Gusari, medicinske sestre i drugi dizajneri buntovnici

U ovoj odi otpadnicima dizajna, Alis Rostorn ističe rad neočekivanih heroja, od Crnobradog do Florens Najtingejl. Povezujući ove odvažne mislioce i neke ranije moderne vizionare, poput Bakminstera Fulera, Rostorn nam pokazuje kako su najveći dizajneri često i najveći buntovnici.

Dizajn je neuhvatljiva
i nedokučiva pojava,

koja je u različito vreme
imala različito značenje.

Ali svi istinski inspirativni dizajnerski
projekti imaju nešto zajedničko:

začeli su se kao san.

A što je odvažniji san,

to će veći dizajnerski poduhvat
biti potreban da se on ostvari.

I stoga su najznačajniji dizajneri
gotovo uvek

najveći sanjari i buntovnici i otpadnici.

Tako je bilo kroz čitavu istoriju,

sve do 300 godine p.n.e.

kada je trinaestogodišnjak postao kralj

udaljene, izuzetno siromašne
i veoma male azijske zemlje.

Sanjao je o sticanju zemlje,
bogatstva i moći

kroz vojna osvajanja.

A njegove dizajnerske veštine -

koliko god to neverovatno zvučalo -

će da budu ključne
u njegovom postizanju tog cilja.

U to vreme,

sve oružje je ručno izrađivano
s različitim specifikacijama.

Pa, ako bi strelcu tokom bitke
nestalo strela,

ne bi nužno mogao
da ispali strelu drugog strelca

iz svog luka.

Ovo je naravno značilo da su bili
manje efikasni u borbi

kao i da su bili veoma ranjivi.

Jing je rešio ovaj problem,

insistirajući da svi lukovi i strele
budu dizajnirani identično,

kako bi bili zamenjivi.

Isto je učinio sa bodežima,
sekirama, kopljima, štitovima

i svim drugim oblicima oružja.

Njegova teško opremljena vojska
je dobijala bitku za bitkom

i za 15 godina,

njegovo omaleno kraljevstvo
je uspelo da osvoji

sve svoje veće, bogatije, moćnije susede

i da osnuje moćno Kinesko carstvo.

Sad, niko, naravno,

ne bi ni pomislio u to vreme
da opiše Jing Zenga kao dizajnera -

zašto bi?

Pa ipak, koristio je dizajn
bez znanja i instinktivno,

ali uz ogromnu originalnost

kako bi ostvario svoje ciljeve.

Isto je uradio i još jedan jednako
neverovatan, slučajni dizajner,

koji se takođe nije ustručavao
u primeni nasilja zarad ličnih ciljeva.

To je bio Edvard Tič,
poznatiji kao britanski gusar Crnobradi.

Bilo je to zlatno doba gusarstva,

u kom su gusari poput Tiča
vršili teror po dalekim morima.

Kolonijalna trgovina je cvetala

i gusarstvo je bilo krajnje isplativo.

A pametniji gusari, poput njega,
su uvideli da bi optimalizovali svoj plen,

moraju izuzetno brutalno
da napadaju svoje neprijatelje

kako bi se predavali na licu mesta.

Drugim rečima,

mogli su da zauzmu brodove
bez traćenja municije

ili bez pretrpljenih žrtava.

Pa je Edvard Tič redizajnirao sebe
kao Crnobradog,

igrajući ulogu nemilosrdnog grubijana.

Nosio je teške jakne i velike šešire
kako bi naglasio svoju visinu.

Negovao je gustu crnu bradu
kako bi zamračio svoj lik.

Kačio je remene pištolja na oba ramena.

Čak je kačio šibice na obode svog šešira
i palio ih je,

te su oni preteći šištali
kad god bi njegov brod išao u napad.

I kao većina gusara iz tog vremena,

nosio je zastavu
na kojoj su bili jezivi simboli

ljudske lobanje i para ukrštenih kostiju

jer su ti motivi vekovima značili smrt
u velikom broju kultura,

te je njihovo značenje
bilo momentalno prepoznatljivo,

čak i u svetu bezakonja
i nepismenosti dalekih mora:

predajte se ili ćete ispaštati.

Stoga su se sve njegove razborite žrtve
predavale na licu mesta.

