Meduze su starije od dinosaurusa. Kako su preživele ovoliko dugo? - Dejvid Gruber

Pogledajte celu lekciju: http://ed.ted.com/lessons/jellyfish-predate-dinosaurs-how-have-they-survived-so-long-david-gruber

Neke su duže i od plavog kita. Druge su jedva veće od zrna peska. Jedna vrsta ispušta jedan od najsmrtonosnijih otrova na svetu; druga čuva tajnu koja se krije iza nekih od najvećih otkrića u biologiji. Nastanjuju okean već petsto miliona godina, a nastavljaju da cvetaju. David Gruber istražuje tajne moći meduza.

Lekciju radio David Gruber, animaciju radila Silvija Prijetov.

Neke su duže i od plavog kita.

Druge su jedva veće od zrna peska.

Jedna vrsta oslobađa jedan od
najsmrtonosnijih otrova na svetu.

Druga čuva tajnu koja se krije
iza nekih od najvećih otkrića u biologiji.

Nastanjuju okean već
petsto miliona godina,

i dalje cvetajući
dok se more oko njih menja.

Meduze su morska stvorenja
mekog tela koja zapravo nisu ribe.

One su deo raznovrsnog tima
želatinoznog zooplanktona,

pri čemu su zooplanktoni
životinje koje plutaju u okeanu.

Postoji više od 1000 vrsta meduza,

i mnogo drugih koje se često
greškom ubrajaju u njih.

Poznata karakteristika meduza
je prozirno zvono

sačinjeno od mekog i nežnog materijala
zvanog mezogleja.

Smeštena između dva sloja kože,

mezogleja je više od 95% sačinjena od vode
koju na okupu drže proteinska vlakna.

Meduze mogu zgrčiti i opustiti
svoja zvona kako bi se kretale.

Nemaju ni mozak ni kičmenu moždinu,

ali neuronska mreža
oko unutrašnje ivice zvona

formira rudimentarni nervni sistem

koji može da oseti okeanske struje
i dodir drugih životinja.

Meduze nemaju ni tipične probavne sisteme.

Ovi pihtijasti mesojedi uvlače plankton
i druga mala morska stvorenja

kroz rupu na donjoj strani
svojih zvona.

Hranljive materije upija
unutrašnji sloj ćelija

a otpad se opet izlučuje
kroz njihova usta.

Ali relativno jednostavna anatomija meduze

ne sprečava je da poseduje
neke izvanredne sposobnosti.

Jedna vrsta kubomeduze ima 24 oka.

Naučnici misle da vidi boju i formira
slike unutar svog prostog nervnog sistema.

Četiri oka su joj zakrivljena
ka gore na stabljikama.

Ovo omogućava meduzi da proviri
kroz površinu vode,

tražeći krošnje drveća mangrove
među kojima se hrani.

Zapravo, ovo bi moglo biti
jedno od retkih stvorenja

sa vidokrugom od 360 stepeni.

Meduzina žaoka, koja joj
pomaže u lovu i odbrani,

njeno je najozloglašenije obeležje.

U epidermisu meduze,

ćelije zvane nematociste
leže uvijene kao otrovni harpuni.

Kada dođe do dodira,
ispaljuju se eksplozivnom silom.

Ona stvara više od 550 puta veći pritisak
od najjačeg udarca Majka Tajsona

da bi ubrizgala otrov u žrtvu.

Ubodi nekih meduza jedva da golicaju,

dok drugi izazivaju
ozbiljno oštećenje kože.

Otrov jedne kubomeduze može
da ubije čoveka za manje od pet minuta,

što ovaj otrov čini jednim od najmoćnijih
životinjskih otrova na svetu.

Druge supermoći meduza
su manje smrtonosne.

Jedna vrsta meduze
sija zeleno kada je iritirana

zahvaljujući biofluorescentnom jedinjenju,
zelenom fluorescentnom proteinu,

ili ZFP-u.

Naučnici su izolovali gen za ZFP

i pronašli način da ga ubace
u DNK drugih ćelija.

Tamo služi kao biohemijski svetionik,

praveći genetske modifikacije

ili otkrivajući putanje bitnih molekula.

Naučnici su koristili sjaj ZFP-a
da prate razmnožavanje ćelija raka,

posmatraju razvoj Alchajmerove bolesti,

i razjasne brojne druge biološke procese.

Razvoj alata i tehnika vezanih za ZFP

doneo je Nobelovu nagradu
2008. za trojicu naučnika,

a 2014. za još trojicu.

Ali meduze su te koje bi mogle biti
najuspešniji organizmi na svetu.

Drevni fosili dokazuju
da meduze nastanjuju mora

barem poslednjih 500 miliona godina,

a možda su postojale
i pre 700 miliona godina.

To je duže od bilo koje
višeorganske životinje.

Dok se druge morske životinje
bore za opstanak

u toplijim i kiselijim okeanima,

meduze cvetaju,

a broj im se čak možda i povećava.

Ne škodi ni to što neke mogu položiti
i do 45 hiljada jaja u toku jedne noći.

Postoje i meduze čija
strategija za preživljavanje

zvuči skoro kao naučna fantastika.

Kada je besmrtna meduza
bolesna, stara ili pod stresom,

njene ćelije mogu
promeniti svoj identitet.

Maleno zvono i pipci propadaju

i pretvaraju se u nezreli polip

koji stvara nove klonove roditelja.

Koliko znamo, ovo su jedine
životinje koje su našle "rupu"

u zakonu smrtnosti.

To je poprilično napredno
za vrstu koju sačinjava 95% vode

i koja je starija od dinosaurusa.