Tri lekcije o uspehu od arapske poslovne žene

Profesionalne arapske žene žongliraju sa više odgovornosti od svojih muških kolega i suočavaju se sa više kulturološke rigidnosti od zapadnjačkih žena. Čemu nas njihov uspeh može naučiti o istrajnosti, konkurenciji, prioritetima i napretku? Tragom svoje karijere kao inženjer, advokat i majka u Abu Dabiju, Lejla Hoteit deli tri lekcije o napredovanju u savremenom svetu.

„Mama, ko su oni ljudi?“

Bilo je to nevino pitanje moje ćerke Alije

otprilike kad je imala tri godine.

Šetale smo sa mojim mužem

u jednom od velikih i luksuznih
tržnih centara u Abu Dabiju.

Alija je posmatrala ogroman poster

koji je ponosno stajao
usred tržnog centra.

Predstavljao je tri vladara
Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Dok se priljubljivala uz mene,

sagnula sam se i obasnila da su to vladari
Ujedinjenih Arapskih Emirata

koji su naporno radili
na razvoju svoje nacije

i očuvanju njenog jedinstva.

Upitala je: „Mama,
kako to da ovde gde živimo,

kao i tamo u Libanu, gde žive baka i deka,

nikada na zidovima
ne vidimo slike moćnih žena?

Da li je to zato što žene nisu važne?“

Ovo je verovatno najteže pitanje

na koje sam morala
da odgovorim kao roditelj,

kao i u periodu svog profesionalnog života
od više od 16 godina, štaviše.

Odrasla sam u svom rodnom gradu u Libanu

kao mlađa od dve ćerke
veoma vrednog pilota

i direktora operacija
„Libanskih aerolinija“

i mame i bake, domaćica
koje su pružale mnogo podrške.

Moj otac je podsticao moju sestru i mene
da stremimo ka obrazovanju,

iako je naša kultura
u to vreme naglašavala

da sinovi, a ne ćerke
treba da budu profesionalno motivisani.

Bila sam jedna od nekolicine devojaka
iz svoje generacije

koja je otišla od kuće sa 18 godina
da bi studirala u inostranstvu.

Moj otac nije imao sina,

pa sam tako ja, na neki način, to postala.

Ako premotamo unapred par decenija,
nadam se da nisam podbacila

u tome da učinim oca ponosnim
na svog tobožnjeg sina.

Dok sam sticala svoju diplomu
i titulu doktora električnog inženjeringa,

bavila se istraživanjem
i razvojem u Britaniji,

a zatim konsaltingom na Srednjem istoku,

uvek sam bila u sredinama
kojima dominiraju muškarci.

Iskreno, nikada nisam pronašla uzor
sa kojim bih se zaista identifikovala.

Generaciju moje majke
nije zanimalo profesionalno vođstvo.

Usput je bilo muškaraca
koji su me ohrabrivali,

ali niko od njih nije znao

sa kakvim sam se zahtevima
i pritiscima suočavala,

pritiscima koji su postali naročito jaki
kada sam dobila dvoje prelepe dece.

Mada zapadnjačke žene vole da savetuju
nas sirote, potlačene Arapkinje,

one žive drugačijim životima
sa drugačijim ograničenjima.

Zato su Arapkinje moje generacije
morale da postanu sopstveni uzori.

Morale smo da žongliramo
sa više stvari neko arapski muškarci

i morale smo da se suočimo
sa više kulturološke rigidnosti

nego zapadnjačke žene.

Kao rezultat, volela bih da mislim
da mi, sirote, potlačene žene,

zapravo imamo neke korisne,
svakako mukom stečene lekcije da podelimo,

za koje bi se moglo ispostaviti
da su korisne

za svakog ko želi da uspe
u savremenom svetu.

Evo tri moje lekcije.

[„Pretvorite njihovo sra**e
u vaše gorivo.“]

(Smeh)

(Aplauz)

Postoji reč koju svi hvale
kao ključ uspeha -

otpornost.

Pa, šta je tačno otpornost
i kako da je razvijete?

Smatram da je otpornost
jednostavno sposobnost

da pretvorite sranje u gorivo.

