Плес у част Мајке Земље

Први наступ уметника покрета, Џона Бугза и Лиле Бак, „Поштуј своју мајку“, деликатна, снажна изведба која укључује изговорену реч, виолину и плес са освртом на раздорну везу између човечанства и природе.

Мајка Земља: Наш крај је био неизбежан,

али је неминовност ипак попустила.

Ветар, вода и ватра
тихо су поново оживеле;

ви и ја смо се помирили,

ритмови су се поново посложили,

плаве постале зелене.

Ваша брига за очување
у замену за моје плодове

и допуна овом сликовитом
враћању насликаног неба,

котрљању планина,

прекривању шумама -

нема више загревања.

Чистота и једноставност
онога какви смо некада били.

Да ли ме се сећате?

Свега онога што дајем човечанству?

Смештај, земљу, мора, птице,

звери и целокупни људски род -

посебнo површину
на којој се ви и елементи срећете

и вибрирате у складу.

(Клавир свира)

(Виолина свира)

(Музика)

(Темпо музике се убрзава)

(Виолина свира)

(Музика)

(Виолина свира)

(Музика)

(Музика се завршава)

(Аплауз)

Моја лепота се променила,

замућене воде, огољена поља,

унутрашњост са ожиљцима
који не могу зацелити,

наша сећања се губе.

Некада сте били опседнути мојим оквиром

и тиме како сам настала,

мојом природом, њеном поларношћу -

тиме како моји умилни ветрови шапућу тихо,
а ипак узбуркавају мора.

Да ли ме се сећате?

Свега онога што дајем човечанству?

Смештај, земљу, мора, птице,

звери и целокупни људски род -

посебнo површину
на којој се ви и елементи срећете

и вибрирате у складу.

Невидљиви путник увек у пролазу,

који носи живот,

кретање,

надстрешницу земље коју осећа и чује,

снажан и ускомешан,

који дува.

Удишем те, ветре који прочишћаваш,

нежна и мирна,

тиша.

Извор вечно присутан,

који се уздиже и спушта -

ваздух.

Ритмичан проток,

течан и љубак,

таласи ведрине,

глатке жице чистоте,

кише које брзо надомешћују,

реке снова,

пролећа која дивљају
док прекривају земљу изобиљем,

универзални растварач који растаче,

пиће, течност, живот и моћ -

вода.

Рођена у време настанка универзума,

угрејала људски род,

дала му светлост,

зракови у боји осветљавају
трептаје угарака,

ужарено, моћно и сјајно.

Свети син ваздуха, отац беса,

топлота која живо плеше

између савршенства и лепоте.

Жустрост без ограничења,

брза и китњаста,

искре генијалности се уздижу -

ватра.

(Канку Ван Стар плеше)

(Хор пева)

(Бубњеви)

(Ударање бубњева и певање)

(Ударање бубњева и певање)

(Ударање бубњева и певање)

(Музика се завршава)

(Аплауз)

(Виолина свира)

(Музика)

(Музика се завршава)

(Аплауз)