Return to Video

Kako je Hitler došao na vlast? - Aleks Džendler i Entoni Hazard

  • 0:07 - 0:08
    Kako je Adolf Hitler,
  • 0:08 - 0:13
    tiranin koji je orkestrirao jednim
    od najvećih genocida u ljudskoj istoriji,
  • 0:13 - 0:17
    došao na vlast u demokratskoj državi?
  • 0:17 - 0:20
    Priča počinje krajem Prvog svetskog rata.
  • 0:20 - 0:23
    Uspešnim napredovanjem Saveznika 1918,
  • 0:23 - 0:26
    Nemačka je shvatila
    da je rat nemoguće dobiti
  • 0:26 - 0:30
    i potpisala je primirje
    kojim su okončane borbe.
  • 0:30 - 0:32
    Kako se rušila
    njena imperijalistička vlada,
  • 0:32 - 0:36
    građanski nemiri i štrajkovi radnika
    su se širili nacijom.
  • 0:36 - 0:38
    U strahu od komunističke revolucije,
  • 0:38 - 0:42
    veće partije su se udružile
    kako bi ugušile ustanke,
  • 0:42 - 0:45
    osnivajući tako parlamentarnu
    Vajmarsku Republiku.
  • 0:45 - 0:47
    Jedan od prvih zadataka vlade
  • 0:47 - 0:52
    bio je primena mirovnog dogovora
    koji su nametnuli Saveznici.
  • 0:52 - 0:56
    Pored gubitka desetine svoje teritorije
    i raspuštanja svoje vojske,
  • 0:56 - 1:02
    Nemačka je morala da prihvati punu
    odgovornost za rat i da plati obeštećenje,
  • 1:02 - 1:06
    time narušavajući
    već oslabljenu ekonomiju.
  • 1:06 - 1:11
    Mnogi nacionalisti i veterani
    su sve ovo videli kao poniženje.
  • 1:11 - 1:14
    Bili su u zabludi
    da su mogli da dobiju rat
  • 1:14 - 1:19
    da vojsku nisu izdali
    političari i demonstranti.
  • 1:19 - 1:22
    Za Hitlera su ovi stavovi
    postali opsesija,
  • 1:22 - 1:25
    a njegova netrpeljivost
    i paranoidne zablude
  • 1:25 - 1:28
    naveli su ga da svali krivicu na Jevreje.
  • 1:28 - 1:32
    Njegove reči su pronašle odjek
    u društvu s mnoštvom antisemita.
  • 1:32 - 1:35
    Do tada se stotine hiljada Jevreja
  • 1:35 - 1:38
    bilo integrisalo u nemačko društvo,
  • 1:38 - 1:43
    ali su ih mnogi Nemci
    i dalje doživljavali kao izvanjce.
  • 1:43 - 1:48
    Nakon Prvog svetskog rata, jevrejski uspeh
    je doveo do neosnovanih optužbi
  • 1:48 - 1:51
    za subverziju i ratno profiterstvo.
  • 1:51 - 1:54
    Ne može se dovoljno naglasiti
    da su ove teorije zavere
  • 1:54 - 1:56
    začete iz straha,
  • 1:56 - 1:57
    besa
  • 1:57 - 1:58
    i netrpeljivosti,
  • 1:58 - 2:00
    a ne iz činjenica.
  • 2:00 - 2:03
    Pored toga, Hitler je imao uspeha s njima.
  • 2:03 - 2:06
    Kad se priključio maloj
    nacionalističkoj političkoj partiji,
  • 2:06 - 2:10
    njegovi manipulativni javni govori
    su ga smestili na poziciju vođe
  • 2:10 - 2:13
    i privlačili su sve veće gomile ljudi.
  • 2:13 - 2:16
    Kombinujući antisemitizam
    sa populističkom ozlojeđenošću,
  • 2:16 - 2:20
    nacisti su se odrekli
    i komunizma i kapitalizma
  • 2:20 - 2:25
    kao međunarodne jevrejske zavere
    da se uništi Nemačka.
  • 2:25 - 2:28
    Nacistička partija u početku
    nije bila popularna.
  • 2:28 - 2:31
    Nakon neuspešnog pokušaja da svrgnu vladu,
  • 2:31 - 2:33
    partija je zabranjena,
  • 2:33 - 2:35
    a Hitler je utamničen zbog izdaje.
  • 2:35 - 2:38
    No nakon izlaska iz zatvora,
    oko godinu dana kasnije,
  • 2:38 - 2:41
    momentalno je počeo
    da iznova gradi pokret.
  • 2:41 - 2:45
    A onda se 1929. desila Velika depresija.
  • 2:45 - 2:49
    Dovela je do toga da američke banke
    povuku zajmove iz Nemačke,
  • 2:49 - 2:54
    a već osiromašena nemačka ekonomija
    se srušila preko noći.
  • 2:54 - 2:56
    Hitler je iskoristio bes ljudi,
  • 2:56 - 2:58
    nudeći im prikladne žrtvene jarčeve
  • 2:58 - 3:02
    i obećanje obnavljanja
    nekadašnje nemačke slave.
