Sizar Kurijama (Cesar Kuriyama): Jedna sekunda svakog dana

Toliko je kratkih, lepih, smešnih, tužnih trenutaka u vašem životu - kako ćete ih sve zapamtiti? Režiser Sizar Kurijama svakog dana snima video snimak od jedne sekunde u okviru projekta u kome sakuplja sve značajne deliće svog života.

Ja sam umetnik.

Živim u Njujorku
i bavim se marketingom

otkad sam napustio školu,

nekih sedam, osam godina

i bilo je iscrpljujuće.

Često sam radio noću.
Radio sam i vikendom

i nisam imao vremena
za svoje projekte

koje sam hteo da sprovedem.

Jednog dana sam na poslu
pogledao govor

Štefana Zagmajstera
na TED-u

nazvan
"Moć slobodnog vremena",

gde govori kako
svakih sedam godina

uzima slobodnih godinu dana

i bavi se svojim kreativnim projektima.
Odmah me je inspirisao

i rekao sam: "Moram da uzmem
slobodnih godinu dana.

Moram da putujem
i provodim vreme sa porodicom

i pokrenem
svoje kreativne ideje."

Prvi od tih projekata

nazvao sam
"Jedna sekunda svakog dana".

Snimaću jednu sekundu
svakog dana svog života

do kraja života,

hronološki ću ređati
malene isečke

svog života od jedne sekunde
u spojeni video snimak

sve dok, znate,
više ne budem mogao da ih snimam.

Svrha ovog projekta je,
pod jedan:

mrzim kada se ne sećam stvari
koje sam ranije radio.

Toliko sam stvari
uradio u svom životu,

a ne sećam ih se

ako ih neko ne pomene

ili ne pomislim:
"A da, to sam ono uradio".

Shvatio sam
na početku projekta

da ću, ako ne radim
ništa zanimljivo,

verovatno zaboraviti
da napravim snimak.

Prvi put kada sam to zaboravio
jako sam se iznervirao

jer sam stvarno hteo

da od mog 30. rođendana

ovaj projekat traje zauvek,

a kad sam propustio
jednu sekundu,

kao da mi je
u glavi nastalo nešto

i više nikad na to
nisam zaboravio.

Ako doživim 80 godina,

imaću video snimak
od pet sati

koji će obuhvatiti
50 godina mog života.

Kad napunim 40 godina,
imaću snimak od jednog sata

koji će obuhvatiti
samo moje tridesete.

Ovo me zaista

podstiče da svakog dana
kad se probudim

pokušam da uradim
nešto zanimljivo.

Jedan od problema
s kojim sam se susreo

jeste da,
kako dani, nedelje i meseci prolaze,

vreme se nekako muti

i pretapa

i to me je baš nerviralo,

a vizualizacijom
se pokreće sećanje.

Ovim projektom mogu

da premostim taj jaz
i zapamtim sve što sam učinio.

Pomoću jedne sekunde
se prisetim

svega
što sam tog dana radio.

Ponekad je teško
odabrati tu sekundu.

Kada je dan dobar,
imam tri ili četiri sekunde

koje bih hteo da odaberem,

a moram da izaberem jednu.

Ali čak i kad tu sekundu izdvojim,

ionako ću se setiti ostale tri.

Ovo je i nekakav lični protest

protiv kulture
u kojoj ljudi na koncertima

drže mobilne telefone
u rukama

i snimaju ceo koncert,
a vama smetaju.

I ne uživaju u nastupu.

Gledaju koncert kroz telefon.

To me užasno nervira.
I ja sam ranije pomalo bio takav,

ali sam odlučio da je bolje

da zamrznem i zadržim
vizuelno sećanje na život

i ne budem takva osoba,
da prosto snimim sekundu

pomoću koje ću pokrenuti sećanje:

"Da, taj koncert je bio super.
Divno sam se proveo."

A potrebna je
samo jedna kratka sekunda.

Letos sam tri meseca
putovao kolima.

O tome sam maštao
celog života,

hteo sam samo da se vozim
po SAD-u i Kanadi

i smišljam
gde ću ići sledećeg dana

i bilo je fantastično.

Na putovanju sam
potrošio previše novca

iz ušteđevine koju sam odvojio
za tih godinu dana,

pa sam morao da odem u Sijetl
i provedem neko vreme

s prijateljima radeći
na zanimljivom projektu.

Uzeo sam slobodnih godinu dana
i da bih češće bio s porodicom,

a dogodilo se
nešto strašno,

mojoj snaji se

iznenada uvrnulo crevo,

pa smo je odveli
u hitnu pomoć.

Bilo joj je jako loše.

Par puta
smo je skoro izgubili,

a bio sam tamo s bratom
svakog dana.

Zahvaljujući tome sam
tokom ovog projekta shvatio

i da je snimiti tu sekundu
kad vam je dan loš

veoma teško.

Foto-aparat uzimamo
kad radimo nešto divno.

Recimo: "Super žurka,
hajde da se slikamo."

Retko ćemo to uraditi
kad nam je dan loš,

kad se dešava
nešto užasno.

Shvatio sam da je zapravo
jako važno

snimiti i tu jednu sekundu
stvarno lošeg trenutka.

Tako ćete lakše ceniti
lepe trenutke.

Nisu svi dani divni,
a čak i ako vam je dan loš

važno je
da ga se sećate,

kao što je važno
da se sećate dobrih dana.

Ne koristim filtere,
ništa ne dodajem -

trudim se
da zabeležim trenutak

najsličnije onome
kako sam ga video svojim očima.

Pokrenuo sam pravilo
perspektive prvog lica.

Na nekim od prvih snimaka

me možete videti,
ali to nije najbolje rešenje.

Pravi način
da se stvarno prisetim

jeste da snimam događaje
onako kako ih vidim.

Imam nekoliko ideja
u vezi s ovim projektom, recimo,

zar ne bi bilo zanimljivo
da hiljade ljudi rade ovo?

Napunio sam 31 godinu
prošle nedelje, na tom snimku.

Mislim da bi bilo zanimljivo
da vidimo

kako bi drugi izveli
ovakav projekat.

Mislim da bi ga svako
drugačije sproveo.

Svima bi dobro došlo da imamo sekundu
po kojoj se prisećamo svakog dana.

Meni je dosta zaboravljanja,

a ovo je jednostavno uraditi.

Svi u džepovima nosimo
kvalitetne kamere -

siguran sam, većina vas -

a jednostavno

neću više da zaboravim
nijedan dan

i to ću ovako uraditi.

Bilo bi stvarno zanimljivo
da možete

da ukucate
na nekom sajtu

"18. jun 2018."

i da se pojavi
niz ljudskih života

od baš tog dana,
iz celog sveta.

Mislim da ovaj projekat
pruža mnogo mogućnosti

i savetujem vam da svakog dana
snimite delić života

da ne zaboravite
da ste tog dana živeli.

Hvala.

(Aplauz)