Zašto treba da gradimo drvene oblakodere

Gradite oblakoder? Zaboravite na čelik i beton, kaže arhitekta Majkl Grin, i sagradite ga od... drveta. Kako kaže u ovom zanimljivom govoru, ne samo da je moguće graditi sigurne zgrade od drveta do 30 spratova u visinu (i više, nada se), već je to neophodno.

Ovo je moj deda.

A ovo je moj sin.

Deda me je naučio
da radim sa drvetom

kad sam bio mali dečak

i takođe me je naučio ideji

da ako isečeš drvo
da bi ga pretvorio u nešto,

poštuj život tog drveta
i napravi to

najlepše što možeš.

Moj dečak me podseća

da za svu tehnologiju
i sve igračke na svetu,

ponekad samo mali komad drveta,

ako ga naslažeš u visinu

u stvari je neverovatno
inspirativna stvar.

Ovo su moje zgrade.

Gradim širom sveta

iz naše kancelarije
u Vankuveru i Njujorku.

Gradimo zgrade raznih
veličina i stilova

i od različitih materijala,
u zavisnosti od toga gde smo.

Ali drvo je materijal
koji najviše volim

i ispričaću vam priču o drvetu.

Deo razloga zašto ga volim je taj
što svaki put

kad ljudi uđu u moje zgrade
koje su od drveta,

primetim da reaguju potpuno drugačije.

Nikad nisam video da neko uđe
u neku od mojih zgrada

i zagrli čelični ili betonski stub,

ali sam video to
u zgradama od drveta.

Video sam ljude
kako dodiruju drvo

i mislim da postoji razlog za to.

Isto kao i snežne pahuljice,
ni dva komada drveta

nikada i nigde na Zemlji
ne mogu biti isti.

To je divna stvar.

Sviđa mi se da mislim da drvo

ostavlja otiske prstiju Majke prirode
na našim zgradama.

Otisci prstiju Majke prirode
su ti koji čine

da nas naše zgrade povežu s prirodom
u okruženju napravljenom ljudskom rukom.

Živim u Vankuveru, pored šume

koja raste do visine
zgrade od 33 sprata.

Uz obalu ovde u Kaliforniji
šuma sekvoje

raste do visine
od 40 spratova.

Ali zgrade od drveta na koje mislimo

su visoke samo četiri sprata
na većini mesta na Zemlji.

I pravila gradnje u stvari ograničavaju
našu mogućnost da gradimo

zgrade mnogo više od četiri sprata
na mnogim mestima

i to je tako i ovde
u Sjedinjenim Državama.

Postoje izuzeci,

ali i potrebno je
da postoje izuzeci

i stvari će se promeniti, nadam se.

Razlog zbog čega tako mislim je taj

što danas polovina nas
živi u gradovima

i taj broj će porasti do 75 procenata.

Gradovi i gustina znače
da će naše zgrade

i dalje biti velike

i mislim da postoji uloga
koju drvo može da odigra u gradu.

Mislim tako jer će
za tri milijarde ljudi

u svetu danas,
za 20 godina,

biti potreban novi dom.

To je 40 posto sveta
kojem će biti potrebna

nova zgrada izgrađena za njih
u sledećih 20 godina.

Jedan od tri čoveka
koji živi u gradovima danas,

u stvari živi u sirotinjskom kraju.

To je milijardu ljudi u svetu
koji žive u sirotinjskim krajevima.

Sto miliona ljudi u svetu
su beskućnici.

Veličina izazova
sa kojim se suočavaju

arhitekte i društvo
u graditeljstvu

je u tome da nađu rešenje
da udome ove ljude.

Ali izazov je,
kako se selimo u gradove,

oni su sagrađeni
od dva materijala:

čelika i betona
i to su sjajni materijali.

To su materijali poslednjeg stoleća.

Ali to su takođe materijali
sa veoma velikom energijom

i veoma velikom emisijom
gasova staklene bašte u svom procesu.

Čelik predstavlja oko 3 procenta

čovekovih emisija
gasa staklene bašte,

a beton preko 5 procenata.

Ako razmislite o tome,
osam procenata

našeg doprinosa
gasovima staklene bašte danas

dolazi samo od ova dva materijala.

Mi ne mislimo mnogo o tome
i nažalost,

ne mislimo čak
ni o zgradama, ja mislim,

onoliko koliko bi trebalo.

Ovo je statistika SAD
o uticaju gasova staklene bašte.

Skoro polovina naših gasova staklene bašte
je u vezi sa građevinarstvom

i ako pogledamo energiju,
ista je priča.

Videćete da je prevoz
na drugom mestu te liste,

ali to je nešto što uglavnom čujemo.