  • 3:02 - 3:06
    Mejnstrim partije su se pokazale
    nevičnim da se izbore s krizom,
  • 3:06 - 3:11
    dok je levičarska opozicija bila isuviše
    rasparčana zbog unutrašnjih razmirica.
  • 3:11 - 3:15
    Te se deo frustrirane javnosti
    okupio oko nacista,
  • 3:15 - 3:21
    povećavajući njihove parlamentarne glasove
    sa manje od 3% na preko 18%
  • 3:21 - 3:23
    za samo dve godine.
  • 3:23 - 3:25
    Godine 1932,
    Hitler se kandidovao za predsednika,
  • 3:25 - 3:30
    izgubivši izbore od odlikovanog
    ratnog heroja, generala Von Hindenburga.
  • 3:30 - 3:36
    Ali s 38% glasova, Hitler je pokazao
    opseg svojih pristalica.
  • 3:36 - 3:39
    Sledeće godine su savetnici
    i poslovne vođe
  • 3:39 - 3:43
    ubedili Hindenburga
    da postavi Hitlera za kancelara,
  • 3:43 - 3:47
    u nadi da će kanalisati
    njegovu popularnost zarad ličnih ciljeva.
  • 3:47 - 3:50
    Iako je kancelar bio tek
    administrativni starešina parlamenta,
  • 3:50 - 3:54
    Hitler je nepokolebljivo
    širio moć svoje pozicije.
  • 3:54 - 3:57
    Dok su njegove pristalice
    formirale paravojne grupe
  • 3:57 - 3:59
    i borile se protiv
    demonstranata na ulicama.
  • 3:59 - 4:03
    Hitler je uzburkao strahove
    od uspona komunista
  • 4:03 - 4:07
    i tvrdio je da samo on
    može ponovo da uspostavi red i zakon.
  • 4:07 - 4:09
    Potom je 1933.
  • 4:09 - 4:14
    mladi radnik osuđen
    za potpaljivanje zgrade parlamenta.
  • 4:14 - 4:17
    Hitler je iskoristio događaj
    da ubedi vladu
  • 4:17 - 4:19
    da mu dodeli vlast u slučaju nužde.
  • 4:19 - 4:23
    Za svega nekoliko meseci
    ukinuta je sloboda štampe,
  • 4:23 - 4:25
    druge partije su raspuštene
  • 4:25 - 4:29
    i doneseni su protivjevrejski zakoni.
  • 4:29 - 4:33
    Mnoge Hitlerove rane radiklane pristalice
    su uhapšene i pogubljene,
  • 4:33 - 4:35
    zajedno sa potencijalnim protivnicima,
  • 4:35 - 4:39
    a kad je umro predsednik Hindenburg,
    u avgustu 1934,
  • 4:39 - 4:42
    bilo je jasno da neće biti novih izbora.
  • 4:42 - 4:48
    Uznemirava to što mnoge Htlerove rane mere
    nisu zahtevale masovnu represiju.
  • 4:48 - 4:51
    Njegovi govori su eksploatisali
    strah i ljutnju naroda
  • 4:51 - 4:55
    da bi njemu i nacističkoj partiji
    pribavili podršku.
  • 4:55 - 4:57
    U međuvremenu
    su poslovni ljudi i intelektualci,
  • 4:57 - 5:00
    želeći da budu na pravoj strani
    javnog mnjenja,
  • 5:00 - 5:01
    podržali Hitlera.
  • 5:01 - 5:03
    Ubeđivali su sebe i jedni druge
  • 5:03 - 5:06
    da je ova nešto ekstremnija retorika
    samo radi razmetanja.
  • 5:06 - 5:10
    Decenijama kasnije, Hitlerov uspon
    ostaje upozorenje
  • 5:10 - 5:15
    za to kako krhke demokratske institucije
    mogu da budu suočene s gnevnom ruljom
  • 5:15 - 5:19
    i vođom spremnim da hrani njihov bes
    i eksploatiše njihove strahove.
Title:
Kako je Hitler došao na vlast? - Aleks Džendler i Entoni Hazard
Description:

Pogledajte celu lekciju: http://ed.ted.com/lessons/how-did-hitler-rise-to-power-alex-gendler-and-anthony-hazard

Decenijama nakon pada Trećeg rajha čini se nemogućim shvatiti kako je Adolf Hitler, tiranin koji je orkestrirao jednim od najvećih genocida u ljudskoj istoriji, uopšte mogao da dođe na vlast u demokratskoj državi. Pa, kako se to desilo i može li da se ponovi? Aleks Džendler i Entoni Hazard kopaju po istoriji i okolnostima koje su omogućile Hitleru da postane nemački führer.

Lekcija: Aleks Džendler i Entoni Hazard; animacija: Uncle Ginger.
more » « less
Video Language:
English
Team:
closed TED
Project:
TED-Ed
Duration:
05:37

Serbian subtitles

Revisions

Our website uses cookies for analysis purposes.