Зашто отворити школу? Да затворимо затвор

Наша деца су наша будућност, и од пресудне је важности да и они сами верују у то. Зато је Нађа Лопез отворила академску оазу у Браунсвилу у Бруклину, једном од најзапостављенијих и најнасилнијих крајева у Њујорку, јер она верује у бриљантност и способност сваког детета. У овом кратком и енергичном говору, оснивач академије Мот Хол Бриџиз (и звезда „Људи Њујорка“) говори о томе како она помаже својим научницима да замисле светлију будућност за себе и своје породице.

Када сам 2010. године отворила
академију Мот Хол Бриџиз,

намера ми је била једноставна:

отворити школу да би се затворио затвор.

За неке је ово био одважан циљ,

јер се школа налази
у Браунсвилу, делу Бруклина -

у једном од најзапостављенијих
и најнасилнијих крајева

у целом Њујорку.

Као и многе друге градске школе
са високом стопом сиромаштва,

суочавамо се са бројним изазовима,

као што је проналажење
наставника који разумеју

сложеност угрожене заједнице,

недостатак средстава за технологију,

низак ниво сарадње са родитељима,

и банде из краја које регрутују децу
већ у четвртом разреду.

Ту сам се затекла,

као оснивач и директор
окружне државне школе,

и за почетак је било само 45 деце.

Тридесет посто деце је било
са посебним потребама.

Осамдесет шест посто је имало
недовољан ниво знања за свој узраст

из енглеског и математике.

Сто посто њих је живело
испод границе сиромаштва.

Ако наша деца нису у нашим учионицама,

како ће учити?

Ако не уче,

где ће завршити?

Било је то очигледно
када сам питала тринаестогодишњака:

„Младићу,

где видиш себе за пет година?“

Одговор је био:

„Не знам да ли ћу живети толико.“

Или би ми нека млада жена рекла

да јој је животни циљ посао
у ресторану брзе хране.

За мене је то било неприхватљиво.

Било је очигледно да нису имали појма

да постоји мноштво прилика

изван њиховог краја.

Наше ученике називамо научницима,
јер они уче доживотно.

Вештине које данас науче,

спремиће их за факултет и каријеру.

Изабрала сам краљевске боје,
љубичасту и црну,

јер желим да их то подсећа на то
да су они потомци великана,

и кроз образовање,

биће будући инжењери,

научници,

предузетници,

чак и лидери, који ће моћи
и хтети да преузму овај свет.

До данас

имамо три разреда свршених ученика,

са 98 -

(Аплауз)

Са пролазношћу од 98 посто.

То је близу 200 деце,

која ће похађати
најконкурентније средње школе

у Њујорку.

(Аплауз)

Био је хладан јануарски дан,

када је мој школарац, Видал Чазнет,
упознао Брендона Стантона,

оснивача популарног блога „Људи Њујорка“.

Брендон је објавио причу
једног младића из Браунсвила,

који је био непосредни сведок насиља,

када је видео човека
кога су бацили са крова.

Па ипак, директор који отвара школу
која верује у сву децу

још увек може да утиче на њега.

Видал отеловљује причу
мноштва сиромашне деце

која се боре да би преживела,

због чега образовање
мора да постане приоритет.

Оно што је Брендон објавио
изазвало је глобалну сензацију

која је дотакла милионе живота.

То је имало за резултат
прикупљених 1,4 милиона долара

за наше школарце да учествују
у обиласцима факултета и универзитета,

програмима академије Самер Стим,

као и да добију стипендије за факултет.

Морате разумети да,

када 200 младих из Браунсвила
посети Харвард,

сада схватају

да је за њих реална могућност
одабрати факултет.

Немогућности које су им биле наметнуте

неповољним положајем заједнице

су замењене надом и сврхом.

Револуција у образовању
се догађа у нашим школама,

уз одрасле који пружају љубав,

структуру,

подршку

и знање.

Ове ствари инспиришу децу.

Међутим, ово није лак посао.

Постоје високи захтеви

у оквиру образовног система
који није савршен.

Међутим, имам динамичну групу наставника

који тимски сарађују
да би одредили најбољи програм.

Посвећују своје време и после наставе,

долазе и викендом,

па чак користе и свој новац
да би често обезбедили средства,

кад их ми немамо.

Као директор,

морам да надзирем оно што очекујем.

Посећујем часове,

вршим посматрања да бих давала
повратне информације,

јер желим да моји наставници буду успешни

као што је и само име
академије Мот Хол Бриџиз.

Доступна сам им сваког дана,

па стога сви имају број мог мобилног,

укључујући ученике,
а и оне који су завршили школу.

Зато понекад зову и добијам поруке

у три сата ујутру.

(Смех)

Сви смо повезани да бисмо успели,

тако раде добри лидери.

Будућност сутрашњице седи
у нашим учионицама.

Они су наша одговорност.

То подразумева сваког овде,

као и оне који гледају на екрану.

Морамо веровати у њихову бриљантност

и да их подсећамо, подучавајући их,

да заиста постоји моћ у образовању.

Хвала.

(Аплауз)