Ellen DeGeneres at Tulane's 2009 Commencement Speech

Hvala Predsedniče Koven,
Gospođo Predsednika Kovena,

(smeh publike)

uvaženi gosti,

neuvaženi gosti,
vi znate koji ste,

(smeh publike)

poštovani profesori,
i jezivi profesore španskog.

(smeh publike)

I hvala vama,
diplomcima klase 2009,

shvatam da je većina vas mamurna
i da ima cepajuće

glavobolje i da niste
spavali od "Debelog utorka"

ali ne možete da diplomirate dok
ne završim, zato slušajte!

(smeh i ovacije publike)

Kada su me pitali da održim
pozdravni (commencement) govor

odmah sam pristala.

Onda sam krenula da tražim šta
znači reč "commencment"

(smeh publike)

što i ne bi bio problem da imam
rečnik, ali većina

knjiga u našoj kući su Poršine
i sve su one napisane na australijskom.

(smeh publike)

Tako da sam morala sama da
prevedem tu reč,

da bih shvatila njeno značenje.

Commencement.

Uobičajeno (common) i
cement (cement).

(Smeh publike)

Uobičajeni cement.

Obično vidite cement na trotoarima.

Trotoari imaju pukotine i ako ih nagazite
trebalo je bolje da pazite.

(smeh pubilke)

Tako da je to, to.

(Smeh publike)

Ali sam počastvovana što ste me pitali
da govorim na vašem običnom cementu.

(smeh publike)

Mislila sam da je potrebno da budete
poznati alumni, alumnus, aluminium,

da je potrebno da diplomirate.

(smeh publike)

Nisam išla na koledž, ovde,
i ne znam da li Predsednik Koven zna,

nisam išla na koledž bilo gde,
bilo koji koledž.

I ne kažem da ste vi protraćili vreme
ili novac, ali pogledajte mene

ja sam velika zvezda.

(smeh i aplauz publike)

Ipak sam diplomirala
u školi jakih udaraca

naša maskota su bile velike dude.

(smeh publike)

Dosta sam vremena ovde provodila
tokom odrastanja.

Moja mama je radila u Njukombu
i ja bih odlazila tamo

svaki put kada je trebalo da
nešto ukradem iz njene tašne.

Ali zašto sam ja ovde sada?
Očito ne da bih krala.

Predaleko ste
i nikad se ne bih izvukla.

Ja sam ovde zbog vas.

Zato što ne mogu da zamislim uporniju
i hrabriju generaciju od vas.

Mislim, pogledajte se,
svi nosite akademske odore.

Obično kada to nosite

u deset ujutru,
to znači da ste digli ruke od svega.

(smeh publike)

Ja sam ovde

(smeh publike)

jer volim Nju Orleans.

Ovde sam rođena i odrasla,
ovde sam se formirala,

I kao vi, dok sam živela ovde,
oprala sam veš samo 6 puta.

(smeh publike)

Kada sam završila školu
bila sam potpuno izgubljena.

I kad kažem školu,
mislim na osnovnu,

ali sam nastavila dalje i završila
i srednju školu.

I zaista nisam imala nikakvih ambicija.

Nisam znala šta bih želela da radim.
Radila sam sve.

Čistila sam ostrige, bila hostesa,
barmenka,

bila sam konobarica, molerka,
prodavala sam usisivače.

Nisam imala pojma i mislila sam
da ću se nekad skrasiti na nekom poslu

i da ću da zaradim dovoljno novca
da platim stanarinu,

možda platim osnovnu kablovsku,
možda ne, nisam baš imala plan.

Poenta je, kada sam bila vaših godina,

mislila sam da znam ko sam,
ali nisam imala pojma.

Kao, na primer, kada sam bila vaših
godina, izlazila sam sa muškarcima.

(smeh i aplauz publike)

Dakle, ono što govorim je da kada
odrastete, većina vas će biti gej.

(smeh i aplauz publike)

Da li neko sve ovo zapisuje?

Roditelji?

(smeh publike)

(Elen se smeje)

Kako bilo, nisam imala ideju
šta da radim sa životom

i završila sam ovde gde sam sada
nakon vrlo tragičnog događaja.

Imala sam, možda, 19 godina

i moja tadašnja devojka je nastradala
u automobilskoj nesreći.

I ja sam prošla pored te nesreće

i nisam znala da je ona tu
i nastavila sam da idem dalje.

I ubrzo nakon toga sam saznala da
je ona bila u pitanju.

Živela sam u suterenu.

Nisam imala novca,
nisam imala grejanje, klimu.

Madrac mi je bio na podu
i stan je bio pun buva.

I ja sam pretraživala dušu
i pitala se "Zašto je ona otišla

a ove buve su ostale?
Ne razumem".

Mora da postoji svrha
i zar ne bi bilo zgodno

kada bismo mogli da dignemo slušalicu
i pozovemo Boga i pitamo ga.

I počela sam da pišem
i ono što je poteklo iz mene

bio je zamišljeni razgovor sa Bogom,
koji je bio jednostran,

i završila sam sa pisanjem
pogledala ga i rekla sebi --

a tada se nisam bavila stendap-om,
nije bilo kluba u gradu--

i rekla sam sebi da ću da uradim ovo
u šou Džonija Karsona --

u to vreme on je bio zakon--
i biću prva žena

u istoriji tog šoua
koja će učestvovati.

I nekoliko godina nakon toga,

bila sam prva žena u istoriji
ovog šoua,

i jedina žena
u istoriji ovog šoua

zbog tog telefonskog razgovora
sa Bogom koji sam napisala.

