Novi pogled na preljubu... govor za sve koji su ikada voleli

Neverstvo je krajnji oblik izdaje. Ali mora li tako da bude? Terapeut za veze, Ester Perel, istražuje zašto ljudi varaju i razotkriva nam zašto su afere tako traumatične: jer prete našoj emotivnoj sigurnosti. U neverstvu ona vidi nešto neočekivano - izraz žudnje i gubitka. Govor koji moraju da pogledaju svi koji su ikada varali ili bili prevareni, ili prosto svi oni koji traže novi okvir za razumevanje ljubavne veze.

Zašto varamo?

I zašto srećni ljudi varaju?

I kada kažemo "neverstvo",
na šta tačno mislimo?

Da li je to šema, ljubavna priča,
plaćeni seks, soba za čet,

masaža sa srećnim krajem?

Zašto mislimo da muškarci varaju
iz dosade i straha od prisnosti,

a da žene varaju zbog usamljenosti
i žudnje za prisnošću?

I da li je afera uvek kraj jedne veze?

Poslednjih 10 godina sam putovala svetom

i mnogo sam radila sa stotinama parova

koje je preljuba razorila.

Postoji jedan prost prestup

koji može da liši par njihove veze,

njihove sreće i njihovog
ličnog identiteta: afera.

Pa ipak, ovaj izuzetno uobičajen čin
je tako loše shvaćen.

Dakle, ovaj govor je za sve
koji su ikada voleli.

Preljuba postoji otkad je brak izmišljen,

kao i tabu u vezi s njom.

Zapravo, preljuba ima istrajnost
na kojoj joj brak samo može da zavidi,

u tolikoj meri, da je to jedina zapovest

koja je dva puta ponovljena u Bibliji:

jednom za čin preljube,
drugi put za puko razmišljanje o njoj.

(Smeh)

Pa kako da pomirimo
nešto što je univerzalno zabranjeno,

a ipak se univerzalno upražnjava?

Sad, kroz istoriju, muškarci
su praktično imali dozvolu da varaju,

s malim posledicama

i imali su podršku od zagovornika
bioloških i evolutivnih teorija

koje su opravdavale
njihovu potrebu za lutanjem,

pa su dvostruki standardi
stari koliko i sama preljuba.

Ali ko zna šta se stvarno dešava
ispod jorgana, zar ne?

Jer kada se radi o seksu,

na muškarce se vrši pritisak
da se hvale i preteruju,

ali na žene se vrši pritisak
da prikrivaju, umanjuju i poriču,

što nije čudno kada shvatite
da još uvek postoji devet država

u kojima žena može
da bude ubijena zbog bluda.

Sad, monogamija je nekada značila
biti s jednom osobom do kraja života.

Danas monogamija znači
biti sa jednom po jednom osobom.

(Smeh)

(Aplauz)

Mislim, mnogi od vas su verovatno rekli:

"Monogaman sam u svim svojim vezama."

(Smeh)

Nekada smo se venčavali

i prvi put imali seks.

Ali sada se venčavamo

i prestajemo da imamo seks s drugima.

Činjenica je da monogamija
nije imala nikakve veze s ljubavlju.

Muškarci su se oslanjali na vernost žene

kako bi znali čija su deca

i ko će da nasledi krave kada umru.

Sad, svi žele da znaju

koliki procenat ljudi vara.

Postavljaju mi to pitanje
otkad sam stigla na ovu konferenciju.

(Smeh)

To se odnosi na vas.

Ali definicija prevare
nastavlja da se širi:

seksualne poruke, pornografija, korišćenje
aplikacija za traženje partnera.

Pa kako nema univerzalno
prihvaćene definicije

za to šta se uopšte smatra neverstvom,

procene izuzetno variraju, od 26% do 75%.

Povrh svega toga,
mi smo hodajuće protivrečnosti.

Pa će 95 procenata nas reći
da bi bilo užasno pogrešno

kad bi partner od nas skrivao aferu,

ali otprilike isti procenat nas će reći

da bismo upravo to uradili
kad bismo imali aferu.

(Smeh)

Sviđa mi se sledeća definicija afere -

spaja tri ključna elementa:

vezu u tajnosti, koja je u srži afere,

emotivnu povezanost,
u većoj ili manjoj meri;

i seksualnu alhemiju.

A alhemija je ključna reč ovde,

jer je erotski naboj takav da poljubac
koji samo zamišljate da dajete

može da bude podjednako
snažan i očaravajući

kao i sati stvarnog vođenja ljubavi.

Kako je Marsel Prust rekao:

naša mašta je odgovorna za ljubav,
ne druga osoba.

Nikada nije bilo lakše varati,

i nikada nije bilo teže čuvati tajnu.

