Smeh)

To se zove strpljenje.

(Smeh)

Naravno, to se razlikuje
u zavisnosti od zanimanja.

Ako ste sportska zvezda,

verovatno ćete dostići vrhunac
u svojim 20-im godinama.

A ako ste u 40-im kao ja,

možete se priključiti
zabavnom svetu politike.

(Smeh)

Političari ostvare svoje prvo,
a ponekad i jedino delo vredno pohvale,

sredinom 40-ih godina.

(Smeh)

Ako se pitate ko su „ostali“,

evo nekih primera.

Zar nije fascinantno šta ljudi rade

i po čemu ostaju upamćeni?

(Smeh)

Naša radoznalost je uhvatila zamah

i rešili smo da analiziramo
i više od opisa.

Uneli smo čitav prvi pasus
svih 2 000 čitulja,

ali smo to uradili zasebno
za dve grupe ljudi -

za ljude koji su poznati
i one koji nisu poznati.

Poznati ljudi - Prins, Ali, Zaha Hadid -

ljudi koji nisu poznati
su osobe poput Džoslin Kuper,

Velečasni Kari

i Lorna Keli.

Spreman sam da se kladim
da niste čuli većinu njihovih imena.

Neverovatni su ljudi,
fantastična dostignuća, ali nisu poznati.

Dakle, šta ako analiziramo
ove dve grupe odvojeno -

poznate i nepoznate?

Šta bi nam to pokazalo?

Pogledajte.

Dve stvari mi upadaju u oči.

Prvo:

„Džon“

(Smeh)

Ko god se ovde zove Džon
treba da zahvali svojim roditeljima -

(Smeh)

i podseti decu da izrežu
njegovu čitulju kad ga više ne bude.

Drugo:

„pomoć“.

Otkrili smo mnogo lekcija
iz kvalitetno proživljenih života

i ono čemu nas mogu naučiti
ti ljudi ovekovečeni u štampi.

Ova vežba je bila fascinantno svedočanstvo
kaleidoskopa koji predstavlja život,

a još fascinantnija

bila je činjenica
da je velika većina čitulja

isticala poznate i nepoznate ljude,

koji su uradili naizgled izuzetne stvari.

Napravili su pozitivan trag
u strukturi života.

Pomogli su.

Zato se zapitajte kad se vratite
svom svakodnevnom životu

kako koristite svoje talente
da biste pomogli društvu.

Jer je ovde najsnažnija lekcija da bi,

ako bi više ljudi živelo svoj život
nastojeći da budu poznati nakon smrti,

svet bi bio mnogo bolje mesto.

Hvala.

(Aplauz)