Na mom prethodnom poslu,
mnogo pre moje trenutne firme,

radila sam sa čovekom
koga ćemo zvati Džon.

Sarađivala sam sa Džonom i naporno radila,

nadajući se da će primetiti
koliko sam sjajna

i da će podržati moj predlog
da postanem partner u firmi.

Pored izvršavanja svojih projekata
vezanih za konsalting,

strastveno sam pisala na temu
ekonomskog osnaživanja žena.

Jednog dana mi je zapalo
da predstavim svoje istraživanje

pred punom prostorijom
master studenata poslovne administracije.

Džon je bio u publici,

po prvi put je slušao
detalje mog istraživanja.

Dok sam nastavljala sa prezentacijom,

mogla sam da vidim Džona krajičkom oka.

Dobio je tamno roze nijansu

i skliznuo pod stolicu
u očiglednoj posramljenosti.

Završila sam svoju prezentaciju
pred publikom koja je aplaudirala,

izjurili smo i uskočili u auto.

Tu je eksplodirao.

„To što si uradila tamo je neprihvatljivo!

Ti si konsultant, a ne aktivista!“

Rekla sam: „Džone, ne razumem.

Iznela sam par pokazatelja
rodne jednakosti

i nekoliko zaključaka o arapskom svetu.

Da, zaista smo danas na dnu pokazatelja,

ali šta od onoga što sam rekla
ili predstavila nije činjenično?“

Na to je odgovorio: „Čitava premisa
tvog istraživanja je pogrešna.

To što radiš je opasno i srušiće
socijalnu strukturu našeg društva.“

Pauzirao je i zatim dodao:

„Kada žene imaju decu,
njihovo mesto je kod kuće.“

Vreme je stalo na duže vreme

i jedino o čemu sam mogla da mislim
i ponavljam u tom haosu u glavi bilo je:

„Možeš da zaboraviš na partnerstvo, Lejla.

To se jednostavno nikada neće desiti.“

Bilo mi je potrebno par dana

da sasvim upijem ovaj incident
i njegove posledice,

ali kada sam to učinila,
došla sam do tri zaključka.

Prvo, da su to njegovi problemi,

njegovi kompleksi.

Može biti mnogo takvih kao on
u našem društvu,

ali nikada neću dopustiti
da njihovi problemi postanu moji.

Drugo, da mi je potreban
drugi sponzor i to brzo.

(Smeh)

Dobila sam ga, uzgred,
i bio je neverovatan.

Treće, da ću pokazati Džonu
šta žene sa decom mogu.

Ovu lekciju primenjujem
pojednako dobro na svoj lični život.

Dok sam napredovala u svojoj karijeri,

primila sam mnogo reči podstreka,

ali sam takođe često nailazila
na žene, muškarce i parove

koji su očigledno imali problem
sa tim što smo moj muž i ja

odabrali put para sa dve karijere.

Tako imate dobronamerni par

koji vam direktno kaže
na porodičnom okupljanju

ili okupljanju prijatelja da,

ma daj, moraš znati da nisi sjajna mama,

s obzirom na to koliko ulažeš
u svoju karijeru, zar ne?

Lagala bih kad bih rekla
da te reči nisu bolele.

Moja deca su za mene najdragocenija

i misao da bih ih mogla izneveriti
na bilo koji način je nepodnošljiva.

Međutim, baš kao i sa Džonom,

brzo sam podsetila sebe
da su to njihovi problemi,

njihovi kompleksi.

Tako, umesto da odgovorim,

uzvratila sam jednim od najvećih osmeha

dok sam videla, u blještavom svetlu,

sledeći natpis u svom umu.

[Budi srećna, to izluđuje ljude.]

(Aplauz)

Vidite, kao mlada žena
u tim situacijima, imate dve opcije.

Možete ili da odlučite
da internalizujete te negativne poruke

koje vam se upućuju,

da dozvolite da učine
da se osetite kao promašaj,

kao da je uspeh isuviše teško postići,

ili možete odabrati da vidite
da je negativnost drugih njihov problem

i umesto toga je preobraziti
u sopstveni pogon.

Naučila sam da uvek biram drugu opciju

i otkrila sam da me je to činilo
sve jačom i jačom.