I nikada pre preljuba nije zahtevala
tako visoku psihološku dažbinu.

Kada je brak bio ekonomsko preduzeće,

preljuba je pretila
našoj ekonomskoj sigurnosti.

Ali sada kada je brak romantični dogovor,

preljuba preti našoj emotivnoj sigurnosti.

Ironično, nekada smo se
okretali preljubi -

to je bio prostor na kom smo
tražili čistu ljubav.

Ali sada kada tražimo ljubav u braku,

preljuba ga razara.

Mislim da postoje tri načina na koja
nas preljuba danas drugačije povređuje.

Imamo romantični ideal
zbog koga se okrećemo jednoj osobi

da ispuni beskrajnu listu potreba:

da bude moj najbolji ljubavnik,
moj najbolji prijatelj,

najbolji roditelj, moj pouzdani oslonac,

moj emotivni drug, moj intelektualni par.

I ja sam ta: ja sam izabrana,
jedinstvena sam,

neophodna sam, nezamenjiva sam,

ja sam ta.

A preljuba mi kaže da nisam.

To je krajnji oblik izdaje.

Preljuba razara
veličanstvenu ambiciju ljubavi.

Ali ako je kroz istoriju,
preljuba oduvek bila bolna,

danas je ona često traumatična

jer preti našem shvatanju sebe.

Moj pacijent Fernando, koji je očajan,

raspreda: "Mislio sam
da poznajem svoj život.

Mislio sam da te poznajem,
da znam ko smo mi kao par, to ko sam ja.

Sad sve dovodim u pitanje."

Preljuba - povreda poverenja,
kriza identiteta.

"Hoću li ikada moći da ti
verujem ponovo", pita.

"Hoću li moći ikome ponovo da verujem?"

A to mi i moja pacijentkinja Heder govori,

kada mi priča svoju priču s Nikom.

Udata, ima dvoje dece.

Nik je upravo otišao na poslovni put,

a Heder se sa dečacima
igra na njegovom iPad-u,

kada vidi poruku
koja se pojavljuje na ekranu:

"Jedva čekam da te vidim."

Čudno, misli, upravo smo se videli.

A potom stiže druga poruka:

"Jedva čekam da te zagrlim."

I Heder shvata

da ove poruke nisu za nju.

Takođe mi kaže da je njen otac imao afere,

ali njena majka je pronašla
malenu priznanicu u džepu

i malo karmina na kragni.

Heder kreće u potragu

i pronalazi na stotine poruka

i razmenjenih fotografija
i izraženih žudnji.

Živopisni detalji
o Nikovoj dvogodišnjoj aferi

pred očima joj se razvijaju
u realnom vremenu.

Zbog toga sam pomislila:

afere u digitalnom dobu
su smrti od hiljadu uboda.

No tu imamo još jedan paradoks
s kojim se borimo ovih dana.

Zbog ovog romantičnog ideala,

oslanjamo se na vernost svog partnera
s jedinstvenim zanosom.

Ali takođe nikada nismo
bili ovako skloni šaranju,

ne zato što sada imamo nove žudnje,

već zato što živimo u dobu

u kome osećamo da imamo pravo
da jurimo za svojim žudnjama,

jer ovo je kultura u kojoj zaslužujemo
da budemo srećni.

I ako smo se nekada razvodili
jer nismo bili srećni,

danas se razvodimo
jer bismo mogli da budemo srećniji.

I ako je uz razvod išao sav sram,

danas odluka da ostanete,
ako možete da odete

je novi sram.

Pa Heder ne može
da razgovara s prijateljima

jer bi je mogli osuđivati
zbog toga što još uvek voli Nika

i kome god da se obrati,
dobija isti savet:

napusti ga. Reši se jada.

A da je situacija obrnuta,
Nik bi bio u istoj situaciji.

Ostajanje je novi sram.

Pa, ako možemo da se razvedemo,

zašto i dalje imamo afere?

E sad, tipična pretpostavka je
da ako neko vara,

ili nešto nije u redu s vašom vezom
ili nešto nije u redu s vama.

Ali ne mogu svi ti milioni ljudi
da budu patološki slučajevi.

Logika je ovakava: ako imaš
sve što ti je potrebno kod kuće,

onda nema potrebe da tražiš dalje,

pod pretpostavkom da postoji
takvo nešto kao savršen brak

što bi nas zaštitilo od želje za lutanjem.

Ali šta ako strast ima
ograničen rok trajanja?

Šta ako postoje stvari
koje čak ni dobra veza

nije u stanju da pruži?

Ako čak i srećni ljudi varaju,

o čemu se tu radi?