Kad se tako postavi,

nije teško shvatiti zašto Edvarda Tiča
i njegove kolege gusare

možemo da posmatramo kao pionire
savremenog komunikacijskog dizajna

i zašto je njihov morbidni simbol -

(Smeh)

ima još -

zašto je njihov morbidni simbol
lobanje i ukrštenih kostiju

bio prethodnik savremenih logoa,

poput velikih crvenih slova
koja se nalaze iza mene,

ali naravno s drugačijom porukom.

(Smeh)

Ipak, dizajn je korišćen
i za plemenitije ciljeve

od strane jednako briljantnog
i jednako neverovatnog dizajnera,

britanske medicinske sestre iz XIX veka,
Florens Najtingejl.

Njena misija je bila da obezbedi
pristojnu zdravstvenu negu svima.

Najtingejl je rođena u prilično velikoj,
veoma imućnoj britanskoj porodici,

koja je bila zgrožena njenim
volonterskim radom u vojnim bolnicama

tokom Krimskog rata.

Kad je stigla tamo, namah je shvatila

da više pacijenata umire
od infekcija koje su dobili tu

u prljavim, smrdljivim odeljenjima

nego od rana iz bitaka.

Pa je krenula u kampanju da se
čistije, svetlije, prozračnije klinike

dizajniraju i sagrade.

U Britaniji

je pokrenula drugu kampanju,

ovaj put za civilne bolnice

i insistirala je da se isti
dizajnerski principi primene na njih.

Odeljenje Najtingejl, kako ga zovu,

dominiralo je dizajnom bolnica
u narednim decenijama,

a njegovi elementi se i danas koriste.

Ali do tad,

dizajn je viđen kao oruđe
industrijskog doba.

Formalizovan je i profesionalizovan,

ali je bio ograničen na konkretne uloge

i uopšteno je primenjivan
u jurenju komercijalnih ciljeva

pre nego što je korišćen intuitivno,

kao što su radili Florens Najtingejl,
Crnobradi i Jing Zeng.

Do XX veka,

ovaj komercijalni etos je bio toliko moćan

da je bilo koji dizajner
koji bi skrenuo s njega

rizikovao da bude shvaćen
kao osobenjak ili subverzivac.

Sad, među njima je jedan
od mojih najznačajnijih heroja dizajna,

briljantni Laslo Moholji-Nađ.

Bio je mađarski umetnik i dizajner

čiji su eksperimenti o uticaju
tehnologije na svakodnevicu

bili toliko snažni

da još uvek utiču
na dizajn digitalnih slika

koje gledamo na našim telefonima
i kompjuterskim ekranima.

Radikalizovao je dizajn
škole bauhausa u Nemačkoj 1920-ih,

ipak, neki od njegovih bivših kolega
su ga izbegavali

kada se mučio da započne
novi bauhaus u Čikagu, godinama kasnije.

Moholjijeve ideje su bile
odvažnije i britkije nego ikad pre,

ali je njegov pristup dizajnu
bio suviše eksperimentalan,

kao i njegovo insistiranje
da ga vide, kako je on to formulisao,

kao stav, ne kao profesiju
koja je u skladu s vremenom.

I, nažalost, isto je primenjeno

kod drugog nekonvencijalnog dizajnera:
Ričarda Bakminstera Fulera.

Bio je još jedan
briljantan dizajner vizionar

i dizajnerski aktvista,

koji je bio potpuno predan
dizajniranju održivog društva

na tako dalekovid način

da je počeo da govori o važnosti ekologije

u dizajnu 1920-ih.

Sad, njega su, uprkos naporima,

mnogi iz dizajnerskog establišmenta
rutinski ismejavali kao osobenjaka

i, istini za volju,

neki njegovi eksperimenti su propali,

poput letećeg automobila
koji se nikad nije podigao sa zemlje.

Pa ipak, geodetska kupola,

njegova dizajnerska formula
za izgradnju hitnih skloništa

od piljevine, metala, plastike,

komada drveta, starih ćebadi,
plastičnih oplata -

od bilo čega što je tada bilo dostupno -

jedan je od najvažnijih poduhvata
humanitarnog dizajna

i poslužio je izbeglicama
u krajnjoj nuždi,

mnogim, mnogim ljudima
u užasnim okolnostima

od tad.