Iako puno toga zavisi od energije,

takođe puno zavisi i od ugljenika

Problem kako ga ja vidim
je u tome da, konačno,

sudaranje načina
na koje rešavamo taj problem

opsluživanja tri milijarde ljudi
kojima treba dom

i klimatskih promena,
je čeoni sudar

koji treba da se dogodi
ili se već događa.

Taj izazov znači da treba da počnemo
da razmišljamo na nove načine

i mislim da će drvo biti
deo tog rešenja

i ispričaću vam zašto.

Kao arhitekti, drvo je jedini materijal,

veliki materijal,
sa kojim mogu da gradim,

koji je izrastao uz pomoć
sunčeve energije.

Kada drvo raste u šumi
i ispušta kiseonik

i apsorbuje ugljen-dioksid

i umre i padne na šumsko tlo,

ono vraća ugljen-dioksid
u atmosferu ili u zemlju.

Ako izgori u šumskom požaru,
takođe će vratiti taj ugljenik

nazad u atmosferu.

Ali ako uzmete to drvo
i napravite od njega zgradu

ili komad nameštaja
ili drvenu igračku,

ono u stvari ima
neverovatnu sposobnost

da skladišti ugljenik
i omogućava nam njegovo oduzimanje.

Jedan kubni metar drveta
će uskladištiti

jednu tonu ugljen-dioksida.

Naša dva rešenja za klimu
su, očigledno,

da smanjimo emisije
i nađemo skladište.

Drvo je jedini od glavnih
materijala za gradnju

sa kojim mogu da gradim
i koji radi obe ove stvari.

Verujem da imamo

moralni princip
da nam Zemlja daje hranu

i u ovom veku moramo
da pređemo na moralni princip

da nam Zemlja daje domove.

A kako ćemo to da uradimo

kada sprovodimo urbanizaciju
ovim tempom

i razmišljamo samo
o drvenim zrgadama od četiri sprata?

Treba da smanjimo beton i čelik

i da gradimo više zgrade
i ono na čemu radimo

su zgrade od drveta
od 30 spratova

Projektujemo ih sa inženjerom

po imenu Erik Karš
koji radi sa mnom na tome

i radimo ovaj novi posao

jer postoje novi proizvodi od drveta
koje možemo da koristimo

i zovemo ih masovne drvene ploče.

Ove ploče su napravljene
od mladog drveća,

niskog drveća,
malih komada drveta

zalepljenih jedan za drugi
da bi formirali ploče koje su ogromne:

2.5 metra široke, 19.5 metara dugačke
i raznih debljina.

Način na koji najbolje mogu
da opišem ovo, je taj

da smo svi navikli
na gradnju 2 puta 4

kada mislimo o drvetu.

To je ono što ljudi
preuranjeno zaključuju.

Gradnja 2 puta 4 je nešto kao

male Lego kocke sa 8 tačaka
sa kojima smo se svi igrali kao deca

i možete napraviti razne super stvari
od Lego kocki

te veličine
i od kocki 2 puta 4.

Ali setite se kad ste bili deca

i pretraživali gomilu u vašem podrumu

i nalazili veliku Lego kocku
od 24 tačke

i rekli biste nešto kao:

"Super, ovo je sjajno.
Mogu da sagradim nešto baš veliko

i biće super."

To je ta promena.

Masovne drvene ploče
su te kocke od 24 tačke.

One menjaju razmeru onoga
što možemo da uradimo

i ono što smo razvili,
je nešto što zovemo FFTT,

što je rešenje "Creative Commons"-a

za izgradnju veoma fleksibilnog sistema

gradnje sa ovim velikim pločama
gde možemo da gradimo

šest spratova odjednom,
ako hoćemo.

Ova animacija vam pokazuje
kako se zgrada sklapa

na vrlo jednostavan način,
ali ove zgrade su sada dostupne

arhitektama i inženjerima da grade

za različite kulture u svetu,

različite arhitektonske stilove
i karaktere.

Da bismo gradili bezbedno

projektovali smo ove zgrade

da funkcionišu u okolnostima Vankuvera,

gde smo u visoko trusnoj oblasti,

čak 30 spratova u visinu.

Očigledno, svaki put kad pomenem ovo,

čak i ovde na konferenciji,
ljudi kažu:

"Jesi li ozbiljan? Trideset spratova?
Kako ćeš to da uradiš?"

A ima puno stvarno dobrih
i važnih pitanja koja postavljaju

i za koja provedemo puno vremena

smišljajući odgovore,
dok sastavljamo

naš izveštaj i reviziju
izveštaja kolega.

Fokusiraću se na nekoliko njih

i da počnemo sa vatrom,
jer mislim da je vatra

verovatno prvo
o čemu svi razmišljate sada.

To je u redu.

Način na koji to opisujem je ovaj.

Ako vas zamolim
da uzmete šibicu i zapalite je

i držite cepanicu
i pokušate da je zapalite,

to se ne dešava, zar ne?
Svi to znamo.