Ogromna većina ljudi
sa kojima zapravo radim

nisu uopšte hronični švaleri.

To su često ljudi koji su
veoma monogamni u svojim ubeđenjima,

bar za svog partnera.

Ali zateknu se u konfliktu

između svojih vrednosti i svog ponašanja.

To su često ljudi koji su
zapravo decenijama bili verni,

ali jednoga dana su prešli crtu,

koju nikada nisu mislil preći,

čak i po ceni gubitka svega.

Ali za iskru čega?

Afere su činovi izdaje,

ali su takođe i izrazi žudnje i gubitka.

U srži afere ćete često naći

žudnju i čežnju
za emotivnom povezanošću,

za novinom, za slobodom,
za autonomijom, za seksualnim nabojem,

želju da se ponovo zgrabe
izgubljeni delovi nas samih

ili pokušaj da se vrati životnost
kada se suočimo s gubitkom i tragedijom.

Sećam se još jednog mog pacijenta, Prije,

koja je srećno udata,

voli svog supruga

i nikada ga ne bi povredila.

Ali mi takođe kaže

da je oduvek radila
ono što se od nje očekuje:

bila je dobra devojka,
dobra supruga, dobra majka,

brinula je za svoje roditelje imigrante.

Prija je pala na arboristu
koji je uklanjao drvo iz njenog dvorišta

nakon uragana Sendi.

I s njegovim kamionom i tetovažama,
prilično je različit od nje.

Ali za 47-ogodišnju Priju ova afera
je adolescencija koju nikada nije imala.

I njena priča mi daje do znanja
da kada tražimo tuđi zaljubljen pogled,

ne okrećemo uvek leđa našem partneru,

već osobi koja smo postali.

I ne radi se toliko
o traženju druge osobe,

koliko se radi o traganju za drugim nama.

E sad, širom sveta,

postoji jedna reč koju mi ljudi
koji imaju afere uvek kažu.

Osećaju se živima.

I često mi ispričaju priče
o skorašnjim gubicima -

o roditelju koji je umro,

prijatelju koji je prerano preminuo

i o lošim vestima od doktora.

Smrt i smrtnost često žive u senci afere

jer povlače sledeća pitanja:

je li to sve? Postoji li nešto više?

Hoću li i narednih 25 godina
provesti ovako?

Hoću li ikada više osetiti ono nešto?

I to me je navelo na razmišljanje,
da možda ova pitanja

pokreću ljude da pređu crtu,

i da su neke afere pokušaji
da se odagna smrtnost,

protivotrovi za smrt.

I nasuprot vašem mišljenju,

kod afera nije toliko važan seks,
koliko je važna žudnja:

žudnja za pažnjom,
žudnja da se osećamo posebnim,

žudnja da se osećamo bitnima.

A sama struktura afere,

činjenica da ljubavnik
nikada neće biti vaš,

održava vašu čežnju.

To je samo po sebi mašinerija žudnje

jer nedorečenost, dvosmislenost,

vas nagone da čeznete
za onim što ne možete da imate.

Neki od vas verovatno misle

da se afere ne dešavaju
u vezama otvorenog tipa,

ali se dešavaju.

Pre svega, razgovor o monogamiji
nije isto što i razgovor o neverstvu.

Ali činjenica je da se čini
da čak i kada smo slobodni

da imamo druge seksualne partnere,

nas i dalje privlači snaga zabranjenog,

da kada uradimo ono što ne bi trebalo,

tada se osećamo kao da zaista
radimo ono što želimo.

I ja sam takođe rekla
popriličnom broju mojih pacijenata

da kada bi mogli da unesu u svoju vezu

jednu desetinu odvažnosti,
maštovitosti i elana

koje ulažu u svoje afere,

verovatno nikad ne bi morali
da dolaze kod mene.

(Smeh)

Dakle, kako se lečimo od afere?

Žudnja ostavlja dubok trag.

Izdaja ostavlja dubok trag.

Ali ima leka.

A neke afere su pogrebna zvona

za vezu koja je već bila
na aparatima za preživljavanje.

Ali druge će nas otrgnuti
u nove mogućnosti.

Činjenica je da većina parova

koji su iskusili aferu, ostaju zajedno.

Ali neki od njih će jedva preživeti,

dok će drugi biti u stanju
da pretvore krizu u priliku.

Biće u stanju da sve to pretvore
u plodotvorno iskustvo.

I zapravo ovde više mislim
na prevarenog partnera,

koji će često da kaže:

"Misliš da i ja nisam želela više?

Ali ja to nisam uradila."

Ali sada kada je afera razotkrivena,

i oni su u prilici da zahtevaju više

i više ne moraju da održavaju status kvo

koji nije naročito odgovarao
ni njima.