Sad, hrabrost i elan radiklanih dizajnera,

poput Bakija i Moholjija

su me privukli dizajnu.

Započela sam karijeru kao novinarka vesti
i strana dopisnica.

Pišem o politici, ekonomiji
i korporatvnim poslovima

i mogla sam da odaberem specijalizaciju
u bilo kojoj od ovih oblasti.

Međutim, odabrala sam dizajn

jer verujem da je to jedno od najmoćnijih
oruđa nama na raspolaganju

da bismo popravili kvalitet našeg života.

Hvala vam, kolege s TED-a,
zaljubljenici u dizajn.

(Aplauz)

I koliko god se divila postignućima
profesionalnih dizajnera,

koja su neverovatna i nebrojena,

takođe verujem

da dizajn najviše ima koristi
od originalnosti,

od lateralnog razmišljanja

i od snalažljivosti
njegovih buntovnika i otpadnika.

Živimo u neverovatnom trenutku u dizajnu

jer je ovo vreme gde se te dve strane
sve više približavaju.

Jer čak i krajnje osnovni napredak
u digitalnoj tehnologiji,

omogućio im je da deluju sve nezavisnije

unutar ili van komercijalnog konteksta,

da slede sve ambicioznije
i eklektičnije ciljeve.

Dakle, u teoriji,

osnovne platforme,

poput grupnog finansiranja,
računarstva u oblaku, društvenih medija,

daju veće slobode
profesionalnim dizajnerima

i pružaju više sredstava
za one koji improvizuju

i, nadajmo se,

boljem prihvatanju njihovih ideja.

Sad, neki od mojih omiljenih
primera ovoga su iz Afrike,

gde nova generacija dizajnera

razvija neverovatne tehnologije
na internetu

kako bi ostvarili san Florens Najtingejl
o unapređenoj zdravstvenoj nezi

u zemljama gde više ljudi
ima pristup mobilnim telefonima

nego čistoj, tekućoj vodi.

A među njima je Artur Zang.

On je mladi inženjer dizajna iz Kameruna

koji je adaptirao
tablet kompjuter u kardiopad,

prenosivi uređaj za praćenje rada srca.

Može da se koristi
za praćenje rada srca pacijenata

u udaljenim, ruralnim oblastima.

Podaci se potom šalju na mobilnu mrežu

do dobro opremljenih bolnica,
stotinama kilometara daleko

radi analize.

A ukoliko specijalisti primete
bilo kakav problem,

preporučuju odgovarajući tretman.

A ovo, naravno, pošteđuje mnoge pacijente

dugih, iscrpljujućih, skupih
i često uzaludnih putovanja

do tih bolnica

i mnogo, mnogo povećava šanse

da će njihova srca
zaista da budu pregledana.

Artur Zang je počeo da radi
na kardiopadu pre osam godina,

tokom završne godine na fakultetu.

Ali nije uspeo da ubedi
nijedan konvencionalni izvor

da uloži u njega kako bi projekat
pokrenuo s nule.

Postavio je ovu ideju na Fejsbuku,

gde ju je video jedan od kamerunskih
vladinih zvaničnika

i uspeo je da obezbedi
vladinu subvenciju za njega.

On sad razvija, ne samo kardiopad,

već i druge prenosive medicinske uređaje
kako bi lečio različite bolesti.

A nije usamljen

jer postoji mnogo drugih
inspirativnih i preduzimljivih dizajnera

koji takođe jure
izvanredne lične projekte.

I završiću, osvrćući se
na samo nekoliko njih.

Jedan je Pik Vižn.

To je grupa doktora i dizajnera iz Kenije,

koji su razvili sopstvenu
internet tehnologiju

kao prenosivi pribor za očni pregled.

Potom tu je Gabrijel Mejer,

koji razvija novi jezički dizajn

kako bi nam omogućio da artikulišemo
suptilnost promene rodnih identiteta,

bez pribegavanja
tradicionalnim stereotipima.

Svi ovi dizajneri, i mnogi drugi,
jure svoje snove,

izvlačeći najveću korist
od novootkrivene slobode,

uz disciplinu profesionalnih dizajnera

i snalažljivost buntovnika i otpadnika.

A svi mi od toga imamo korist.

Hvala vam.

(Aplauz)