Da li biljke mogu međusobno da razgovaraju? - Ričard Karban (Richard Karban)

Pogledajte celu lekciju na: http://ed.ted.com/lessons/can-plants-talk-to-each-other-richard-karban

Da li biljke mogu da pričaju jedna sa drugom? Definitivno se ne čini tako; one nemaju složene senzorne ili nervne sisteme kao što životinje imaju i izgledaju prilično pasivno. Ali, ma koliko da zvuči čudno, biljke mogu da komuniciraju među sobom - naročito kada su napadnute. Ričard Karban objašnjava kako.

Predavač: Ričard Karban; Animator: Jukai Du (Yukai Du).

Mogu li biljke da razgovaraju
jedna s drugom?

Definitivno se ne čini tako.

Biljke nemaju složene senzorne ili nervne
sisteme kao što imaju životinje

i izgledaju prilično pasivno

dok se sunčaju na suncu

i reaguju instinktivno
na ulazne informacije poput svetla i vode.

Ali, ma koliko čudno da zvuči,
biljke mogu da komuniciraju međusobno.

Baš kao i životinje, biljke proizvode
svakakve hemijske signale

kao odgovor na svoje okruženje,

i mogu da dele ove signale između sebe,

naročito kada su napadnute.

Ovi signali putuju na dva načina:

kroz vazduh

i kroz zemlju.

Kada se listovi biljke oštete,

bilo da to čine gladni insekti
ili kosilice trave,

one ispuštaju oblake isparivih hemikalija.

One su ono što daje miris
sveže pokošene trave.

Neke vrste biljaka,
poput pelina i lima pasulja,

su sposobne da prepoznaju ove
poruke koje se prenose vazduhom

i da prema njima podese
svoj unutrašnji hemijski sastav.

U jednom eksperimentu, listove pelina
su namerno oštećivali insekti

ili naučnici makazama.

Tokom leta,

druge grane na istoj biljci pelina

su manje pojeli insekti
koji su okolo tumarali,

kao i grane susednih žbunova,

ukazujući na to da su pojačali
svoju odbranu protiv insekata.

Čak i pomeranje vazduha
iznad obrezane biljke do druge biljke

čini drugu biljku otpornijom na insekte.

Ovi znaci nošeni vazduhom
povećavaju izglede sadnica da prežive

i čine da odrasle biljke proizvode
više novih grana i cveća.

Ali, zašto bi biljka upozorila
svog suseda na opasnost,

naročito ako se nadmeću za resurse?

Možda bi to mogla biti slučajna nuspojava
samoodbrambenog mehanizma.

Biljke ne mogu da prenose informacije
kroz svoja tela tako lako kao mi,

naročito ako vode ima malo.

Tako se biljke mogu osloniti na ove
hemikalije koje se prenose vazduhom

da prenesu poruke
od jednog dela biljke do drugog.

Susedne biljke mogu
da prisluškuju ove signale,

kao kada biste krišom čuli
svog komšiju kako kija

i obezbedili se zalihama
lekova protiv prehlade.

Različite biljke prenose ova upozorenja
koristeći se drugačijim hemijskim jezikom.

Pojedinačne biljke pelina u istoj livadi

ispuštaju delimično drugačije
grupe upozoravajućih hemikalija.

Sadržaj tog koktela utiče
na efikasnost komunikacije.

Što su sličniji
hemijski otisci dve biljke,

to one mogu tečnije da komuniciraju.

Biljka će biti najosetljivija na znake
koje emituju njeni sopstveni listovi.

Ali, zbog toga što se čini
da su ove hemikalije nasledne,

kao što su nasledne krvne grupe kod ljudi,

biljke pelina komuniciraju
mnogo efikasnije

sa rođacima nego sa strancima.

Ali, ponekad, čak i druge
vrste imaju koristi.

Biljke paradajza i duvana mogu
da dešifruju pelinove znake upozorenja.

Biljke ne moraju da se oslanjaju
samo na vazdušne emisije.

Signali mogu da putuju
i ispod površine zemlje.

Većina biljaka ima
simbiotičku vezu sa gljivama,

koje kolonizuju koren biljaka i pomažu im
da apsorbuju vodu i hranljive materije.

Ova vlakna gljiva formiraju
proširene mreže

koje mogu da povežu udaljene biljke,

kreirajući podzemni
superautoput za hemijske poruke.

Kada biljka paradajza
reaguje na biljne vaši

aktivacijom gena koji se bore
protiv bolesti i enzima,

molekuli-signali koje proizvodi
njen imuni sistem

mogu da putuju do zdrave biljke

i da je upozore da uključi
svoj imuni sistem, takođe.

Ova napredna upozorenja
povećavaju šansu biljke da preživi.

Biljke pasulja takođe prisluškuju
zdravlje jedna druge

kroz ove gljivične cevovode.

Napad biljnih vaši na jednoj biljci

pokreće njenog suseda da pojača
proizvodnju jedinjenja koja ih teraju

i koja privlače ose koje jedu biljne vaši.

Ako gledate na komunikaciju
kao na razmenu informacija,

onda se čini da su biljke
aktivni komunikatori.

One šalju, primaju i reaguju na signale

u potpunoj tišini,

bez mozgova, noseva,
rečnika ili interneta.

I ukoliko naučimo da pričamo
sa njima na njihov način,

mogli bismo da dobijemo
moćno novo sredstvo

za zaštitu useva i drugih vrednih vrsta.

Sve ovo nas upućuje na pitanje:
šta još propuštamo?