Primetila sam da većina parova,

odmah nakon saznanja o aferi,

zbog svog tog nereda koji bi mogao
da vodi do novog poretka,

imaju duboke razgovore,
s iskrenošću i otvorenošću

kakve nisu imali decenijama.

I partneri koji su bili
nezaintersovani za seks,

iznenada otkriju kod sebe
sladostrasnu proždrljivost

za koju ne znaju odakle im.

Nešto u strahu od gubitka
ponovo budi žudnju

i krči put za potpuno novi tip iskrenosti.

Dakle, kada je afera razotkrivena,

koji su to koraci koje
parovi mogu da preduzmu?

Znamo da kod traume izlečenje počinje

kada počinilac prizna svoje nedelo.

Zato, partner koji je imao aferu,

Nik,

prvenstveno, mora da okonča aferu,

ali drugo je krucijalno,
važan je čin izražavanja

krivice i kajanja zbog toga
što je povredio suprugu.

Ali istina je

da sam primetila da popriličan broj
ljudi koji imaju afere

možda osećaju užasnu krivicu
zbog toga što su povredili partnera,

ali ne osećaju krivicu
zbog iskustva same afere.

A ta razlika je veoma bitna.

Nik mora da bdi nad vezom.

Mora, na kratko, da postane
zaštitnik ograničenja.

Na njemu je da vaskrsne vezu,

jer kad razmisli o tome,

može da oslobodi Heder od opsesije

i kako se ne bi desilo
da afera bude zaboravljena,

a to samo po sebi vraća poverenje.

Ali za Heder,

to jest za prevarene partnere,

krucijalno je da se bave onim
što im vraća osećanje sopstvene vrednosti,

da se okruže ljubavlju,
prijateljima i aktivnostima

koje im vraćaju užitak
i smisao i identitet.

Ali što je još značajnije,

da obuzdavaju znatiželju,
da ne kopaju po prljavom vešu -

Gde ste bili? Gde ste to radili?

Koliko često? Da li je bolja
od mene u krevetu? -

pitanja koja samo mogu
još više da vas povrede

i da vas drže budnim po noći.

Umesto toga, pređite na ono što ja zovem
istraživačkim pitanjima,

ona pitanja koja tragaju
za značenjem i motivima -

šta ti je ova afera značila?

Šta si bio u stanju da izraziš
ili iskusiš tamo

što više nisi mogao sa mnom?

Kako ti je bilo kad bi se vratio kući?

Šta ceniš kod nas?

Jesi li zadovoljan jer se sve završilo?

Svaka afera će nanovo definisati vezu

i svaki par će da odluči

kakvo će da bude zaveštanje afere.

Ali afere su tu i ne idu nikuda.

A dileme u vezi s ljubavlju i žudnjom,

ne daju isključivo proste odgovore
da je sve crno i belo, dobro i loše,

da imamo žrtvu i prestupnika.

Postoje razni vidovi izdaje u vezi.

Postoji mnogo načina da se izda partner:

prezrenjem, zanemarivanjem,

ravnodušnošću, nasiljem.

Seksualna izdaja je samo jedan
od načina da se povredi partner.

Drugim rečima, žrtva afere

nije uvek žrtva u braku.

E sad, saslušali ste me,

i znam šta mislite:

ona ima francuski akcenat,
mora da je zagovornica afera.

(Smeh)

Dakle, grešite.

Nisam Francuskinja.

(Smeh)

(Aplauz)

I nisam zagovornica afera.

Ali pošto smatram da dobro
može da proizađe iz afere,

često me pitaju ovo veoma čudno pitanje:

da li bih je ikada preporučila?

E sad, ne bih vam preporučila aferu

ništa više nego što bih vam
preporučila da imate rak.

Pa ipak znamo
da ljudi koji su bili bolesni

često govore o tome kako im je
njihova bolest podarila novu perspektivu.

Glavno pitanje koje mi postavljaju,
otkad sam stigla na konferenciju,

pošto sam rekla da ću da govorim
o neverstvu je: da li sam za ili protiv?

I ja odgovaram: "Jesam."

(Smeh)

Posmatram afere iz dva ugla:

na jednoj strani su bol i izdaja,

a na drugoj su rast i samootkrovenje -

kako se to odrazilo na tebe
i šta je meni značilo?

Pa kad mi dođe par, iznoseći posledice

razotkrivene afere,

često im kažem sledeće:

danas na Zapadu,

većina nas će da ima dve ili tri veze

ili braka,

a nekima će se to desiti sa istom osobom.

Vaš prvi brak je gotov.

Da li biste želeli
da stvorite novi zajedno?

Hvala vam.

(Aplauz)