Jedina pogrešna stvar koju možete da učinite je da ništa ne učinite: Geo na TEDxCopenhangen

Zašto nam je toliko teško da komuniciramo sa ljudima koji su ozbiljno bolesni? Kada je Geu dijagnostikovan rak, iskusio je u svakom aspektu kako se čudno ljudi ponašaju kada treba da se odnose prema osobi koja ima potencijalno fatalnu bolest. Kako bi okruženje trebalo da reaguje? Kako treba da razgovaraju sa bolesnim prijateljem, mužem ili sinom? Geo priča o ovoj temi iz svog direktnog iskustva.

Pre dve godine, studirao sam
latinski jezik

i shvatio da mi je
dijagnostikovan rak.

U najmanju ruku osećao sam se
kao da moram da učim latinski

da bih shvatio šta mi je govorio
doktor koji me je pregledao.

Rekao je: "Imate rak testisa."

Rekoh: "Moram da testiram šta,
da dobijem šta?" (Smeh)

"Ne, ne, ne, imate rak testisa."

Rak testisa, "testis" na latinskom
znači da je u vezi sa testisima.

Ne znam da li je to bilo zbog mog
očitog latinskog izgleda.

(Smeh)

Osetio je potrebu da mi na latinskom
kaže u čemu je problem.

I zapravo kao komičaru,
poslednjih 16 godina,

činilo mi se prilično ironično da mi
na mrtvom jeziku kaže da ću možda umreti.

(Smeh)

(Aplauz)

Ali ovaj mali čas latinskog je zapravo
postao veoma simboličan za mene,

kada se osvrnem na narednih
godinu i po dana,

shvatio sam koliko je teško ljudima

da pričaju sa drugima koji
pate od ozbiljne bolesti,

a posebno, znate, ne samo
meni i vama nego i doktorima.

I postalo mi je jasno kada se rak
proširio ka plućima

da su čak moja supruga i majka postale
čudne u komunikaciji sa mnom.

Moja supruga se povukla
i bila je uzdržana

i nije želela da mi postavlja previše
pitanja u vezi sa tim kako se osećam

i plašila se da me
ne izlaže stresu previše,

a moja majka je bila kao i svaka
zabrinuta mama.

Niko ne želi da vidi svoje dete bolesno.

Bilo joj je neprijatno da me zove,

i -

pa smo se dogovorili da ću je zvati kada
budem imao snage da to uradim.

Ali ako postoji neko

za koga želite da se brine o vama
kada ste bolesni,

to su vaša majka i supruga.

Želite hiljade pitanja na dan,

i želite hiljade propuštenih poziva
dnevno od vaše majke.

Čuo sam od gomile svojih prijatelja
da govore:

"Da, nismo hteli da te zovemo,

plašili smo se da ne zaplačemo,
mi ili ti

nismo bili sigurni da će ono što
kažemo da bude dovoljno dubokoumno."

Moj savet bilo kome ko zna ikoga
ko je ozbiljno bolestan

je da ne možete da kažete ili uradite
ništa što je pogrešno,

jedina pogrešna stvar koju možete da
uradite je da ne uradite apsolutno ništa,

i malo "mislim na tebe" je dovoljno,
ne treba da bude dugo,

a moja mama nema ni mobilni
telefon ni računar,

tako da ne može da mi pošalje
poruku ili imejl,

ali znate da ih svi imamo -
sem moje majke,

(Smeh) -
ovaj mali uređaj ovde,

i ako znate nekoga ko je bolestan,

znate da ste mu dostupni 24 časa,
7 dana u nedelji.

Pošaljite mu poruku,
preko imejla, Fejsbuka, Tvitera

i dajte im do znanja da mislite na njih
i njihove voljene.

Znate, sećam se kada sam -

nisam uvek dobijao stotine
poruka od prijatelja i porodice

i nisam uvek imao snage
da ih sve iščitam,

ali tokom dobrih dana,
kada uključim telefon,

i čujem te poruke koje pristižu
i vidim ih,

to me je zaista činilo snažnijim
i ulepšavalo mi dan,

i posebno one koje me nasmeju.

Bilo je nekoliko momenata gde sam
se smejao i zaboravio da sam bolestan,

i - daću vam primer,
imao sam dugu kosu

morao sam da idem na hemoterapiju
i izgubio sam kosu,

imao sam dugu kosu 20 godina, koja
je bila moj brend, moj imidž,

i primio sam poruku od stendap komičara,
jednog od mojih kolega,

sa slikom njega kako nosi dugu periku,

(Smeh)

govoreći: "Ne brini prijatelju, ja ću
raditi nastupe umesto tebe,"

(Smeh)

"i naravno zadržaću novac."
(Smeh)

Tada sam radio na radio stanici i
moj šef je došao u posetu

sa 6 čokoladnih kuglica.

Moji testisi su uklonjeni
i - (Smeh)

on je smatrao da mi treba zamena
(Smeh)

i sve one su bile različitih veličina pošto
nije znao moju tačnu veličinu.

(Smeh)

Kada sam se oslobodio raka

što je bilo pre godinu i osam dana,

postavio sam na...
(Aplauz)

Hvala vam.
(Aplauz)

(Aplauz)

Postavio sam to na svoj Fejsbuk profil
entuzijastično,

"Da, pobedio sam rak,
baš je sjajno,"

i dobio sam 4000 lajkova,
4000 ljudi se sviđao moj status!

Pokazao sam to medicinskoj sestri:
"Vidi, 4000 ljudi se svideo moj status,"

Ona me je samo pogledala i rekla:
"Pa imaš 50 000 obožavalaca!"

"To znači da je 46 000 verovatno
reklo "O, sranje"" (Smeh)

I poslao sam poruku svim svojim
prijateljima i porodici

njih 150, da budem precizan,

i rekao sam: "Da, vratio sam se u život,
pobedio sam rak."

i 149 mi je odgovorilo:

"To je fenomenalno, to je sjajno,
volimo te, volimo život."

Osim jednog čoveka, mog prijatelja
Uvea sa fakulteta,

koji je napisao: "Oh, dragi Geo,
to je super, sjajne vesti,

i ja sam bio bolešljiv,
imao sam malu temperaturu."

(Smeh)

"Bilo mi je i malo loše,
ali sam dobro sada!"

(Smeh)

"I baš sam rezervisao karte
za Meksiko, biće super."

Morao sam da mu odgovorim,

i rekao sam:
"Da, borio sam se

protiv raka poslednjih godinu i po dana,

iako sam propao mentalno, fizički
i finansijski

ali koga briga, živ sam!

"Bio sam pomalo mamuran".
(Smeh)

Ali ta 4 primera pokazuju koliko
to ekstremno može da bude

ipak, znate da su
svi mislili sve najbolje

Uve je imao dobre namere
iako je poruka bila malo čudna (Smeh)

ali izrazito mi je bilo drago

i potpuno me je nasmejalo.
(Smeh)

Poenta je da je Uve nešto uradio

i vidim - sada mi je telefon tu

i vidim da imate svoje telefone pri ruci

i završavam ovde
za nekoliko sekundi i -

kada završim želim da

pošaljete poruku ili pozovete osobu
s kojom treba da se čujete.

Zapamtite, ne možete da uradite
ili kažete nešto pogrešno,

jedina pogrešna stvar koju možete
da uradite je da ne uradite ništa.

Hvala vam mnogo.

(Aplauz)

(Klicanje)