Da biste zapalili vatru,
počinjete od malih komada drveta

i raspaljujete je

i posle nekog vremena
možete da stavite cepanicu na vatru

i kad ste je stavili, naravno,

ona gori, ali gori polako.

Masovne drvene ploče,
ovi novi proizvodi

koje koristimo,
su prilično iste kao cepanice.

Teško je zapaliti ih,
a kada se zapale

u stvari gore neobično predvidivo

i možemo upotrebiti nauku o vatri
da bismo predvideli

i učinili ove zgrade
sigurnim kao betonske

i čelične.

Sledeći veliki problem,
seča šuma.

18 procenata naše zasluge

za emisije gasova staklene bašte
širom sveta

je rezultat seče šuma.

Poslednje što želimo je
da sečemo drveće.

Ili poslednje što želimo je
da sečemo pogrešno drveće.

Postoje modeli održivog šumarstva

koji nam omogućavaju
da sečemo drveće kako treba

i to je jedino drveće pogodno

za upotrebu u ovakvim sistemima.

Mislim da će ove ideje

promeniti ekonomiju seče šuma.

U zemljama sa problemima
sa sečom šuma

moramo da nađemo način
da obezbedimo

veću vrednost šumama

i podstaknemo ljude
da zarađuju novac

kroz vrlo brze cikluse rasta -

10, 12, 15 godina staro drveće
koje čini ove proizvode

i omogućava nam
da gradimo u ovoj meri.

Napravili smo proračun
za zgradu od 20 spratova.

Uzgajaćemo dovoljno drveta
u Severnoj Americi svakih 13 minuta.

Toliko je potrebno.

Priča sa ugljenikom
ovde je stvarno dobra.

Da smo izgradili zgradu
od cementa i betona,

taj proces bi rezultirao
proizvodnjom

tog cementa i 1.200 tona
ugljen-dioksida.

Da smo je izgradili od drveta,
u ovom rešenju,

oduzeli bismo oko 3.100 tona

za neto razliku od 4.300 tona.

Ekvivalent tome je
900 automobila

sklonjenih sa puteva
za godinu dana.

Pomislite na onih 3 milijarde ljudi

kojima treba novi dom

i možda će ovo doprineti smanjenju.

Na početku smo revolucije,
nadam se,

u načinu na koji gradimo,
jer ovo je prvi novi način

za gradnju oblakodera
u verovatno 100 godina ili više.

Ali promeniti percepciju društva
o mogućnostima

je izazov i to veliki.

Gradnja je, iskreno,
lakši deo ovoga.

Ja to ovako opisujem.

Prvi oblakoder, tehički -

a po definiciji oblakoder je zgrada
od 10 spratova, verovali ili ne -

prvi oblakoder je bio ovaj u Čikagu

i ljudi su se plašili
da prođu ispod ove zgrade.

Ali samo četiri godine kasnije

Gustav Ajfel je gradio Ajfelov toranj

i kako ga je sagradio,

tako je promenio horizonte gradova sveta,

promenio i stvorio konkurenciju

između mesta kao što su
Njujork i Čikago

gde su graditelji počeli
da prave sve veće zgrade

i da pomeraju granicu visine

sa sve boljim graditeljstvom.

Napravili smo ovaj model u Njujorku

kao teoretski model studentskog grada

tehničkog univerziteta koji se osniva

i razlog što smo izabrali ovu lokaciju

je da vam pokažemo
kako ove zgrade mogu da izgledaju

jer spoljašnjost može da se menja.

U stvari samo govorimo o strukturi.

Razlog što smo ga izabrali je taj
što je ovo tehnički univerzitet

i verujem da je drvo

tehnološki najnapredniji materijal
sa kojim mogu da gradim.

Slučajno Majka priroda drži patent

i ne osećamo se prijatno zbog toga.

Ali tako treba da bude,

otisci prstiju prirode
u okruženju stvorenom ljudskom rukom.

Tražim mogućnost

da ostvarim "momenat Ajfelovog tornja",
koko to zovemo.

Zgrade počinju da niču
širom sveta.

Postoji zgrada u Londonu
od devet spratova,

nova zgrada, tek završena,
u Australiji

koja ima, ja mislim, 10 ili 11.

Počinjemo da podižemo visinu
ovih drvenih zgrada

i nadamo se i ja se nadam

da će moj grad Vankuver možda

objaviti najvišu zgradu na svetu
od oko 20 spratova

u ne tako dalekoj budućnosti.

Taj "momenat Ajfelovog tornja"
će probiti plafon,

taj proizvoljni plafon visine

i omogućiti drvenim zgradama
da uđu u trku.

I mislim da je trka konačno počela.

Hvala vam.

(Aplauz)