I tako sam započela ovaj put stendap-a

i bilo je uspešno, i bilo je super
i bilo je teško

jer sam pokušavala da ugodim svima,
a imala sam ovu tajnu koju sam krila

da sam gej, i mislila sam da me
ljudi neće voleti ako to saznaju,

neće se smejati sa mnom,
i tada mi je i karijera krenula,

dobila sam svoj sitkom i bio je vrlo
uspešan, novi nivo uspešnosti

i pomislila sam "Šta bi bilo da znaju da
sam gej? Nikad me ne bi gledali".

Ovo se dešavalo davno,
bilo je kada smo imali

samo belce predsednike

(smeh publike)

ovo je bilo pre mnogo godina.

(smeh publike)

I, konačno,

odlučila sam da sam živela sa mnogo
srama i straha.

Više to nisam mogla i odlučila sam
da kažem i da to učinim kreativno,

i moj lik u seriji je to trebalo da
uradi u isto vreme.

To nije bila politička izjava ili bilo šta
drugo, osim oslobađanje same sebe

od ove težine
koju sam nosila sa sobom.

Htela sam samo da budem iskrena
i pomislila sam,

"Šta je najgore što može da se dogodi?
Mogu da izgubim karijeru".

I to se i desilo.

Izgubila sam karijeru.

Emisija mi je ukinuta nakon 6 godina
bez da mi je iko rekao.

Pročitala sam to u novinama.

Telefon nije zazvonio cele tri godine.

Nije bilo ponuda,
niko nije hteo ništa da ima sa mnom.

Da, dobijala sam pisma od dece
koja su umalo izvršavala samoubistva

ali nisu, zbog onoga što sam ja uradila,

i shvatila sam da imam svrhu

i da nije stvar samo o meni
i da nije vezano samo za slavu

ali sam imala osećaj da sam kažnjavana.

Bilo je to loše vreme.
Bila sam ljuta, bila sam tužna.

A onda mi je ponuđen tok šou

i ljudi koji su mi to ponudili
pokušali su da ga prodaju

i većina stanica
je odbila ponudu.

Većina ljudi nije htela da ga otkupi, jer
su smatrali da niko neće da me gleda.

Zaista, i kada se osvrnem na to,
ne bih promenila ništa.

To je bilo tako važno za mene
da izgubim sve

jer sam otkrila
šta je ono što je najbitnija stvar,

a to je da budete iskreni prema sebi.

Konačno, to je ono što me je i dovelo
ovde gde sam sada.

Ne živim u strahu, slobodna sam,
nemam više tajni,

i znam da ću uvek biti okej

jer bez obzira na sve
znam ko sam.

Dakle, kao zaključak,

kada sam bila mlađa
mislila sam da je uspeh nešto drugo.

Mislila sam, kada odrastem,
želim da budem poznata,

želim da budem zvezda
želim da budem u filmovima.

Kada odrastem, želim da vidim
svet, da vozim dobra kola,

želim da imam grupije,

(smeh publike)

da citiram Pusiket Dols.

Uzgred, koliko ljudi je mislilo da su rekle
krupnije?

E pa nisu, rekle su grupije.

(smeh publike)

Ali moja ideja uspeha je danas sasvim
drugačija i kako odrastate,

shvatićete da se definicija uspeha menja.

Za mnoge od vas, uspeh danas je da
izdržite 20 časica tekile.

(smeh i aplauz publike)

Za mene, najvažnija stvar na svetu

je da živite uz integritet

a ne da popuštate pred vršnjačkim
pritiskom i budete nešto što niste.

Da živite svoj život kao poštena i
saosećajna osoba,

i da doprinesete na neki način.

Pa da zaključim moj zaključak,

(smeh publike)

pratite svoju strast,
ostanite verni sebe,

nikada ne pratite tuđi put
osim ako ste u šumi

i izgubili ste se i vidite put,

onda, kao boga vas molim,
taj put sledite.

(smeh publike)

Nemojte da delite savete,
vratiće vam se kao bumerang.

Ne prihvatajte ničiji savet.

Dakle, moj savet vama je

(smeh publike)

budite iskreni prema sebi
i sve ostalo će biti u redu.

Znam da su mnogi od vas zabrinuti za
budućnost, ali nema razloga.

Ekonomija cveta,
poslovna ponuda je velika.

(smeh publike)

Planeta je sasvim u redu.

(smeh publike)

Sve će biti u redu.
Već ste preživeli uragan.

Šta još može da vam se desi?

Neke od najstrašnijih stvari koje
vam se dese

naučiće vas najviše.
Sada znate pravo pitanje

koje treba postaviti na prvom poslovnom
intervjuu "Da li je iznad nivoa mora?"

(smeh publike)

Pa, da zaključim moj zaključak, koji sam
prethodno zaključila

koristeći govor običnog cementa,

valjda ono što pokušavam da kažem
je da je život jedan veliki Mardi Gras

ali umesto da pokazujete vaše grudi,
pokažite vašu pamet,

i ako im se svidi to što vide

imaćete više perli nego
što ćete znati šta da radite sa njima.

I bićete pijani većinu vremena.

(smeh publike)

Dakle, Katrina generacija 2009,
čestitam vam

i ako ne zapamtite ništa od ovoga
što sam danas rekla, zapamtite ovo.

Bićete okej.

dum-do-dum-dum-dum

samo plešite.

(smeh i aplauz publike)