Kako živeti strastveno - bez obzira na vaše godine

Autorka Izabel Aljende ima 71 godinu. Da, ima nekoliko bora - ali takođe ima i neverovatnu perspektivu. U ovom iskrenom govoru, predviđenom za gledaoce svih godina, ona govori o svojim strahovima dok stari i objašnjava kako planira da nastavi da živi strastveno.

Zdravo, deco.

(Smeh)

Imam 71 godinu.

(Aplauz)

Moj muž ima 76 godina.

Moji roditelji su u kasnim 90-im,

a Olivija, pas, ima 16 godina.

Hajde da pričamo o starenju.

Dozvolite da vam ispričam kako se osećam

kada vidim svoje bore u ogledalu

i shvatim
da su se neki delovi mene opustili

i ne mogu ih naći tamo dole.

(Smeh)

Meri Oliver kaže
u jednoj od svojih pesama:

"Reci mi, šta je to što planiraš da uradiš

sa svojim jedinim,
fantastičnim i dragocenim životom?"

Ja, ja nameravam da živim strastveno.

Kada počinjemo da starimo?

Društvo određuje kada smo stari,

obično oko 65, kada dobijemo
staračku zdravstvenu zaštitu,

ali mi zapravo
počinjemo da starimo od rođenja.

Mi starimo upravo sada,

i svi mi to doživljavamo drugačije.

Svi mi se osećamo mlađim
od naših stvarnih godina,

jer duh nikada ne stari.

Još uvek imam 17 godina.

Sofija Loren. Pogledajte je.

Ona kaže da sve što vidite

duguje špagetama.

Pokušala sam i dobila 5 kila

na pogrešnim mestima.

Ali stav,
starenje je takođe stav i zdravlje.

Ali moj pravi mentor na ovom putu starenja

je Olga Marej.

Ova devojka iz Kalifornije je u 60.

počela da radi u Nepalu
da bi spasila mlade devojke

od kućnog ropstva.

U 88, spasila je 12 000 devojaka,

i promenila je kulturu u toj zemlji.

(Aplauz)

Sada je protiv zakona da očevi

prodaju svoje ćerke u ropstvo.

Takođe je osnovala sirotišta

i nutricionističke klinike.

Uvek je srećna

i večno mlada.

Šta sam izgubila proteklih decenija?

Ljude, naravno,

mesta, i beskrajnu energiju moje mladosti,

i počinjem da gubim nezavisnost,

i to me plaši.

Rem Das kaže da zavisnost boli,

ali ako je prihvatite,
onda manje patite.

Nakon veoma teškog infarkta,

njegova neostarela duša posmatra promene

u telu sa nežnošću,

i zahvalan je ljudima koji mu pomažu.

Šta sam dobila?

Slobodu: ne moram više ništa da dokazujem.

Nisam zarobljena u ideji
onoga što sam bila,

onoga što želim da budem,

ili šta drugi ljudi
očekuju od mene da budem.

Ne moram više da udovoljavam muškarcima,

samo životinjama.

Uporno govorim svom super egu da se povuče

i da me pusti da uživam
u onome što još imam.

Moje telo se možda raspada,

ali moj mozak ne, još uvek.

Volim svoj mozak.

Osećam se lakše.

Ne nosim sa sobom kivnost,
ambiciju, sujetu,

nijedan od smrtnih grehova koji čak

nisu ni vredni truda.

Divno je pustiti.

Trebalo je da počnem ranije.

Takođe se osećam mekšom

jer se ne plašim da budem ranjiva.

Ne vidim to više kao slabost.

I stekla sam duhovnost.

Svesna sam da je ranije

smrt bila u četvrti.

Sada, ona je vrata do mene,
ili u mojoj kući.

Trudim se da živim sabrano

i da budem prisutna u sadašnjosti.

Uzgred, Dalaj Lama

je neko ko je prelepo ostario,

ali ko želi da bude vegetarijanac
i u celibatu?

(Smeh)

Meditacija pomaže.

(Video) Dete: Ommm. Ommm. Ommm.

Izabel Aljende: Ommm. Ommm. To je to.

I dobro je početi rano.

Znate, za sujetnu ženu kao što sam ja,

veoma je teško stariti u ovoj kulturi.

Unutra, osećam se dobro,
osećam se šarmantno, zavodljivo, seksi.

Niko drugi to ne vidi.
(Smeh)

Nevidljiva sam.

Želim da budem u centru pažnje.

Mrzim da budem nevidljiva.

(Smeh) (Aplauz)

Ovo je Grejs Daman.

U kolicima je šest godina

nakon užasne saobraćajne nesreće.

Ona kaže da ne postoji ništa senzualnije

od vrelog tuša,

da je svaka kap vode

blaženstvo za čula.

Ona sebe ne vidi kao invalida.

U svojoj glavi,
ona još uvek surfuje po okeanu.

Etel Sajderman,
odvažna, voljena aktivistkinja,

u mestu gde ja živim u Kaliforniji.

Ona nosi crvene lakovane cipele

i njena mantra je da je jedan šal dobar

ali dva su bolja.

Udovica je devet godina,

ali ne traži drugog partnera.

Kaže da postoji ograničen broj

načina na koje možeš da se krešeš -

dobro, ona to kaže na drugi način -

i probala ih je sve.

(Smeh)

Ja, sa druge strane,

još uvek imam erotske fantazije
sa Antoniom Banderasom -

(Smeh) -

i moj siroti muž mora to da trpi.

Dakle, kako mogu da ostanem strastvena?

Ne mogu da nateram sebe
da budem strastvena u 71. godini.

Treniram neko vreme,

a kad se osećam bezvoljno i smoreno,
pretvaram se.

Stav, stav.

Kako treniram?
Treniram govoreći da

svemu što mi se nađe na putu:

drami, komediji, tragediji,

ljubavi, smrti, gubicima.

Da životu.

I treniram pokušavajući
da ostanem zaljubljena.

Ne funkcioniše uvek,

ali ne možete me kriviti što pokušavam.

I, kao konačna napomena,

penzionisanje je na španskom jubilación.

Likovanje. Slavlje.

Otplatili smo svoje dugove.

Dali smo doprinos društvu.

Sad je naše vreme, i to je sjajno vreme.

Osim ukoliko ste bolesni
ili veoma siromašni,

imate izbora.

Ja sam odabrala da ostanem strastvena,

angažovana sa otvorenim srcem.

Radim na tome svakoga dana.

Želite li da mi se pridružite?

Hvala vam.

(Aplauz)

Džun Koen: Dakle, Izabel -
IA: Hvala vam.

DžK: Pre svega,

Ne volim da tvrdim
da govorim u ime TED zajednice,

ali bih želela da Vam kažem da imam osećaj

da svi možemo da se složimo

da ste još uvek
šarmantni, zavodljivi i seksi. Da?

IA: Aaa, hvala vam.
(Aplauz)

DžK: Bez sumnje.
IA: Ne, to je do šminke.

DžK: Da li bi bilo nelagodno

da Vam postavim nadovezujuće pitanje
o Vašim erotskim fantazijama?

IA: O, naravno. O čemu?

(Smeh)

DžK: O Vašim erotskim fantazijama.
IA: Sa Antoniom Banderasom.

DžK: Samo sam se pitala
da li imate još nešto da podelite,

IA: Pa, jedna od njih je da - (Smeh)

Jedna od njih je da
stavljam golog Antonija Banderasa

na meksičku tortilju,

posipam ga gvakamolijem i salsom,

smotam ga i pojedem ga.
(Smeh)

Hvala vam.

(Aplauz)