Istina je ono što kažu:

uspeh je najbolja osveta.

Neke žene na Srednjem istoku

imaju dovoljno sreće da se udaju
za nekog ko podržava njihovu karijeru.

Ispravka, trebalo bi da kažem
„imaju dovoljno pameti“,

jer je to za koga se udajete vaš izbor,

a bolje bi vam bilo da se udate
za nekog ko vas podržava

ako planirate dugu karijeru.

I dan danas, arapski muškarac
ne doprinosi jednako u kući.

To naše društvo jednostavno ne očekuje,

pa čak se i mršte na to kao nemuževno.

Što se tiče arapske žene,
naše društvo još pretpostavlja

da njen glavni izvor sreće
treba da bude sreća i napredak

njene dece i muža.

Ona uglavnom postoji zbog svoje porodice.

Stvari se menjaju, ali potrajaće.

Za sada, to znači
da profesionalna Arapkinja

mora da nekako održava savršen dom,

da se postara da su zbrinute
sve potrebe njene dece

i da upravlja svojom zahtevnom karijerom.

Radi ostvarenja ovoga,
pronašla sam težak način,

da morate da primenite svoje mukom stečene
profesionalne veštine na privatni život.

Treba da uredite svoj život.

Evo kako ja to radim
u svom privatnom životu.

Ono što treba da znate o Srednjem istoku

je da skoro svaka porodica
ima pristup povoljnoj kućnoj pomoći.

Iz toga proističe izazov
kako efektno regrutovati.

Kao što bih i u svom poslovnom životu,
zasnovala sam odabir

toga ko će mi biti potpora
kod dece dok sam na poslu

na jakoj preporuci.

Kristina je radila četiri godine
sa mojom sestrom

i kvalitet njenog rada je dobro poznat.

Ona je sada sastavni deo naše porodice,

pošto je sa nama otkad je Alija
imala šest meseci.

Stara se o tome da u kući
sve neometano teče dok sam na poslu,

a ja se staram o tome da je osnažim

u najpovoljnijim uslovima
za nju i moju decu,

baš kao što bih učinila
i sa najboljim talentima na poslu.

Ova lekcija se odnosi
na bilo koju situaciju sa negom dece,

bilo da je to dadilja, vrtić,

honorarna dadilja
koju delite sa nekim drugim.

Odaberite vrlo pažljivo i osnažite.

Ako pogledate moj kalendar,

videćete da je svakog radnog dana

jedan i po sat, između 7 i 8:30 popodne
po vremenu Ujedinjenih Arapskih Emirata

blokiran i nazvan „vreme za porodicu“.

To je sveto vreme.

To radim otkad je Alija bila beba.

Činim sve što je u mojoj moći
da bih zaštitila ovo vreme

tako da do tada mogu da budem kod kuće
da provedem kvalitetno vreme sa decom,

da ih pitam kako su proveli dan,

da im proverim domaće zadatke,
pročitam im priču pred spavanje

i puno ih izljubim i izgrlim.

Ako putujem, u kojoj god
da sam vremenskoj zoni,

koristim Skajp da se čujem sa decom
čak i ako sam kilometrima daleko.

Naš sin Burhan ima pet godina

i uči da čita i vrši
osnovne matematičke operacije.

Evo još jednog priznanja.

Otkrila sam da ga naša ćerka

zapravo uspešnije podučava
ovim veštinama od mene.

(Smeh)

Počelo je kao igra, ali Alija obožava
da se igra učiteljice svog malog brata,

i otkrila sam da ti periodi
poboljšavaju Buranovo opismenjavanje,

povećavaju Alijin osećaj odgovornosti

i pojačavaju vezu između njih -

dobitna kombinacija za sve.

Svaka uspešna Arapkinja koju poznajem

pronašla je svoj jedinstveni pristup
uređivanju svojih života

dok nastavljaju da nose

veći deo odgovornosti u kući.

Međutim, ovde se ne radi
samo o preživljavanju

u dvostrukoj ulozi
žene sa karijerom i majke.

Radi se i o prisutnosti u sadašnjosti.

Kada sam sa svojom decom,

pokušavam da izostavim posao
iz naših života.

