Geri Koveks (Gary Kovacs): Traganje za tragačima

Dok surfujete internetom o vama se prikupljaju informacije. Praćenje na mreži nije 100% zlonamerno -- lični podaci mogu da učine vaše surfovanje mnogo efikasnijim; "kukiz" mogu pomoći vašim omiljenim sajtovima da opstanu u poslovanju. Ali, po rečima Gerija Koveksa, vi imate pravo da znate koji podaci o vama bivaju prikupljani i kako to utiče na vaše korišćenje interneta. On otkriva dodatak za Fajerfoks koji vam upravo to omogućava.

Ne znam zašto ali ja sam konstantno opčinjen mišlju

da je dve i po milijarde nas širom sveta

povezano putem interneta

i da u svakom datom trenutku

više od 30 procenata svetske populacije

može da ode na internet da bi učili, stvarali i delili.

I količina vremena koju svako od nas troši radeći sve ove svari

takođe nastavlja da raste.

Skorašnje istraživanje je pokazalo

da samo mlada generacija

provodi više od osam sati dnevno na internetu.

Meni, kao ocu devetogodišnje devojčice,

taj broj izgleda jako mali.

(smeh)

Ali kao što je internet za svakog od nas otvorio vrata ka svetu,

tako je i svetu otvorio vrata ka svima nama.

U sve većoj i većoj meri, cena koja se traži od nas da platimo

za svu ovu povezanost

je naša privatnost.

Danas bi većina nas želela da veruje

da je internet privatno mesto; nije.

I svakim klikom miša i svakim dodirom ekrana,

mi poput Ivice i Marice

ostavljamo mrvice ličnih informacija

svuda gde odemo u digitalnoj šumi.

Ostavljamo datume rođenja, mesta življenja,

naša interesovanja i opredeljenja,

naše odnose,

našu finansijsku istoriju i tako dalje.

Nemojte pogrešno da me razumete,

ja ni u jednom trenutku nisam hteo da kažem da je deljenje podataka loša stvar.

U stvari, kada znam koji podaci se dele sa drugima

i kada sam konkretno pitan da pristanem na podelu,

ja želim da određeni sajtovi razumeju moje navike.

To im pomaže da mi predlože koje knjige da pročitam

ili koje filmove da gledam sa svojom porodicom

ili sa kojim prijateljima da se povežem.

Ali kada ne znam ili kada nisam priupitan,

tada se javljaju problemi.

To je fenomen koji se danas na internetu

zove praćenje ponašanja,

i to je veoma razvijen biznis.

Ustvari postoji čitava industrija koja se zasniva

na praćenju nas kroz digitalnu šumu

i pravljenju profila za svakog od nas.

I onda kada su svi ti podaci u njihovim rukama

oni mogu učiniti skoro bilo šta sa njima.

Ovo je oblast koja danas ima veoma malo propisa

i još manje pravila.

Izuzev nekoliko skorašnjih saopštenja ovde u SAD i u Evropi,

ovo je oblast korisničke zaštite koja je skoro u potpunosti jalova.

Dakle, dozvolite mi da malo više otkrijem ovu skrivenu industriju.

Model koji vidite da se formira iza mene se zove Koluzija

i on predstavlja eksperimentalni dodatak za internet pretraživač

koji možete instalirati u vaš Fajerfoks pretraživač

koji vam pomaže da vidite gde idu vaši mrežni podaci i ko vas prati.

Crvene tačke koje vidite gore

su sajtovi koji prate ponašanje

koje ja nisam posetio, ali me oni prate.

Plave tačke su sajtovi koje sam ja direktno posetio.

A sive tačke su sajtovi koji me takođe prate,

ali ja nemam predstavu ko su oni.

Svi oni su povezani, kao što možete da vidite,

formirajući sliku o meni na mreži.

I ovo je moj profil.

Dozvolite mi da sad sa primera pređem na nešto veoma specifično i lično.

Ja sam instalirao Koluziju na mom laptopu pre dve nedelje

i pustio sam da me prati tokom mog tipičnog dana.

Kao i većina vas,

ja započinjem svoj dan odlaskom na internet i proveravanjem svoje elektronske pošte.

Zatim odem na stranicu sa vestima i gledam naslove.

I u ovom konkretnom slučaju dopao mi se jedan

na temu vrednosti muzičke pismenosti u školama

koji sam podelio putem socijalne mreže.

Tada nam se naša ćerka pridružila za stolom za doručak

i ja sam je pitao: "Postoji li akcenat na muzičku pismenost u tvojoj školi?"

I ona je naravno kao svaka devetogodišnjakinja,

pogledala u mene i zbunjeno rekla: "Šta je pismenost?"

Tako da sam je naravno poslao na internet da sazna.

Dozvolite mi da ovde stanem.

Samo što sam započeo doručak

već me je pratilo skoro 25 sajtova.

Ja sam posetio samo četiri.

Dozvolite mi da ubrzam ostatak svog dana.

Otišao sam na posao, proverio sam e-poštu,

ulogovao sam se na još par društvenih sajtova, pisao sam blog,

proverio sam još novosti, podelio sam par tih novosti,

pogledao sam neke video snimke,

poprilično tipičan dan -- u ovom slučaju, poprilično detaljan --

i na samom kraju, pri završetku mog dana,

pogledajte moj profil.

Crvene tačke su eksplodirale.

Sive tačke su eksponencijalno porasle.

Sve u svemu ima preko 150 sajtova

koji prate moje lične informacije,

skoro svaki bez mog odobrenja.

Prosto se preplašim kad pogledam ovu sliku.

Ovo nije ništa. Ja sam proganjan preko interneta.

A zašto se ovo događa?

Veoma jednostavno -- to predstavlja ogroman biznis.

Prihod par kompanija koje su na vrhu ove oblasti

je danas preko 39 milijardi dolara.

Mi kao odrasli svakako nismo sami u ovome.

U isto vreme kada sam instalirao svoj profil Koluzije,

instalirao sam i jedan za svoju ćerku.

I za jedno subotnje jutro, posle više od dva sata provedenih na internetu.

evo kako izgleda njen profil.

Ovo je devetogošnja devojčica

koja mahom posećuje dečije sajtove.

Iz ovog razloga moja preplašenost prelazi u bes.

Ovo vam više ne govorim kao pionir tehnike ili branilac privatnosti;

već kao roditelj.

Zamislite kad bi u stvarnom svetu

neko pratio našu decu sa foto aparatom i sveskom

i beležio njihov svaki korak.

Mogu vam reći da ne postoji osoba u ovoj prostoriji koja bi sedela prekrštenih ruku.

Mi bismo preduzeli određene mere. Možda te mere ne bi bile pozitivne ali bismo ih preduzeli.

(smeh)

Ni u ovom sljučaju se ne smemo ponašati kao da nas baš briga.

Ovo se dešava sada.

Privatnost nije moguća

i to ne bi trebalo da je cena koju prihvatamo

samo da bismo koristili internet.

Naši glasovi su važni, a naša dela još važnija.

Danas smo pokrenuli Koluziju.

Možete je skinuti i instalirati u Fajerfoks

da biste videli ko vas nadgleda preko mreže

i ko vas prati kroz digitalnu šumu.

U budućnosti, svi naši glasovi moraju da se čuju.

Zato što stvari koje ne znamo nam zapravo mogu nauditi.

Zato što je pamćenje interneta večno.

Mi smo pod nadzorom.

Sada je vreme da mi nadziremo nadzornike.

Hvala vam.

(aplauz)