Skulpture koje mogu da budu na dnu okeana

Kada je bio mlad, umetnik Šičie Huang obožavao je da rastavlja igračke i hara po rafovima noćnih pijaca u Tajvanu tražeći neočekivane predmete. Danas, ovaj TED Fellow stvara vragolaste skulpture koje kao da imaju svoj život, sa očima koje trepću, pipcima koji se odmotavaju i delovima koji svetle poput organizama iz mora.

Rođen sam na Tajvanu.

Tokom odrastanja bio sam okružen

raznim vrstama gvožđara

i volim da idem na noćne pijace.

Volim energiju tih pijaca,

boje, svetla, igračke

i sve neočekivane stvari
koje nađem svakog puta,

poput lubenice sa antenama od slamki

ili kučića sa čiroki frizurom.

Dok sam odrastao,
voleo sam da rastavljam igračke,

bilo koje igračke
koje bih našao po kući,

poput vazdušne puške mog brata,
kada on nije kod kuće.

Takođe sam voleo da stvaram okruženja

koja bi ljudi istraživali
i gde bi se igrali.

U ovim ranim instalacijama,

uzimao sam plastične listove,
plastične torbe

i stvari koje bih našao u gvožđari

ili oko kuće.

Uzeo bih stvari poput markera,

pomešao bih ga s vodom,
ispumpao kroz plastičnu cev

i tako stvorio
svetleće sisteme za cirkulaciju

kroz koje ljudi mogu da hodaju
i u njima uživaju.

Volim kako izgledaju ovi materijali,

njihov osećaj, i veoma su pristupačni.

Takođe sam voleo da stvaram uređaje
koji rade sa delovima tela.

Uzimao bih LED svetla sa fotoaparata

i rastegljivi kanap,
to bih zakačio za pojas

i snimao bih svoj pupak, dobio bih

drugačiju perspektivu

i video šta on radi.

(Smeh)

Takođe volim da dorađujem kućne aparate.

Ovo je automatsko noćno svetlo.

Neki od vas ga možda imaju kod kuće.

Isekao bih senzor za svetlo,

dodao produžetak

i koristio plastelin,

nalepio to na televizor

i onda bih snimao svoje oko

i koristeći zenicu

zavarao bih senzor da misli da je mrak,

tako da uključi sijalicu.

Beonjača i kapak

će zavarati senzor da misli da je dan

i on će isključiti svetlo.

Želeo sam da skupim
različite vrste očiju,

pa sam stvorio ovu spravu
koristeći biciklističke kacige,

sijalice i televizore.

Bilo bi lakše kada bi drugi ljudi
nosili kacigu

i snimali svoje oči.

Ova sprava mi dozvoljava da simbolički

izvučem tuđe oči,

tako da imam širok izbor
očiju za koršćenje

na mojim skulpturama.

Ova skulptura ima četvoro očiju.

Svako oko kontroliše drugi aparat.

Ovo oko se okreće u telezivoru.

Ovo oko naduvava plastičnu cev.

Ovo oko gleda video snimak
gde se pravi drugi komad.

Ova dva oka pokreću vodu koja svetli.

Veliki broj ovih komada
se kasnije prikazuje

u muzejima, na bijenalnim
i trijenalnim izložbama

širom sveta.

Obožavam nauku i biologiju.

Bavio sam se istraživačkim radom 2007.

u Prirodnom i istorijskom
muzeju Smitsonijan

i gledao sam organizme
koji svetle u okeanu.

Obožavam ova stvorenja.
Kako izgledaju, kakva su na dodir.

Mekana su, sluzava,

i fasciniralo me je kako koriste svetlost

u svom okruženju,

da privuku partnera, za samoodbranu

ili da privuku hranu.

Ovo istraživanje inspirisalo je moj rad
na mnogo načina,

stvari poput kretanja
ili raznih svetlosnih šablona.

Počeo sam da skupljam

razne vrste materijala u svom studiju

i da eksperimentišem

i isprobavam razne stvari

da vidim kakva stvorenja mogu da smislim.

Koristio sam dosta
ventilatora iz kompjutera

i samo sam ih spojio
da vidim šta će se desiti.

Ovo je instalacija
od 740 kvadratnih metara

i sastoji se od raznih stvorenja

od kojih neka vise s plafona
a neka odmaraju na podu.

Izdaleka liče na vanzemaljce

ali kada pogledate izbliza, sva su

napravljena od crnih kesa za smeće

ili plastičnih posuda.

Želeo bih s vama da podelim
kako obične stvari

mogu da postanu nešto magično i čudesno.

(Aplauz)

Hvala vam.

(Aplauz)