Umesto brige o tome koliko minuta
mogu da provedem sa njima svakog dana,

fokusiram se na to da pretvorim te minute
u nezaboravne trenutke,

trenutke gde vidim svoju decu,

čujem ih, povezujem se sa njima.

[„Udružite snage, ne takmičite se.“]

Arapkinje moje generacije
nisu bile naročito vidljive

u očima javnosti dok su odrastale.

Mislim da to donekle objašnjava

zašto ćete naći tako malo žena
u politici u arapskom svetu.

Dobra strana ovoga je, međutim,

to što smo provele mnogo vremena

razvijajući društvenu veštinu iza kulisa,

u kafićima, u dnevnim sobama,

na telefonu,

društvenu veštinu
koja je veoma važna za uspeh -

umrežavanje.

Rekla bih da prosečna Arapkinja

ima veliku mrežu prijatelja i poznanika.

Većina njih su takođe žene.

Na Zapadu, izgleda da se ambiciozne žene
često porede sa drugim ženama,

u nadi da će ih primetiti
kao najuspešniju ženu u prostoriji.

To dovodi do takmičarskog ponašanja
između profesionalnih žena

o kome se dosta govori.

Ako ima mesta samo za jedu ženu na vrhu,

onda ne možete da napravite prostor
za druge, a kamoli da ih uzdignete.

Arapkinje, uopšte govoreći,

nisu upale u tu psihološku zamku.

Suočene sa patrijarhalnim društvom,

otkrile su da time što pomažu jedna drugoj

sve dobijaju.

Na mom prethodnom poslu, ja sam bila žena
najviše pozicije na Srednjem istoku,

tako da bi se moglo pomisliti
da moje ulaganje u mrežu koleginica

ne bi donelo mnogo koristi

i da bi trebalo
da umesto toga ulažem vreme

razvijajući odnose sa muškarcima
na višim pozicijama i sebi ravnima.

Ipak, dva moja najveća prodora
ostvarila sam kroz podršku drugih žena.

Prvobitno je upravnica marketinga
predložila da me uzmu u obzir

kao mladog svetskog lidera
na Svetskom ekonomskom forumu.

Bila je upoznata
sa mojim medijskim angažovanjem

i mojim objavljivanjem

i kada su joj zatražili
da izrazi mišljenje,

istakla je moje ime.

Mlada konsultantkinja,
dama iz Saudijske Arabije i prijatelj,

pomogla mi je da prodam
svoj prvi projekat u Saudijskoj Arabiji,

na tržištvu na kome sam smatrala
da je teško privući pažnju kao žena.

Predstavila me je klijentu,

a to upoznavanje je dovelo
do prvog od mnogo projekata

za mene u Saudijskoj Arabiji.

Danas imam dve žene
višeg ranga u svom timu

i sagledavam njihov uspeh
kao ključ sopstvenog uspeha.

Žene nastavljaju da napreduju u svetu;

ne dovoljno brzo, ali se krećemo.

Arapski svet takođe napreduje,
uprkos mnogim skorijim zastojima.

Upravo ove godine, UAE su postavili
pet novih ministarki u svoj kabinet,

što je ukupno osam ministarki.

To je skoro 28 posto kabineta

i više nego što mnoge razvijene zemlje
mogu da navedu.

Ovo je danas omiljena slika
moje ćerke Alije.

Ovo je rezultat, bez sumnje,
sjajnog vođstva,

ali je takođe rezultat snažnih Arapkinja

koje ne odustaju
i neprekidno pomeraju granice.

To je rezultat Arapkinja
koje svakoga dana odlučuju, kao i ja,

da pretvore sranje u gorivo,

da urede svoj život
tako da izostave posao iz svog života,

da udruže snage i ne nadmeću se.

Dok gledam u budućnost,

moja je nada za moju ćerku
kada bude stajala na ovoj bini

nekih 20, 30 godina od danas,

da će biti podjednako ponosna
da se nazove ćerkom svoje majke

kao i ćerkom svog oca.

Moja su nadanja za mog sina

da će do tada izrazi
„sin svoje majke“ ili „mamin dečak“

poprimiti sasvim drugačije značenje.

Hvala.

(Aplauz)